IZVORNA PORUKA: BubaMira
Inače sam tolerantna po pitanju manjina, ali ću napomenuti situaciju gde sam bila više nego besna.
U bolnici kolega manjinske nacionalnosti , i pacijent manjinske nacionalnosti . Oboje znaju Srpski, i u bolnici su među radnicima, lekarima i ostalim pacijentima kojima je Srpski glavni govorni jezik. ALI, njih dvoje pričaju na svom jeziku. Ok, ja kuliram, ajde da ne dižem frku. Pričaju oni , pričaju, spominje se neka terapija, pričaju, i tako. Onda lepo kolega izađe na pauzu, a njoj posle 20 minuta pozli! E majčin sine, nit znam šta joj je dao od lekova, nit znam o kojim lekovima su pričali, da li joj je dao inzulin i koliko - NIŠTA ne znam, jer su pričali na svom jeziku, a ona ne može reč da progovori jer je zakovrnula, Bože prosti. I onda, juri kolegu, zovi ga, dozivaj,traži ... Povrati se žena, ja dobijem po nosu jer nisam "u toku" i "kako ja to ne znam šta se dešava sa koleginim pacijentom". Pa mamu vam, otkud sam ja znala o čemu pričaju ? Ja ne moram da znam njihov jezik, kao što oni ne moraju da pričaju na svom jeziku, ali to namerno rade. i briga me, budaletine, moglo je to njihovo ku*čenje ženi glave da dođe. I kada sam zamolila kolegu da ubuduće priča na Srpskom - on se uvredio. Pa ti vidi.
Naravno, reč je o pojedincima-lošim primerima, ne bih da generalizujem .