Ja ne pratim blogove, jer mi tu ima vise kukolja nego zita, a ja nemam ni vremena ni volje, mozda ni dovoljno internet opismenjenosti da pretrazujem u nadi da ima dobrih tekstova, pa citam ono sto sharuju na fb-u moji pametni prijatelji Ovo me je bas dotaklo

Ja bacim pogled tu i tamo, zapamti se po neko ime koje te zainteresuje. Muka mi je da uvek slusam isto a ovo ponekad osvezava, a ne goji

Ako ne goji, onda moze

- Pre izvesnog vremena video sam ženu, i to pristojno obučenu, pored kontejnera. Stao sam kolima i pitao: „Šta tražite, gospođo?" A ona mi reče da traži nešto što će joj trebati. „A čime se inače bavite?" „Ja sam penzionisani profesor muzike." Ne mogu vam opisati kako sam se osećao. Znam da sam joj ponudio neke pare, ali to nije ublažilo moj osećaj gorčine. Za mene je najveći poraz što ovaj narod gubi nadu. Napadi na vozače GSP-a i poštare postali su svakodnevica. Ne može se reći - došli huligani pa biju. Deca nam imaju pravo glasa odmalena. Ne smeju roditelji ništa da im kažu. Ako ih naši ljudi slikaju u Americi, otimaju im decu.

Rece Petar Bozovic.

Moram da porucim Bubi da ne moze da generalizuje tako osetljivo pitanje kao sto je pitanje imovine ljudi sa Kosova. Da bi o tome bilo ko mogao da govori, treba da zna nekoliko stvari. Pre svega, kakvi god bili, mi odozdo smo naucili od Siptara neke stvari koje ne bi bilo lose da nauce i ljudi iz severnijih krajeva. Jedna od tih stvari je da kad je nekome veselje, ili zalost, svi se skupe i nose mu sta imaju. Druga je ta da se kuca poslednja prodaje. A treca, da rec, ili obecanje, imaju neko znacenje, a ne predstavljaju radost za ludaka, kako stara srpska poslovica kaze.
Kada su dolazile izbeglice iz Bosne i Hrvatske na Kosovo, mogli smo da cujemo ko ih je gde kako primio. Moglo je da se cuje i to da su ispraceni na jug sa opstim misljenjem " samo su nam samo jos oni falili na svu nasu bedu". Na Kosovu su skoro svi dobili posao i nastavili da rade sa makar po jednim zaposlenim u kuci, a ogroman broj porodica (makar sve koje sam ja upoznala) su pre progona Srba sa Kosova dobili i iskoristili mogucnost da se odsele van zemlje. Na Siptare nisu mogli da se naviknu, i to razumem, ali potpisujem da su se Srbi sa Kosova prema svojim gostima poneli kao ljudi i braca. U mojoj kuci je cetiri godine ziveo covek iz Knina, nije placao kiriju, sad je u Americi i nadam se da nas se seti po dobru. Nas niko nije docekao u Sumadiji, osim nasih, davno otislih rodjaka. Sa Kosova. Nismo placali kiriju, jer smo imali svoju kucu. Imali smo tri kuce, u tom trenutku, i stan. Stara porodicna imovina, koja se NE PRODAJE dok ti zivot deteta ne dodje u pitanje. Ziveli smo od plate, vozili obicna kola, ko god je imao prilike da dodje na Kosovo pre '99. mogao je da vidi da se zivot nije razlikovao od zivota u ostalim krajevima zemlje, osim sto smo svi radili (ko god je zeleo da zivi na Kosovu mogao je dobiti i stan i posao, ali niko nije hteo, od silnih patriota) i sto smo se smejali i druzili. I to smo naucili od Siptara, to sada znam, jer sam tek u Bosni to ponovo videla. Valjda se ljudi u sredinama gde se susrecu tako razlicite kulture nauce da tolerisu razlike, pa i da pokupe ono sto im se dopada.
Elem, kada smo primorani da odemo, ti isti Siptari su makar hteli da kupe imovinu od Srba, a kako vecina ljudi nije sem tih kuca imala nista i nikoga u Srbiji, prodali su imovinu, ne zeleci da opet spadne na grbacu onima koji na svu svoju bedu, hrane jos i izbeglice iz Bosne i Hrvatske, i sebi obezbedili ono sto im treba. Da im generacije dedova unazad nisu cuvali te kuce i stanove, da su ih kockali, prodavali, preprodavali i "ulagali" u kojekakve biznise i projekte, ne bi ti ljudi imali ni za dve godine zivota. Pitajte mene, znam koliko traju te pare.
O lopovima i tatinim sinovima ne bih. Mislim da se svaka varos u Srbiji moze pohvaliti takvima i ne znam zbog cega bi neko u tatinom bogatascicu koji ima dzip i stan video samo "dete sa Kosova"? O toj deci mogu da kazem jos i to, da su svi obrazovani, da gde god su otisli van granice zemlje cenjeni su i uspesni i da smo naucili da je jedino sto covek ima - znanje i dom.
Moji roditelji imaju tri skolovane cerke. Do pre godinu dana samo je mama radila, sada hvala bogu, rade i sestre. Nase je bilo da ucimo, njihovo da rade. Kada zavrsimo skolu, pustaju nas u zivot kao ptice mlade kad nauce da lete. Neko ima vise srece, neko manje, ali verujte, siromastvo, u kom smo bili, nemojte misliti da nismo, siromastvo je deset puta lakse od ljudske pakosti i ljubomore.
No, nasem coveku nikad ugoditi.. Da smo dosli bez igde iceg, bili bi duplo zlo, sa prethodnim izbeglicama. Posto smo dosli sa dovoljno sredtstava da mozemo sami da zivimo i nikom ne budemo na teretu, i malo otvorili kofere i pokazali porodicni nakit, daj da ih proglasimo za olos.
Molim vas da pre nego napisete generalni zakljucak o necemu razmislite na osnovu cega ste do njega dosli. Meni je, eto, ipak drago sto mi, sa Kosova, nismo bili u prilici da vam pokazemo kako se odnosi prema ljudima koji su izgubili jedinu svetinju, i sto ti ljudi niste bili vi. Ne ponovilo se nikom i nikada.
Bubo, znam da nisi mislila nista lose, posebno ne o meni, ne primam to licno, ali mislim da to o cemu ti pricas nema veze sa tim odakle je neko. Ovakvim stavom mene si rasplakala, setila sam se svoje drugarice koja je poginula u teroristickom napadu, vracajuci se sa ispita na to isto Kosovo, jer nije imala nikoga i nista u Srbiji. A bila je djak generacije. Neka misli ko sta hoce, ali ja bih dusu djavolu prodala da vratim, da je moglo biti drugacije, da je imala, prodala i sepurila se po nekom Beogradu u nekim skupim kolima. Umesto toga, nema je.



_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Jelena, ja sam naglasila da mi je majka sa Kosova, i sada želim da naglasim da je i moja cela familija prošla istu priču kao i tvoja, i da su to fini i obrazovani ljudi, koje, sticajem okolnosti i ti poznaješ, i suludo je i pomisliti da sam ja htela u isti koš da svrtsam ONE i "ONE" ljude. Zna se razlika, mi koji imamo veze sa Kosovom i sa ostalim zemljama iz regiona znamo ko je kakav čovek. Meni su na Kosvu drugarice bile Albanke, dedini najbolji prijatelji Albanci, a već sam po forumu pisala kako mi ništa slađe nije bilo nego da jedem sedeći na podu za onim njihovim stolom, okruglim, drvenim . To su sve bili i ostali normalni , srdačni ljudi, koji su se raspoznavali po velikom srcu, po datom pa ispunjenom obećanju, oni kojima je čast i obraz bitniji od svega. O gubicima ne bih da pišem, moja baka je sahranjana na Kosovu a njen grob više ne postoji.
Da ne patetišem - želim da naglasim da se ja gnušam KUKOLJA među ŽITOM, ili da budem konkretna - mrzim RATNE PROFITERE! Mrzim one koji su prodavali i očeve i majke za garsonjeru u BG, koji su uzimali materijale za gradnju na ime pola familije , dok neko nije ni dasku dobio . Mrzim muljatore, prevarante, zločince, lažove, manipulatore koji su se iz svih mogućih ratova vratili sa osmehom na licu. E njih mrzim ! Mrzim jer ih je jako puno , grabe, otimaju, ne prezaju ni od čega. Imala bih čitav spisak primera da ispišem, ali mi se gadi. Mislila sam na one koji su kukali, iskukavali, dobijali sažaljenje, a sa druge strane varali, mutili i svaljivali krivice na "neprijatelja". Komšija Srbin ti opustoši kuću, pa kaže " eee, moj komšo, ti piješ kafu sa Idrizom, a on ti sve pokupio". A Idriz bi za komšiju ruku u vatru dao.
Moj rođak je u stanu svojih "prijatelja" iz Beograda našao umetničku sliku za koju je mislio da su je oteli Šiptari u "pohodu" ... O tome ja pričam! i za kraj, želim da se pročita OVO , moj post na prvoj i drugoj strani.

Nije mogao sadasnji student da bude ratni profiter pre dvanaest godina. Njegov otac mozda, mozda i otac najskromnijeg i najhumanijeg deteta na svetu, ali to ne znaci da treba da ga mrzimo. Ko zna sa cime ti ocevi lezu svaku noc. To su strasne stvari, i nisu za jednostavnu pricu na forumu. Kao sto bi neko mogao da kaze tebi: ko ti je kriv sto ti je majka otisla sa kosova, pa nisi bila jadni izbeglica. Nadam se da sada razumes o kakvim pogresnim sudovima govorim. A ti bi pala u vatru, i svako bi pao u vatru.. Ili bi se samo rasplakala i odmahnula glavom, razocarano. Svako reaguje drugacije u trenutku kada ga diras u najbolnije. Ne razumem ratove, ne rayumem pljackanja, ne razumem otimacinu, ne razumem toliku ljudsku pohlepu, ali razumem da o vecini tih ljudi koji su mi odvratni ne ynam nista. Ni da li su maltretirani kao deca, ni da li su odrasli bez oca i majke, ni da li su razmazeni, ni da li su pokvareni zbog gena. I nemam pravo da sudim.
Nerviraju nas iste stvari, ali ja zivim od prastanja i pravdanja ljudi. Bolje mi je kad verujem da su ljudi dobri. Nemam nista drugo, osim toga. 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Procitala sam Bubo.  Prelepo pises, nisam tu temu ranije videla ni citala....

Ja sam Jelena do pre 2 godine to verovala.  I onda ti najblizi udari samar, presece grlo, zabije noz u ledja. Neko za koga bi sve dao, za koga SI sve dao, pa tako.  Vise ne verujem da su svi ljudi dobri. Ne verujem da su svi duboko u sebi dobri, i da znaju da cine lose.  Ne verujem.  Verujem da postoji pravo, cisto zlo, IZBOR da budes los i dobar.  I od tada ga se klonim. 

Ne znam, ja u takvim ljudima ne mogu da vidim dobro. Vidim ih kao trovače društva, i briga me da li ih je tata tukao u detinjstvu, pa se sada oni iskaljuju na kome stignu. Znam samo da zbog takvih ljudi ispaštaju generacije. Generacije normalnih. Generacije onih koji su iskreno ostvarali svoje ruke u zagrljaj dobrodošlice. Tužna sam, razočarana, jer ispada da samo lešinari preživljavaju, a mi treba pognute glave i ćutke da se koncentrišemo i sagledavamo njihove dobre strane. Opet napominjem - mislim na kukolj, na šačicu ljudi koja je pokazala kako se može sve, samo kad nemaš obraz. I od tada nam je obraz poslednje što nam treba.

Ali, da na dalje ne bih bila pogrešno shvaćena, šaljem jedan uliznički zagrljaj , eve ga , i neću više da pišem koga volim a koga ne volim .
Samo da se zna, ne volim ni ove ulizničke zagrljaje , može tek ponekad ...

gledaj samo da ne pobegnes od dobra bezeci od zla. ja pustim da me sto njih povredi, ali medju njima nadjem bar jednog - vrednog. neki ljudi beze od svih, da ih neko slucajno ne bi povredio. ali nemaju nikog.
na zalost, sredine nema, niko ne voli one sto nit smrde, nit mirisu.
ja znam ko sam, ostali kako hoce.
nemam vise sta da kazem na ovu temu, a da ga je cavrljanje na forumu dostojno.
i ovo je previse.



nemam bozur, ruza je bljak.

< Poruku je uredio jelena038 -- 19.4.2011 20:03:34 >

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Kazu da je najteza stvar ne suditi drugome...

Veliki problem u Srbiji je isti kao i najveci problem u celom svetu, a to je da nekako posten covek uvek nastrada. On podmetne grbacu, a onda umesto odgovarajuce nadoknade, on dobije po istoj

Al' i to sto tebe tolko volem, ne volem

Ajmo malo o aktuelnim problemima u Srbiji.
Ovde ima i vernika. Zar nije skrnavljenje sto je Toma Nikolic svoj strajk nazvao nekom vrstom posta i sto ce se pricestiti u cetvrtak? Zanima me sta mislite o tome?

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Greh na usta ne ulazi, vec izlazi iz njih.

Sve je to smešno i žalosno...Neko ga je posavetovao da će na takav način da prikupi sebi poene a cela država ga ismejava...Mada, čudan smo mi narod, još će i heroj na kraju da ispadne! Bruka i sramota!