Ja sam pocela da radim sa svojih 17 godina,znaci pre zavrsetka gimnazije.
Prvo kad su sajmovi, ali ne na standovima, neko tacna u ruke i vozi...
Posle toga na recepciji jedne teretane u sklopu hotela, radila sam na dnevnicu i jako su kasnili sa isplatama...
Upisah fax, studiranje u toku... nadjem posao, jako brzo, kao administartivni radnik u jednoj firmi, tu mi je plata bila ok...
kad vise to nisam mogla da izdrzim (gazda je bio idiot nevidjeni, maltretirao nas itd.) mesec dana po davanju otkaza, nadjem posao u jednoj turistickoj agenciji, posla preko glave, plata 150 eura!!!!!!! Nema veze, nisam kod mojih htela da se grbavim za pare, bilo mi je dovoljno tih 150 (moralo je) tako sam htela... Hocu da kazem da sam cackala, kopala, nalazila poslove sama sebi, sve ono sto sam u praksi htela da naucim to sam i radila, nije mi bilo toliko ni do para, nego da NAUCIM RAZNO. Jer, zavrisis fax sve ok, ali te pitaju i sta znas da radis.... Sad radim u struci, zadovoljna sam ali mi je jako drago sto sam prosla sve i svasta, i sto se tice para i poslova, jer me je ocvrsnulo i naucilo sta i koliko mogu, i koliko vredim.. ne treba odbijati poslove, sve je jedno dragoceno iskustvo u zivotu.