Ne volim da upadam u bunar bez dna,i ovako me niko nista i ne pita.Hocem da kazem sledece,Pricamo moj negde spomenuti drug slavko i ja o poslu,i zakljucimo sledece,nama je sve malo,svi bi platu bar 1000 evra a da sede u fotelji i ne rade nista,i tad bi se bunili,verovatno bi trazili da ne dolazimo na posao.Ima ljudi koji govore iskreno,redak broj ali ima.Ti ljudi ce pricati sa puno nade o buducnosti.Ovde draza daje traktore,placa setvu,djubrivo pa jedno 80 posto troskova,i onda kad dodje do prodaje cega vec zemljoradnik se zali,jer mu ne daju 1,5 evro po kg neceg vec 1,4 evra.I sta onda.O prosvetarima ne zelim da komentarisem,i ja sam isla u neku skolu,gde alkoholicara drze na posao iako svakodnevno dolazi pijan,jer nemaju navodno drugog,deca sve to treba da trpe,a oni strajkuju zbog plate.Sto se nekad ne pobune zbog neceg drugog u prosveti.Dodje na cas i kaza moramo da preskacemo malo vi to kuci odradite gradivo je preobilno.Pa izadji na ulicu ako volis svoj posao onda treba da se boris za tu decu a ne samo za svoje d***Stanje je takvo kakvo je,i jos dugo se nece promeniti.Ja sam bila dete kad se "obarao" Milosevicev rezim,i dobro pamtim tu euforiju,godinu ili dve posle kao da je sve otislo u vraga,jednostano mislim da ljudi optimisti nemaju vise zelje ni vere da se bore.
Veci je problem to sto je vecina izgubila dusu,sto za upis u vrtic moras da se uclanis u stranku,da bi otisao da se porodis potezes veze,ili debelo placas da bi bio siguran.Tesko je svugde,oni koji su radili ili rade u inostranstvu znaju da je i tamo isto u neku ruku.Sto 90%posto mama iz sr sedi kuci 6 meseci do god dana od porodjaja,jel Verus bilo lako posle 6 nedelja da se vrati na posao.Hocu da tamo mozda ima vise para ali se odrice nekih drugih stvari