Ovo je ne nezgoda, nego FRKA!!!
Na plazi...sunce...lepota...relativno mirno more, ali za dete od 17 kg prejaki.
Moj sin se igra sa drugaricom, ja sa muzem sedim na peskiru, tracarimo, gledam dete, koje ladno ulazi u vodu bez misica, ja mislila malo ce da pokvasi noge, muzu kazem, udavice nam se dete. Njegov odgovor je, ma neee, gde pored toliko ljudi, on ulazi i ne staje, ja vec na noktima, jedan talas, potapa ga, on ustaje, dolazi odmah drugi, on malo ispod nivoa vode, treci talas, on pluta ispod, ne izranja, znaci u tri skoka sam otrcala, podigla ga, on hvata vazduh i onako razrogacenih ociju me gleda, dok se ja spremam da uletim u ventrikularnu tahikardiju, drhtim kao prut, a 20 ljudi koji su tu pored otvorenih usta stoje kao u freeye shotu, niko rec ne progovara samo muk. Znaci otkinuo me je, nije se vise ponovilo.
_____________________________
Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!