Meni se desilo da zaključam ključeve od auta u auto.

Kakve nezgode su se vama dešavale?

Pre nekoliko godina, otvarala sam gepek na Yugu šrafcigerom pred policajcem koji je zarad rutinske kontrole tražio da otvorim gepek.

povrh svega, bila sam u mini suknjici (išla na neki randes, šta li..)

Ja i drugarice,putujemo iz rodnog mi Stepanovićeva za Novi Sad.Drugarica vozi,ja sedim pozadi,i ostavljaju me ispred zgrade momka(sad mm),gde se ujedno nalazi i stanica za autobus puna ljudi.Bila je zima i nosila sam perjanu jaknu,i jedno deset kesa,i izlazivši i zalupivši vrata od kola priklještim vratima onu pantljiku što imate dole na jaknama.I ona ženska krene kolima(a kola brza,nova,A 8),i povuče mene(zbog pantljike u vratima) i ja trčim i trčim za njom kao luda ali da ste videle koja je to brzina bila!I to sa sve kesama u rukama!A masa sa stanice i ulice gleda kao vidi ludaču što trči kao manita pored kola.I kad sam već dušu ispustila skonta moja drugarica da il sam superbrzasnežaheroj,ili nešto nije uredu,i zakoči naglo kola.Ja padnem posred puta,a moja jakna se pocepa i počne perje da leti kao da su tri kokoške očerupane.Sada kada se setimo toga smejemo se kao lude,ali mi tada uopšte nije bilo smešno.Eto moje nezgode.

Verujem da nije bilo smesno, ali ja se Snezo iskidah od smeha. Odmah sam zamislila...

_____________________________

Moje ljubavi najvece
Tara, Tijana, Sanja, Nenad i Rada

Znam,ja kada god to pričam nekom ljudi se smeju kao ludi!A šta ću jadna onda i ja sa njima

A moras priznati da si dobro opisala.

_____________________________

Moje ljubavi najvece
Tara, Tijana, Sanja, Nenad i Rada

Hej,jel ti stvarno imaš petoro dece,ili si lupala imena čisto da popuniš potpis?Ako je ova petorka stvarna,klanjam ti se do zemlje,ti si onda SUPER ŽENA,daj malo tog virusa prenesi na mene!

slatko me nasmeja, ee lepo je kada se setimo, a tek kad se desi joooj

Stvarno imam petoro. U cetvrtoj trudnoci blizanci.

_____________________________

Moje ljubavi najvece
Tara, Tijana, Sanja, Nenad i Rada

Stvarno,svaka ti čast!Poljubac za svu tvoju dečicu

Joooj sSnežo kolko si me nasmejala! Pročtah i mm i evo valjamo se od smeha

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Sram vas bilo na smejanju,stidite se i odmah u ćošak za kaznu.Ma reakcije na ovo su uvek urnebesne.

Pridružujem se Klubu osmeha Snežo draaaaga 

Aaaaaaahahahahahahahahahahahahahahaha


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Juuuuuuuu kada ste ispisale sve ovo??? 

Snezo,kraljice...


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Uf, što sam ja juče imala (ne)zgodu! Brišem suđe sa cediljke za suđe i u po sekunde mi ispade iz ruku onaj ogroman mesarski nož-paf na mašinu za suđe i oštricom na mene. U zadnji čas sam odskočila unazad!!! Prepadoh se tako da su mi se dlanovi znojili još pola sata!!

ja sam jednom ispala iz autobusa
i jednom sam pala sa bicikla , bila sam negde 5 - 6 godina i oderala celu desnu stranu lica
a volEm biciklu samo mi ne daju da vozim

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Mene je jedan decak gurnuo sa bicikle i izgulila sam celo lice,a ubacila sam i prste u masinicu za mlevenje mesa dok je moja majka brzo okretala,a onda nisam dala da mi usiju pa imam krive prste i uzasne oziljke.Jednom sam uspela da zaglavim glavu iza zadnjeg sedista dok sam izlazila iz auta,cesto se lupim vratima u glavu,meni se nezgode bas cesto desavaju

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja sam jednom udarila u banderu. Isla ulicom i kuckala poruku na mob. Toliko sam se zanela da nisam primetila tu sipku, ustvari nije bila bandera nego neka debela sipka, kao deo skele nekog gradilista. Sva sreca pa sam imala siske i nije se videla velika cvoruga

JEdnom sam, igrajući se žmurke, u trku zabola nos u zgradu. Bio je skrcan, ali nemam posledice, normalno izgleda.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

upala u rupu oko 3.5m duboku...
prvo leto kad sam se preselila u cg, bili na izletu od žanjica do plave špilje i mamula ostrva. tj. da nas ostave tamo bar pola sata jedva smo izmolili ove što vozaju čamčiće...i bili mm (tada dečko) i još dva puta po dvoje drugara...nešto se razdvojismo, ostali mm i ja, idem ja nekih desetak metara ispred njega, glupiram se, sa fotoaparatom u rukama (a pri tom samo u kostimu i sandalama), krenem unazad par koraka i u trenutku...paf, propadam...pad trajao možda koju sekundu, ja rukama grabi da se uhvatim za bilo šta, a misli kroz glavu sto na sat, "gde ću pasti, da li živa ostati, koliko duboko" i tome slično sve... prošla sam odlično s' obzirom na situaciju, izglebana i ugruvana, ali ništa slomljeno i tako ja to shvatam i ustajem, pogledam oko sebe, ono kao neki bunker (a mamula i bila zatvor, ko zna čemu je ono služilo i čije kosti trunule tamo) a iznad se pojavljuje mm glava, izbezumljen totalno...mene počinje da drma adrenalin, smejem se ne mogu da se sastavim, a on gore zapomaže (mogu misliti na šta sma ličila, doduše ) u fazon, šta ćemo raditi (sa sve pametnom idejom "a da siđem ja dole?") u tom su se skupili i ostalo 4voro od naše ekipe i ono par ljudi što je na ostrvu bilo, počelo isto da pristiže...dvojica pametnih koji su prvi došli nabedili me da se uhvatim za peškir, pa će me izvući...hoće kako da ne, onako ugruvana sam opet bupnula kad su me izvukli jedno pola metra, pa izgrebala i dupe, a ne samo kolena šta su od početnog pada bila već...i na kraju su neki kanap sa one barke koja nas je na izlet i vozila (a gde su sedeli i čekali nas i nervirali se što kasnimo, a na objašnjenje drugarice koja je otišla da ih mobiliše izjavili "a gde je upala, ako je u bunar, onda gotovo!") doneli, napravili omču na koju sam ja stala, pa me izvlačili...moj otac je naravno kad sam epizodu prepričavala imao da pita "a koliko ih je trebalo da te izvuku, svaka im čast, neki snažni momci"

bila sam sva izgrebana, puna bodljica od čička, ugruvana i sa osećajem kakav kapiram ima onaj u crtaću kad ga udare čekićem u glavu pa kaže "zovite me kratki" sve od vrata na dole me je bolelo jedno nedelju dana sigurno...a opet, kojih par metara je zaista isto tako neobeležen i neoznačen bio taj bunar, za koji kažu da se ne zna koliko je dubok...plus svi lokalci kojima sam pričala su se čudom čudili da nijednu zmiju tu nisam nagazila...

a da vam kažem pravo, čista morska voda, peče na ranu, ali ne da pomaže zarastanju, nego je to čudo jedno

_____________________________

početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema