IZVORNA PORUKA: Tash
Osećam se kao govno!
Luka je u petak već kašljao i curio mu je nos. Inhalirala sam ga za vikend, kapi u nos, sirupi... slinci više nisu zeleni, nakašlje se po nekada onako zrelo... mislila sam da sam ga sredila za vikend.
Bili smo kod svekra na slavi, i na putu kući se dogovorimo da ćemo prošetati jer je super vreme, idemo do luna parka, pa u Merkator da kupimo nešto za frižider.
Luka inače mrzi da šeta, i uvek nešto izmisli da ne ide, tako da ja ne obraćam baš pažnju kada krene da filozofira.
Krenuli smo i on se požali da mu je hladno, što je suludo, jer je obučen deblje nego što treba. Pipnem ruke - ledene... Pipnem čelo - normalno... Poljubim ga u vrat - normalno...
Zaključim - izmišlja!
Bili u luna parku, voza se, ali nešto je miran.
Uđemo u Merkator, počinje da se žali na glavobolju, malaksalost...
Opet ga prepipam, čak sam mu ruku zavukla na stomak i leđa... nije vruć.
Kaže, pospan je... Gledam sat... 5 sati, po starom 6... ma rano je da je pospan...
Pođemo kući, peške... sve vreme ga vodim za ruku, drugom guram kolica...
Stigli kući, napokon...
On upalio grejalicu u sobi, pokrio se ćebetom, kaže, prija mu tišina i leži.
Izmerim mu temp... 38,6.
Jadno dete ala sam ga nacimala sa temperaturom, ali zaista nisam shvatila...
A eno Marko jedva diše kako mu je pun nos... samo se budi...
Nakon ovog posta mi je pala roletna, i našpricala sam Marku Physiomer u nos i pumpicom mu izvukla slince, nazvala muža da se vrati sa slave jer nisam stonoga niti svemoguća, i vrhunac, turim Luki toplomer... 39,3. Hladan znoj me oblio! Ne sećam se da je imao tako visoku temp ikada. Tačno sam znala da je visoka, jer glava gori a ruke hladne. To je tipično za visoku temp, i čim počne da mu pada, i ruke mu postanu tople.
Probudim ga, dam mu brufen (pošto je prošlo svega 5 sati od Efferalgana), i nateram da ga popije malo soka.
Posle sat vremena, temp 38,9... pala smešno malo. Ja u očaju. Krompir, narendala, stavila mu u čarape, on vrišti a ja ga ubeđujem da je bolje tako nego da ga celog ubacim u kadu.
Sada, dva sata nakon brufena, krompir je postao pomfrit, a njemu je napokon pala temp na 36,6.
Ali ja ne mogu da spavam. Navikla sam da spava sa mnom kad je bolestan, i nemam petlju da legnem a da je on u drugoj sobi, a ne bih baš da ga unosim kod bebe.
Uopšte nisam pametna šta da radim.
MM naravno spava kao top.