nije mi uspeo citat... uh,moram da vežbam

Brat me zamolio za pomoć. Elem, prošao je kroz gadan razvod, nije viđao decu neko vreme (majka nije dala, sud jeste). Inače je jako vezan za ćerke. Sa majkom nije ni u kakvnim odnosima.
Sada ih viđa ajd da kažem redovno, ali želi da zajedno sa devojčicama ode kod psihologa, pedagoga, ili ne znam gde (to me zanima, preporuka).
Zašto želi?
Devojčice su bliznakinje, 8 godina, jedna od njih i dalje piški noću u krevet, imaju po 15 kg ( ja mislim malo više, ali on tako kaže u buntu, u svakom slučaju po njemu jako mršave). On primećuje da one taj svoj doživljaj loših odnosa među roditeljima ispoljavaju kroz bes (jedna), noćno mokrenje (druga), ne jelo itd.

Inače, ja kao posmatrač, koji nije ceo dan sa njima vidim jako pametne i dobre devojčice, koje moj S obožava, a on ne voli decu koja su zloće.


Gde, kod koga da ih odvede, i on želi da čuje kako on da se tu postavi, dajte neku preporuku?

< Poruku je uredio dunja RR -- 19.2.2018 23:55:35 >

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Deca uvek oset_e sve, narocito ako je razvod los i buran. Nazalost, tesko da ce psiholog tu pomoci ukoliko roditelji ne rese te svoje probleme jer treba leciti uzrok ne posledicu. Iz licnog iskustva pisem, nazalost. Njih treba poslati psihologu, ne decu.

Uglavnom nose taj teret i kad odrastu, tuga. 

I ja sma dete razvedenih roditelja. I ja se secam da sam piskila nocu cak sam imala 12 god. I plasila sam se mraka. 

Mi, sestra i ja smo imale srecu da su nas zastitili od razvoda.
E sad,  oca nismo vidjale niti je on ispoljavao zelju da nas  vidja... 
Niti je mama insistirala, niti smo mi insistirale... 
Manje boli tako... Trag je ostao, nas dve jakr ko stena, ruzna osecanja prema osobi koju nismo ni poznavale kako treba, ali bolnih uspomena, na srecu nema. 
Dunja, nadam se da je tvoj brat resio probleme na najbezbolniji nacin. 
Da sam citala tvoj post onda kad si ga pisala savetovala bih ti da on prvi ode kod psihologa, da njega posavetuju sta da radi i kako da se ponasa. 

Ivanka ja vise ne piskim nocu 🤗😁
Kod mene nema nekih tragova jer su se razveli kad sam ja bila prvi razred. Tata mi je otiso u inosatrastvo. Mama se preudala. Dobila sam sestru tada i bila sam srecna jer imam sestru. Sa tatom sam u kontaktu i dan danas i ako nije ovde. Ali sam ja nekako patila da oni budu zajedno taj neki period i onda prestala da verujem u Deda Mraza i da ce se oni pomiriti. Ne pravim greske neke koje sam shvatila vremenom da su oni pravili.

Moji kad sam ja imala 4 godine.
Tata se preselio u inostranstvo, ozenio se, mama ceo zivot nama posvetila. Hvala joj na svemu. 
Razveli su se ko ljudi, on je jednostavno izasao iz nasih zivota jer mu je tako odgovaralo. Da bude slobodan ko ptica. 
Mamini roditelji nam bili sve, pruzili nam sve. Imale smo divno detinjstvo. 
Otac nam se ni rodjendana ne set__i na dan rodjendana nego koji dan kasnije... 
Odrasle smo jake, samostalne, sposobne, doktorka i profesorka. Ne damo na sebe, branimo sebe i sve svoje. 
Hocu da kazem da nam nije bio potreban. 
A mami i njenima hvala sto nam je zivot bio predivan, bez trzavica i problema. A njemu hvala sto se nije pojavljivao cesto i svojim prisustvom izazivao bol 👍

< Poruku je uredio Ivanka 75 -- 4.11.2019 23:21:59 >

Ivanka, ne prestajem da se jezim...
Zaista specificna tema.

_____________________________

,,Carpe diem"

Ivanka to je i najbitnije. Da deca nemaju posleeice.Svaka cas_t tvojoj mami tebi i sestri. I naravno mamim roditeljima. Sro su vam pruzili ljubav i toliko vas osnazili svi i spremili za zivot. 

Mama Jo ❤️

Hvala, tesko je, mnogo je tesko, ja sam posatala ovakva osoba samo zahvaljujuci tome. Tek mnogo kasnije sam shvatila da je sestru i mene taj razvod oblikovaonogo drugacije nego sto bi bile. 
I mislim da je razvod bio najpametnija stvar koju su uradili, tj mama, nije htela zivot u stresu, ni za sebe ni za nas. Imala je podrsku roditelja i izgurala sve kako treba. 

Veliki hendikep za decu koja tako odrastaju. Kasnije su jako motivisani da odrze porodicu i dobri su i pozrtvovani roditelji. To je moj utisak 😃

Kamicak to si u pravu. Iz licnog iskustva kazem. Ja sam ta koja spusti loptu nekad. A nekad se i naljutim pa danima ne mogu ni da pogledam muza. I to iz istog razloga. Nesto mogu da precutim a nesto ne zelim da pravim gresku kao moji roditelji i mozda su to neki repovi proslosti koji me muce ali ne gledam svoj intteres nego da dete u tome ne stvori pogresnu sliku.Objasnila mu jednom prilikom da se ja naljutim i na njega kao on na drugare ali zato mozemo da popravimo stvari i pomirimo se. 

Mirko,svuda ima nekih problema,ali moramo da se potrudimo i damo maksimum kako bi brak opstao,ali ako ne ide...Ivanka moja draga,pročitah sve.Tako je kako je.Drago mi je da si u srećnom braku,da imate predivnu ćerkicu(mislim da samo nju jednu imate ili?).Uživajte skupa.Porasla sam uz oba roditelja,rano sam ostala bez njih i baš mi fale...

Flamingos, u pravu si, dajemo maximum.. samo  eto kazem da nekada sve moze da se regulise. Tolerancija i sve je ok. Neke stvari nikad ne bih oprostila. Ali takve se stvari ni ne dogadjaju jer smo civilizovani ljudi nismo zivotinje..Ako se obe strane trude onda je uspesno. Jer ipak vredi ako su se dve osobe spojile imale zivot, krunisale ljubav i dodje i dete,znaci vredi boriti se.