za NS ne znam, ali u mom selu u Backom Petrovcu mislim da jos uvek postoji dnevni boravak za decu ometenu u razvoju... i nista nalik onoj ustanovi u Veterniku, verujte mi. dok tog boravka nije bilo, radila sam sa tom decom jedno kratko vreme dok sam bila u srednjoj i mogu da kazem da su ta deca i ti ljudi tamo obelezili moj ceo zivot i savrseno promenili moje pojimanje dece i ljudi ometenih u razvoju.. da faks nije bio samo u Bgu, isla bi sigurno da studiram defektologiju, toliko su obelezili moj zivot.
Vi majke dece sa daunovim sindromom imate moje najdublje divljenje i najvece razumevanje na ovom svetu


_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Shilja70, super da si se javila, mislila sam da sam jedina DS mama na forumu, a ima nas 
Ja sto vise radim sa DS klincima i sto vise vremena sam sa svojom princezom, sve sam vise srecna i ispunjena u svakom pogledu. Neke stvari jednostavno postanu nebitne, a neke se smjeste na pravu stranu. I moja cura je super prihvacena, i od moje porodica, rodbine, prijatelja, pa preko teta iz prodavnice, djece na igralistu...ma svi je obozavaju, a ona mudrica mala samo se seretski smjeska i umiljava svima

Super, nema razloga da bude drugačije! Dete je uvek dete

cvijetak,drago mi je da si procitala moju poruku i da znas da nisi sama,znam kakav je to osecaj jer sam se i ja tako dugo osecala.kad sam saznala da moje dete ima DS mislila sam da mi se rusi ceo svet.srecom imam pored sebe supruga koji me je brzo spustio na zemlju i pamticu njegovu recenicu do kraja zivota KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO.kasnije sam shvatila zato jer nas Jovan je od nas napravio bolje ljude,poceli smo da cenimo male stvari jedan njegov osmeh znacio je sve.nemogu da ti opisem koliko mi je srce puno ked vidim da ga u skoli deca ne odbacuju vec ga prihvataju kao svog druga i maksimalno mu pomazu da se snadje i na odmoru i na casovima,a na casu fizickog prvo njega zovu da se loptaju.posto imam jos dvoje starije dece,sina od 19 i cerku od 17 godina on je njihov miljenik i miljenik celog njihovog drutva.vodaju ga na sladoled,na sok u kafice ma svuda.NESKRIVAJTE SVOJU DECU MA KOLIKO BILA DRUGACIJA ONA SU SAMO DECA.

Ove HRABRE teme me uvek trgnu i učine tako malom, žene svaka čast

Ja sam bila u poseti jednom dnevnom boravku u mojoj opštini, u kome se skupljaju deca sa smetnjama u razvoju, njihovi roditelji i vaspitači. Bila sam oduševljena njihovim slikama, ramovima koje su pravili, jako su kreativni, vrlo su društveni i otvoreni.
Divno je zamišljen program tog dnevnog boravka, posebno jer omogućava da se druže deca i da se ne osećaju drugačijim i zato što se i roditelji druže i međusobno razumeju. Razgovarala sam sa roditeljima i vrlo su ponosni na svoju decu, kažu da ne mogu da opišu količinu ljubavi koju od njih primaju, stvarno su posebni i stvarno čine roditelje boljim osobama.
Na žalost naša opština nema dovoljno sluha za ovako jedno važno udruženje i nikako da im obezbedi jednu normalnu prostoriju u kojoj će održavati svoje radionice, već se nalaze u jednom malom pomoćnom objektu u okviru jedne zgrade, rade praktično bez uslova. Jako mi je žao zbog toga čak ni lokalna televizija neće da snimi emisiju o njima.
Volela bih nekako da im pomognem, ali ne znam kako.
Svaka ideja je dobrodošla.


_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

cao ja sam LJilja,imam devojcicu od 6 godina koja ima Daunov sindrom,smestena je u Zvecanskoj, ali smo ovih dana u pregovorima da po prvi put dovedem dete kuci.Zanima me bukvalno sve o njoj sta mogu da ocekujem u njenom ponasanju, citala sam o tome mnogo,ali me zanima kako Vi saradjujete sa vasim sinom, i nasta treba da obratim najvise paznju,da slucajno ne izazovem neke negativne reakcije kod nje,sta je to sto ih iritira ili razveseli.... zanima me bukvalno sve!

Svaka vam cast,posto moja devojcica nije samnom  isto ima DS,smestena je u Zvecanskoj,moja velika zelja je da je vratim kuci,a ova vasa poruka govori sve....boricu se svim silama da je dovedem u krug porodice jer ona to zasluzuje,da zivi i raste uz nas!

Danas je svetski dan dece obolele od Daunovog sindroma. Draga deco i roditelji, srecan vam ovaj dan i svi ostali dani u godini!

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Razumem kada ljudi pomisle da im se rusi celi svet u trenutku.licno sam nekoliko puta bila u toj situaciji,ali sam naucila da se svet ne rusi lako ako to sami ne dozvolimo...takodje sam naucila da je tacna ona stara izreka da ce lose vreme proci,kao i ta da ce i dobro vreme proci...sve se vrti u krug i potrebno je uzivati u malim stvarima i pamtiti trenutke srece koji zivot znace.mnogo volite svoju decu i uzivajte u svakom zajednickom momentu drage mame i tate.

moja skolska drugarica je bila trudna u isto vreme kad i ja,sretale smo se kod dr.jednom sam je pitala da li ce raditi dabl test i tripl,pogledala me je kao neku zamlatu i odgovorila kako ona ima 1 dete i nema vremena da se bakce glupostima.posle sam cula da je rodila dete sa daunom i da ga je ostavila.smesteno je u dom.nju vidim ponekad,javim joj se,ne pitam nista.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Nemoj me pogresno razumeti Branki,ali sta bi je i pitala?? Niko nema prava osudjivati drugog dok ne zna detalje,zar ne?

naravno.niti je osudjujem,niti podrzavam.teska je to stvar,jako

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Pre tacno sest godina nas kraj je postao bogatiji za tri bebe, Teodoru, Veljka i Pavla...Tada sam bila 11ogodisnja devojcica, i radovala sam se novim klincima jer od malih nogu obozavam decu i umem sa njima, a pogotovu jer je jedan od novih bebironcica, Veljko, upravo moj maleni bata. Medjutim, nekoliko dana posle Pavlovog rodjenja, primetila sam da svi u kraju, pa i moji roditelji, tu temu izbegavaju, govoreci mi da cutim i da se ne raspitujem mnogo. Nekoliko dana kasnije, tata mi je objasnio da je Paki bolestan, i da verovatno nece moci da se razvija kao nas Veljko, i da se obavezno, svako vece pred spavanje zahvalim Bogu jer smo moj bata i ja zdravi. Tako sam i radila, ali mi i dalje nije bilo jasno od cega je to Pavle bolestan i zasto ga jos uvek ne mozemo videti... Zatim sam opet pitala mamu da mi kaze nesto o Pakijevoj bolesti...Rekla mi je da se bolest zove Daunov sindrom, i da ce ona ciniti da se Paki razvija sporije nego moj bata i Teodora. Nakon nekog vremena, Pakijevu bolest smo u kraju svi prihvatili, i shvatili da njemu i njegovoj porodici moramo pomoci na najbolji moguci nacin...Kako su klinci odrastali, razlike izmedju Coke, Veljka i Pavla su se primecivale, svako od njih je prohodao, progovorio, i poceo da koristi nosu u razlicito vreme...Paki najkasnije, ali je opet, uspeo. Sada ima sest godina, za razliku od Coke i mog Veljka u vrtic ne ide, ali ima svoju privatnu vaspitacicu koja je odredjeni deo dana sa njim, i uz pomoc koje on uci stvari koje Veljko i Teodora uce u vrticu. Prica, samostalno seta, koristi nosu, samostalno jede i Pavle je najnasmejanija i najpozitivnija osoba koju znam, prepuna ljubavi. Miran je, poslusan, dobar i prepametan, uz pomoc svih nas, i uz svu nasu podrsku i ljubav, i uz bezrezervnu ljubav svoje porodice, Pavle je uspeo i uspevace da se razvija tik uz svoje vrsnjake, sa kojima provodi svaki trenutak igrajuci se, setajuci i crtajuci. Mog tatu posebno voli, i kada god on nesto majstorise po dvoristu, Veljko i Paja su tik uz njega, posmatrajuci sta on tako zanimljivo radi...Milina je gledati Pavlov napredak, prava je sreca videti njegov osmeh kada upesno spakuje puzle bas kao i Veljko, lepo je videti ga kako seta sa svojom vaspitacicom po nasem kraju, i videti kako se obraduje i kako zagrli svakog stanovnika nase ulice. Pavle je nas ponos, i nas uspeh, i najlepse dete na planeti, koje svog ''gluga Vejka'' voli najvise, i omiljeni su im trenutci u delu dvorista koje je tata pokrio peskom samo za njih dvojicu. Divno je videti njihovo maleno prijateljstvo jer kako moj tata kaze: Prijatelji ne broje hromozome!
Upravo zbog Pakija, mog dragog drugara, verujem u bolje sutra, upravo on je pomogao da se odlucim za izbor fakulteta, i sigurno cu studirati defektoloski fakultet, jer mogu zamisliti kakva je milina biti okruzen ljudima poput Pavla. On je zivi dokaz da su podrska, ljubav, upornost i prihvatanje od strane sredine najbitniji za razvoj ljudi sa ovim problemom! Zato ne okrecite glavu od njih, oni se samo razlikuju od nas jer imaju jedan hromozom viska :) Ali svi se razlikujemo, sto po nacinu odevanja, muzici koju slusamo, po boji koze, kose, ociju...Ako su te razlike prihvatljive, prihvatanje razlike koja se meri jednim hromozomom je maciji kasalj! :) Svi smo mi ljudi, ali retko ko je covek...Lako je doci na necija vrata i zatraziti pomoc. Nikada niste pokusali da pokucate na ista i pomoc ponudite? Probajte, lako je! I donosi divan osecaj. I dok ja ovo kuckam, Paki i Veljko slazu nove puzle, pa budite pozdravljeni od njihove 17ogodisnje seke i ''glugalice'' i ne zaboravite da ste nam svi dragi, nezavisno od toga da li ste iste veroispovesti, nacionalnosti, da li slusate istu muziku kao mi, da li imate istu boju koze kao mi, kose, ociju, 46 ili 47 hromozoma! :))) ♥

Slakisa divna prica Slakisa :)

Prvi put se prijavljujem na sajt o daunovom sindromu,potrebna je pomoc jednoj majci koja ima dijete sa daunovim sindrom,jedno malo pilence koje se zove Andrej, koji ima 3 god i 6mjeseci!!!JA sam mu ujna i obozavam ga,to je jedno njezno stvorenje koje moze samo da se voli!!!Prohodao je sa 2 god,sad je poceo po koju rijec da izgovara,dosta razumije ali ima problem sa secerom vec zadnjih godinu dana!Insulin je poceo da prima zadnjih 5 mjeseci ali secer se i dalje penje na 30 pa padne na 3 ili 10 ponekad nemogu da mu izmjere aparatom koliko je visok!!NI doktori ne znaju sta da rade jer na tako visok secer kada ljudi padaju u komu on se normalno igra jedino sto trazi da jede i pocne da se znoji!!!I to traje mjesecima,skoro svaki dan mu je visok,nemogu da nadju resenje,niti im ko moze objasniti sta da urade i kako da pilencetu pomognu!!Ja bih htjela da mi mozda neko da neki savjet ili je mozda neko imao taj problem da mu pomognemo!!!UNAPRIJED HVALA

Nakon milion godina naletim, pa ostanem bez teksta. Sto zbog predivnih prica, poput ove par postova iznad, sto zbog strasnih stvari koje citam. Ne mogu i nikad necu moci da pronadjem opravdanje za osobu koja svoje dijete ostavi u nekoj smrdlji`voj instituciji. Nema razloga, i nema opravdanja, sem sebicnosti koja prevazilazi ljubav majke prema rodjenom djetetu. Strasno.

Dobro vece,ja sam ovde Nova.
Radim trenutno u inostranstvu kao babysiterka i nije mi lose,cuvam jednu mali Claru i ona ima DS,ima 9 god,ide ovde u specijalnu skolu,od 8do 16,30 bukvalno ceo dan je skoli,sama jede,pije koliko toliko,nosi pampers,rodjena je kao nedonosce imala je manje od 1kg,posle par meseci operaciju na srcu pa malo kasnije i implant u uhoi,ima hipotireozu i tako svasta,jadno dete. Svaki obrok se svede na bacanje tanjira,case ili uzimanje hrane od drugog. Ne prica,pokretima se razumemo.isla sam na 2 kratka kursica kod nje u skolu za gluvoneme. Nije mi tesko raditi sa njom jer sam 2,3 sata dnevno sa njom ponekad i vise zavisi kako roditelji imaju posla.Recimo gledamo slike,slikovnice,slusamo deciju muziku,voli da se igra sa vijacom maramama
Meene ovo intesesuje VRLO CESTO JE BESNA;SVADJA SE SA NEKIM IMAGINARNIM OSOBAMA;KAO DA JOJ BOZE ME SACUVAJ STOJE DJAVO I ANDJEO IZNAD GLAVE TAKO IMAM NEKI OSECAJ;TUCE SE PO GLAVI:PROSIPA JELO KAO STO SAM VEC NAVELA:TAKO SVAKI DAN;UDARA ME BEZ RAZLOGA;DR JE OVDE REKAO RECIMO KAD BACA TAKO TANJIR ILI NEKOG UDARA DA SE KAZE JOS JEDANPUT;MISLILA SAM DA JE DR LUD ALI 90% SLUCAJEVA UPALI;KAD ME UDARI I JA TAKO KAZEM ONDA ME POMAZI:RECIMO KD JE UHVATI NAPAD BESA KAO PROSLE NEDELJE TOLIKO SE IZVIJALA;KOCILA VRISTALA SKAKALA I PREVRTALA OCIMA DA SAM MISLILA DA JE DOBILA EPI NAPAD A SAMO SAM NJENOM BRATU POKAZIVALA MATEMATIKU;DA LI SE OSECALA ZAPOSTAVLJENOM NE ZNAM;KAD JE MAMA TU TO JE DRUGA PRICA;TOLIKO JE ZAGRLI DA JE NE MOZES ODVOJITI;JA PONEKAD MISLOIM DA ZATO STO JE CEO DAN U SKOLI SA DRUGIM LJUDIMA PA KAD DODJE KUCI OPET NIJE SA MAMOM NEGO SAMNOM I POSLE VECERE 7 DO 8 I AKO MAMA BUDE TU JER MAMA PUNO RADI
MENE SAD ZANIMA OVAKOM SA PSIHOLOSKE STRANE STA SE DESAVA U NJENOJ GLAVI;DA LI JE NEKO IMAO SLICNA ISKUSTVA




pozzzzz iz inostranstva

Zivella sam jedno vreme na Malti koja je izuzetno mala ostrvska zemlja i gde se stanovnistvo mesa medjusobno i csto se desava da bracni par zapravo budu nekakvi rodjajci.S'tim u vezi se radja jako jako puno dece sa Daunovim sindromom koja se jako lepo asimiluju u njihovo drustvo.Isla sam u jednu fabriku koja proizvodi ranceve i pribor za skolu i skoro svi zaposleni koji su u tom trenutku sili su bili ljudi sa Daunom.Svaka proslava ukljucuje i program sa decom obolelom od ovog sindorma.O tome da se oni sto bolje asimiluju i ne razlikuju od drugih se jako puno vodi racuna.

Pogledajte video i pročitajte članak!
KLIK

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

NE PROPUSTITE DIRLJIVU ISPOVEST OCA !
Ćerku koju nisam želeo zavoleo sam više od života!!!

Hit Vajt, pilot i agent FBI-a čitavog života težio je savršenstvu, a kada je saznao da njegova supruga Dženifer nosi bebu sa Daunovim sindromom, to se nije uklapalo u njegovu ideju idealnog života. Ona je, međutim, odbila da abortira i 2007. godine rodila se devojčica, koja je, iako je isprva nije želeo, postala Hitov čitav svet.


PROČITAJ VIŠE ...

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Danas je međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom!



POGLEDAJTE JEDAN DIVNI I DIRLJIV VIDEO>>>

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI