07.03.2011, 22:27
30440
- Vraćao sam se ujutru oko devet sati iz apoteke sa tabletama, od Pošte prema Staroj autobuskoj stanici, kad sam na trotoaru primetio nešto kao dečji novčanik ili neki notes. Otvorio sam ga i ugledao veliku sumu novca, nisam hteo ni da brojim, odmah sam ga zatvorio. Malo potom je naišla saobraćajna patrola, ja sam ih zaustavio i prijavio šta sam našao. Oni su me odveli u policijsku stanicu gde su napravili zapisnik - priča Milanko, koji zarađuje tako što ponekad za nadnicu kopa kanale ili unosi ugalj.
Milanko je srčani bolesnik, a terapiju često zna i da preskoči jer nema novca za lekove, a često ni za hleb. On čak nije želeo ni da uzme nagradu od dve hiljade dinara, koju mu je ponudio vlasnik novca A. K. iz Sjenice.
- Nisam želeo da uzmem taj novac jer to nije moje, a tuđe mi ne treba. Nisam nijednog trenutka ni pomislio da nađeni novac zadržim za sebe, a kamoli da me neko nagradi za to - kaže Milanko koji, iako crn i naboran od teškog rada, nije promenio moralna načela i nije dobro zamenio zlim.
On i njegova supruga Vidosava imaju ukupno 63 godine staža, oboje su ostali bez posla, a za penziju još nemaju uslova. Žive sa nezaposlenim sinom. Milanku prijatelji u šali kažu da boluje od retke bolesti zvane poštenje, a Milanko se na to smeje i odgovara: „Nadam se da je ta bolest prelazna“!
IZVOR
< Poruku je uredio dunja RR -- 7.3.2011 22:28:21 >