Ja sam bila na ivici nervnog sloma kad sam pre godinu dana prvi put ostala trudna, posto sam bila nosilac veceg posla i najduze radila od svih koleginica, to mojoj nadredjenoj nije odgovaralo, turirala me konstantno i svakodnevno da treba da abortiram, sta ce mi to, ima vremena, zene od 40 radjaju, svaki dan pitanja jesi li odlucila sta ces, i ako nije bilo sta da se odlucuje, zelela sam tu bebu vise od svega, ali taj pritisak i moja nervoza, doveli su do svakodnevnog kidanja, plakanja i nerviranja. Malo srce je samo prestalo da kuca u 8. nedelji i ja sam morala da tu prokletu kiretazu , koju mi je ta odvratna zena od pocetka zelela. Po povratku sa bolovanja, rekla je:"Neces valjda da zalis nad svojom sudbinom"
Od tada sam se mnogo promenila, jer sam shvatila da sam bila dobra dok sam rintala i dok nije postojalo naznaka da osim posla moj zivot zasluzuje mnogo toga vise i bolje i cekala sam vreme kada mogu opet da zatrudnim. Posle 5mes sam ostala trudna, cim je test pokazao 2 crtice, ma isti dan sam otisla kod dr i otvorila odrzavanje trudnoce, i boli me uvce, sad sam 7.mes i kuci sam, novac mi treba, imam to malo od bolovanja, ali cekam moju srecu najvecu, i da nisam uspela da sredim bolovanje, ne bih ostala da radim sigurno.
Bes i gnev sam prevazisla, jer nije vredno onoga sto me ceka.
Izvinjavam se sto sam udavila, ali to je moja prica
_____________________________
Emocija je teska bolest, izazvana izlivom srca u glavu!