Mislim da je Olga u pravu.
Mom detetu niije jasno kako to da nema drugog dedu. Doduše, ne pita još konkretno, ali, ponekad, a u zadnje vreme sve češće, primećujem da joj tu nešto nije jasno. Niko joj ništa ne pominje. Jednom me je pitala:"Mama, a gde je tvoj tata?" Ja sam joj samo odgovorila:"Na nebu." Ona me je pogledala i rekla:"Znam. Vozi se u avionu. Malopre sam videla taj avion!"
Jutros je baš nešto se zamislila , gleda u mene i kaže:"Mama, tvoj tata je daleko, jel da?"

_____________________________

"BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Hvala svima

MOja baka koja je živela sa mojim roditeljima umrla je pre mesec dana. Danilo je znao da je ona bolesna i stara. Kad smo kretali u Vrnjačku banju na nedelju dana ušao je da je poljubi. Desilo se da je preminula noć pred naš povratak. Moji su je tokom prepodneva otpremili na groblje u hladnjaču i sredili sobu, da bude kao dok je baka bila dobro. Namešten krevet, miljence na stočiću, Danilove igračke tu i tamo po uglovima sobe... Danilo je samo ušao, zbunjeno pogledao po sobi i zašao. Reč nije rekao. A uvek je pitao gde je baba Rada, ako je nema kad on dođe. Sada ništa. Samo je bio baš zbunjen. Sutradan kad je bila sahrana rekla sam mu da će ići kod njegove drugarice Lenke i da će ih na kratko pričuvati teta Irena. Pitao je zašto, rekla sam mu da tata i ja moramo da otpratimo baba Radu na put. Ništa više nije pitao. Njenu sobu i dalje zove baba Radina soba, igra se na njenom krevetu (to je uvek voleo), ali ništa za nju ne pita. Ja ne insistiram i ne pitam ni ja njega ništa. Imam utisak da sve zna i da je sigurno do sada mnogo puta čuo kada smo o tome pričali sanašim prijateljima. Imam utisak da mu je lakše da uopšte o njoj ne priča

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Ne znam da li je ovo baš prava tema.... Marko je danas posle vrtića, kada smo došli kući, bio čudno raspoložen kao da je tužan. Kada ga pitam šta mu je, kaže da ne zna. Onda me zagrlio i rekao Mama, ja stalno mislim kada ćemo mi umreti. Baš sam ostala zatečena. Rekla sam mu da ne brine, da niko neće umreti ali ne znam odakle mu to odjednom. Više puta smo pričali o tome šta se desilo mojoj sestri, on me ispituje, bio je i na groblju više puta ali nikada nije tako nešto rekao. Ne želim da razmišlja o tim stvarima, mali je još uvek, neću da ga to muči jer ko zna kako on to doživljava u svojoj glavici.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Jao ana. Bas ga izgleda to tisti , cim je rekao da stalno o tome razmislja. Verovatno zato sto je tvoja sestra tvojih godina , nije ono "stara" kao sto su bake i deke , pa je tada deci lakse da "shvate" (starost) . Mozda da mu "obecas" da ces uvek biti tu tj da neces otici. Mozda bi ga to obecanje umirilo.
jako teska tema...

< Poruku je uredio Maraj -- 9.12.2016 20:21:25 >

Ja isto ne znam kako sa detetom da pricam na ovu temu.
Ona mene isto cesto pita o ovome.
Deka mm, koji je ziveo iznad nas je umro u martu (covek doziveo 95u) i ona jako cesto to pita. I kako i zasto i gde je i je l on to hteo ili morao ...
Onda se nadoveze i na mamu mm (ona je davno, 2000.), pa i na mog psa .. bas me je pre neki dan u sred tisine, kada svi cute, u busu pitala "Ja ne razumem kako se to ugine ili umre, gde onda ides i sta se desi, objasni mi". Taman smo silazile i spasila sam se, ali generalno uvek imam problem da nadjem prave reci ....

Mi smo imali ovaj razgovor kad je moj svekar umro.
Ponekad spomenu i imaju stvarno teskih pitanja ali gledam da nista od toga ne bude strasno, nego prihvatljivo za njihove glavice. Rekli sam im da je on umro i da njega vise nema ali da je njegov duh sad gore sa andjelima.
Mada opet, razumeju da tog nekog nece vise videti, pa je skoro H rekla kako ne bi volela da deda umre ( moj tata).
Pa me onda cesto ispituju sta rade gore andjeli, hocemo mi svi biti andjeli, pa hocemo se sresti.. pa sta rade oni po citav dan i tako...
Mislim , oni ce sami polako vremenom sve shvatiti a mi mozemo samo malo da ublazimo dok su mali da im ne izgleda to kao nesto strasno da see ne muce njihove glavice tim stvarima.

< Poruku je uredio Anck Su Nmaun -- 9.12.2016 20:48:27 >

Maraj, moja sestra je bila 8 godina mlađa od mene... ali shvatam šta hoćeš da kažeš. Vidim ja da on ne razume kako to da odjednom nekoga nema više (a gde je otišao/la?), ja sam mu pričala kako je Sanja sada postala zvezdica i kako ga ona čuva i on kada vidi zvezde uvek pokaže na jednu i kaže Eno je moja Sanja. Ne znam, ne želim da ga to muči a opet, od nekih stvari se ne može pobeći. Par puta me sa suzama u očima pitao da li ćemo mm i ja budemo zvezdice

< Poruku je uredio Ana RR -- 9.12.2016 20:52:51 >

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Nasa situacija i prije neko vece.Salje mi mama sliku mene i ujaka kad sam ja imala mozda 10 godina,ja u plac.Dora naravno tu i govori mi mama nemoj plakati,zasto places.Posle pred spavanje me opet pita zasto sam plakala.Ja joj kazem da mama place za svojim ujkom,ona pita gdje je on a ja kazem ujko je se sad preselio na nebo.Ona zasto,pa kako...pojma nisam imala sta da joj odgovorim na sve to.njena izjava je na kraju bila da on sad na nebu vozi auto

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Ne mogu oni to da shvate, mali su. A ko zna o čemu razmišljaju.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Jako teska tema. Ne mogu ni sebi da objasnim...
Slazem se sa Maraj, mislim da bi mu znacilo kad bi mu obecala. Na nekin nacin ubedila da mama i tata nece otici.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Ana, sigurno su nesto pricali u vrticu cim je on dosao tako neraspolozen. Po meni su to bas skakljive teme posebno za tako malene.

< Poruku je uredio Sanjica26 -- 9.12.2016 21:50:18 >

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Sanjice, pitala sam ga to ali kaže da nisu pričali o tome. Neće on da slaže, verujem mu.

Sanjalice, rekla sam mu da ne brine i da smo tu, da niko neće umreti. Ali znam ja taj dečji strah, uvek sam imala košmare da ću ostati bez mame.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

I ja razumem taj deciji strah. Isto sam se plasila kad sam bila mala. Kad mi je umro deka stalno sam se plasila za baku, ispitivala je, razmisljala o tome...

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Ja sam pisala u temi "čega se plaše vaši mališani",nisam znala da ova tema postoji.
Ana,meni se desilo isto što i tebi sa M. Mi smo bili kod dr, i kad smo seli u auto ona je počela da me ispituje da li ćemo mi svi umreti? Ja joj kažem da nećemo,umiru samo stari i jako bolesni. I još par puta me pitala,svaki put sam pokušala da joj objasnim da razume da nećemo. Otkud joj to,ne znam. Da li je čula nešto u čekaonici? Ili kod svekrve ranije,jer je njima glavna tema ko je umro,ko je s kim,ko se posvađao,ko je bolestan. Ona je vodi i na groblje. Pa je onda dobila ovaj stomačni virus pa je valjda njena mala glavica povezala da je ona bolesna pa će da umre Pa pita zbog čega su na groblju oni mali grobovi? I tako me je svaki dan ispitivala,već nisam znala kako da je smirim i ubedim da neće umreti ni ona, ni H,ni mm ni ja. Da nije tako bolesna i da je ona još malo dete i da će dugo da živi. Sad pronalazi sebi razne boljke,pretvorila se u hipohondra
A sećam se da sam i ja bila takva kao sam bila mala,stalno sam strahovala da će mama umreti i da sam ja bolesna

< Poruku je uredio Mariya -- 9.12.2016 23:27:37 >

Bas sam citala skoro da se u tom uzrastu prvi put javlja strah od smrti. I ja se secam da sam se uzasno plasila smrti kao mala. Moj stariji brat mi je redovno punio glavu time, valjda se i on plasio, pa mu je bilo lakse to da podeli. Odrastaju deca, misli im postaju slozenije. Svega se nagledaju i naslusaju. Gubitak voljenih ih svakako podstakne u tim strahovima. Ja sam vrhunac straha osetila kad mi je deda umro, sa nekih 9 godina kad sam se plasila da zaspim jer ce deda da me odvede. Nemam savet, mislim da vec radite i pricate sta treba. Jedno vreme ce biti opsednuti time, posle ce malo zaboraviti.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3