Ivana tuga

Ribizla, super ideja, hvala ti puno

ne znate vi moju anicu,jedan dan sa njom i gledas zivot drugacije.Kod nje sam se najvise plasela zatvorenosti.Nudila sam joj da pise dnevnik,da prica meni,jer druga deca ne verujem da bi je razumela tako.Tesko se uklapas kao invalid u drustvo a sa gubitkom majke zivot ti postaje neizdrzaiv,ali ona je uvek nasmejana,vesela,ne place,Sa kojom snagom gura kroz zivot svima vraca osmeh na lice i neku nadu davno izgubljenu.

juce je umro cika koga Marija jako voli
sad je druga prica , mog tatu nikad nije videla i to umro joj ne znaci puno , on nekako nije bio deo njenog zivota
kako sad objasniti da cika Nikolu nece vise nikada videti jer je umro
naravno da joj jos uvek nisam rekla , mogu neko vreme odugovlaciti ali ce ona pitati za njega i to vrlo brzo
nije bio star , nije bio bolestan , jednostavno je umro , znaci pripreme nije bilo
sta sad , kako joj reci da ga nema vise na ovom svetu

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

A šta misliš o onoj dobroj staroj priči da je otišao na nebo kod anđela? Meni to izgleda kao najbezbolnija varijanta za tako malo dete.

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Uh Ivana, plakala sam ko kisa na tvoju pricu Devojcici svu srecu u zivotu zelim
Olga zao mi je sto ste izgubili ciku... Religijski pristup je ono sto bih i ja primenila, ali ne znam sta da savetujem nekom ko je ateista...

Evo nasih desavanja od ovog vikenda. Nije covek taj kog smo izgubili, vec ljubimac, al svejedno smo morali proci kroz slicnu pricu... Ako postoji tema koja je bas o ljubimcima (nisam nasla) neka neko plz prebaci.
Mala (5god i par meseci) je imala dva ljubimca od kojih je jedan uginuo. Mm ga je pronasao i odlucili smo da joj ne kazemo odmah jer smo bas krenuli na bazar u njenu skolu. Divno se je provela pa je mene grizla savest da joj pokvarim dan takvom vescu. Medjutim mm je hteo da joj mi kazemo pre nego sto sama pita i trazi ga. Rekli smo joj da je zaspao jer je za njegovu vrstu vec bio star, i da je sad na nebu gde mu je jako lepo. Nismo pominjali da nas gleda, drzali smo se onoga sto vec zna iz nedeljne skole, duse i tela i toliko. Ona je velika, vec zna o smrti u tom kontekstu i nije postavljala puno pitanja, samo je plakala.
Onda smo rekli da mozemo da telo sahranimo, da ce tako moci da se oprosti od njega. Ukrasila mu je kutiju, nalepila andjele, bebu Isusa da ga cuvaju, zivotinje da mu prave drustvo, nacrtala nasao smo ga voleli. Opet je plakala kad smo ga spustili, rekla da ce joj nedostajati i onda okrenula pricu kako ce mu drugar biti usamljen i brinula za njega. Procitali smo da ga treba maziti po 2h dnevno jer je navikao na bliskost i u time je revnosna. Takodje je pitala da mu nadjemo novog drugara.
U crkvi je svestenik pricao sa njom i bila je smirena, objasnila mu sta se desilo. Isto tako i komsinici danas.
Meni je bilo bitno da se otvori, pokaze emocije i prica sa nama. Imam i sama iskustva sa detetom koje se zatvorilo i ni suzu nije pustilo...

_____________________________

You give them life, they give you more to live for...

Uh teško je nama odraslima peihvatiti da nema više nekoga koga jako volimo,  kako onda tek objasniti djeci
Ja vjerujem u život vječni pa tako i objašnjavam djetetu, do sada zna za neke ljude iz mog života ali koji su umrli prije nego što se rodio pa je to bilo puno lakše.
Kad nam je umrla beba od moje jetrve nedavno, ja sam mu rekla da je sad na nebu među anđelima i da je i sam postao anđeo.
Neki ljudi prerano umru, neki se jako razbole, neki ostare...ali svi idemo na jedno mjesto gdje ćemo svi biti jednaki.
Naši voljeni nas gledaju sa neba i paze na nas, mole za nas a mi molimo za njih i oni NISU UMRLI u našim srcima, oni su živi, mi ih i dalje volimo i to ništa ne može promijeniti.
Eto Olga čisto da razmisliš...

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

divno sročeno!Moj Aleksa je nažalost isto rano spoznao gubitak voljene osobe kad je umrla moja tetka, pa mužev deda, a pošto je moj tata umro pre no što se rodio, morali smo da mu objasnimo sve. divno je što on sam često spomene sve njih, mada je teško obasniti što oni ne dođu bar malo sa neba da ih vidi.

_____________________________

Aleksa, 13.10.2008.
David, 29.07.2011.
Mamine sreće najveće!

Tina je već počela da razgraničava da su baba i deda u stvari mama i tata njenog tate, da je Baba Minka u stvari moja mama. Nekako je zbunjena po pitanju mog tate, ali još uvek ne pita za njega. Ne znam kako ću joj objasniti, s obzirom da joj je tek 3 god. da ja nemam tatu, jer je umro.Kako to objasniti tako malom detetu?

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Ovako sam i ja objasnila mojoj Sofiigdje su njeni dede i baka.
Bilo je raznoraznih pitanja na tu temu.Koko su otišli na nebo,kako im kuća u kojoj žive gore ne propadne kroz oblak,da li su gladni.Te dobila njen odgovor na to-nije njima loše gore imaju lijepu kuću i kad su gladni odu u Konzum i kupe sebi šta im treba.

Na groblje je išla,palila svjeće.

Juče se u mm porodici(široj) desio smrtni slučaj.Umrla je baka od 90 god.Sofi ju je poznavala i pitala me je hoće li ići na sahranu.
Malo sam se razmišljala i poslaću je sa mm(naravno ako je on bude htio voditi).
Neka vidi sam čin sahrane-neće to biti neka velika žalost u smislu jakog i glasnog plakanja,pa da se prepadne.

To sam pitanje (odlazak djeteta na sahranu) već odavno postavila dj.psihologu koji radi kod njih u vrtiću.
On je rekao da je ok da malo veća djeca (kao sad ona 6 god) mogu ići na tako te sahrane gdje nije velika žalost.Čisto da vide kako to izgleda da se ne bi prepali kad bi kasnije trebali ići (nedaj Bože nekom mlađem).
I da bi pogotovu Sofi trebali voditi jer je ona po prirodi jako znatiželjno djete i ako sama izrazi želju da ide treba je odvesti da vidi.

_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

Svako ima svoj stav i najbolje razume šta detetu treba, tj. šta će mu pomoći da bolje razume stvari. Prvoj sahrani sam prisustvovala u 14.godini kada je umrla prabaka. Bila je poprilično stara, jesmo bili tužni, ali pripremljeni na to. Kako god...do tog trenutka, meni je svet bio lepši.

Ja dete ne vodim ni na svadbe, krštenja i sl., a kamo li na sahranu! Kad dođe vreme, sve će shvatiti.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Lijepo rečeno,svako ima svoj stav o načinu na koji će odgajati vlastito djete.Ovo je tvoj stav i kao takvog ja ga poštujem.Ti ponajbolje poznaješ svoje djete i znaš kako mu/joj nešto predočiti i znaš kako će ono reagovati.
Lijepo je vidjeti stvar iz drugog ugla.

Moje lično mišljenje je da djete ne treba prezaštićivati.Smrt kao veselje i radost su sastavni dio života.Djete treba upoznati stvaran život i pokazati mu da on ima dvije strane.Onu veselu i onu tužnu.Da je uredu biti tužan i plakati isto kao što je uredu biti sretan i veseo.To su normalne ljudske emocije i nije bitno da li su one pozitivne ili negativne.Djete treba da iskusi obe.


Mene su moji roditelji prezaštićivali,držali me pod staklenim zvonom i na prvi sprovod sam išla kad sam imala 15 god.Meni je to bio strašan šok.
Nornalno da ne bi poslala djete na sahranu od mlađe osobe ,gdje znam da bi bila prevelika masa ljudi,gdje bi bilo jauka i urlika.
U pitanju je stara baka od 90 god.
Ne mislim da će ona to doživjeti toliko tragično da će imati noćne more zbog tog .Uvjerena sam da je to OK ,pogotovo ako je on sama htjela da ide.Samo je u pitanju kako će se roditelj postaviti prema tome.


_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

Big M, iz istog smo ˝sosa˝. I nas su čuvali kao pod zvonom. I dan danas imam problem sa svim uslovima života koji bar ne teže savršenstvu. Pokušavam da ne uradim to sa svojim detetom, ali teško.

Opet, sama srt mi je nekako mnooogo za njih. Tuga da, suze da, nije sve uvek pesma i veselje, ali baš smrt... Zapravo, ne znam ni da li i kada je dete stvarno sposobno i spremno da to prihvati i razume na najbolji način. No, to valjda svaki roditelj nekako najbolje zna za svoje dete.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Treba mi velika pomoc kako detetu od 2,5 god objasniti da joj je deda umro odnosno da a vise nema?
Ona non stop pita a gde je deda kada ce doci.

Moji djecaci su prije tacno 6 mjeseci ostali bez svoje bake. Umrla je iznenada, jutro nakon naseg dolaska...klinci su bili pored nje kad joj je pozlilo. Vidjeli su strah,zvanje hitne....odvala sam ih do komsija...ali nije bilo cutanja.Morala sam im reci,da ne ostane ta neka nada i laz...morali su cuti da bake vise nema,da je otisla kod dede na nebo(njega nisu ni vidjeli). Na sahrani nisu bili,ali su isli na groblje.Veliki pita, palimo svijecu svaki put u crkvi za njihovu bakicu, uvece se pomolimo za njih...I mislim,da koliko god bilo tesko,bolje je dijetetu reci nego lagati.Reci na njima razumljiv nacin, makar najgori ateista bio-ubaci nebo, andjele i sve ostalo.Ljepse je i lakse nego da ih odmah ubacis u moguce nistavilo... Ja isto vjerujem u zivot poslije smrti,te sam sigurna da je nasa baka na nebu:) Kaze mi I."Mama,kad je tvoja baka umrla(u 95 godini), bio sam malo tuzan,ali sam zbog moje bake jako tuzan" Ja mu uvijek kazem da je to normaalno,jer je to bila njegova bakica koju on toliko voli i nedostaje mu,ali da mora da se nje sjeca i da zna da je i ona ponosna naa njega. Samo da joj je Bog dao dovoljno vremena da vidi njega i njegovog batu,pa joj je rekao da je sad vrijeme da ide kod njega,na nebo...

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Uvek je bolje reći istinu al na dečiji način,pominjati nebo i da nas taj neko pto je otišao uvek čuva...
Ja sam pre 2 god ostala bez brata, njegovi klinci tada od 8 i 6 god, jedinu utehu imali su znajući da ih tata gore negde čuva i posmatra.mislim da je mnogo teže objasniti deci uzrok nečije smrti,kad dete počne da zapitkuje

ja sam im rekla da je baka bila jako bolesna(sto i jeste-imala je rak) i da je Bog odlucio da ne traba vise nista da je boli i da je ona otisla sad kod njihovog deke,jer je on dugo cekao Da cemo i mi svi jednog dana kad budemo bili bake i deke,isto otici na nebo kod njih... Ali mislim da je uzasno tesko deci kad ostanu bez nekog od roditelja... Bas mi je zao za tvog brata

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Na deci se vidi gubitak roditelja,uvek,bez obzira koliko pokušavali da im nadoknadite nenadoknadivo..teško sam sebi mogla da objasnim a kamoli njima

da i ja mislim da je najbolje objasnjenje da su otisli u raj
ja sam M rekla da je deda na nebu pa je ona pokusavala da ode u goste
to na nebu nije iz mog iskustva najsrecnije resenje
mislim raj , ono nesto tako kao raj gde je sve lepo i tako

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Dosta zavisi i od uzrasta dece

pa to jeste , ja nemam iskustvo sa tim da je dete izgubilo roditelja , to mora da je jaaako tuzno i tesko objasniti
mog tatu nije videla pa je dedu povezala sa grobljem i nebom
a cika Nikola je otisao u raj jer mu je bilo vreme , ne znam zasto i njemu je tamo dobro i on sigurno misli na nju
to je bilo objasnjenje
i svaki put kad ode kod Bebe ( Nikoline zene - a saljem je cesto jer joj je M razonoda i voli je a i M voli nju ) ona obavezno pita da li se Nikola jevio i je l mu je tamo dobro
M je sad vec 5 godinica i skoro 4 meseca
i definitivno ne moze da racionalizuje smrt
i ateisticki pristup mi se nekako ne cini ok
ali to je moje misljenje , nemoj da se neko naljutio , osetio prozvanim i osuo paljbu po meni molim vas
imam i ja neko svoje misljenje
Anci kv , moram da napisem , ne odnosi se na tebe nikako - juce sam imala mucnu situaciju jer me jedna mama nije razumela i bese cudo

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ma kapiram ženo
Samo nekad pomislim da u tim situacijama pricamo deci bajke da bi i mi sami počeli da verujemo u njih

< Poruku je uredio anci kv -- 7.2.2014 14:00:20 >

evo mene ponovo ovde
sad treba da kazem : Marija , deda je umro i otisao kod andjela
ne znam kako ce to da prihvati jer ga je juce cula i videla
ne znam , videcu kad cu da joj kazem

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Uh , nisam pametna . Mi nismo hB jos imali situaciju da izgubimo nekog bliskog . M zna za neke ljude da su umrli , bili su bolesni I jako stari . To je sasvim normalno prihvatio ali nije bio niko njemu bas pretjerano drag I blizak .



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!