Juce mi je umrla baka koju je Matej jako voleo jer smo je stalno posecivali... Ne znam kako da mu objasnim da je vise nema i da se nece vise igrati kod nje jer je ona do pre mesec dana bila odlicno iako je imala rak... Dobro se drzala... U dve nedelje se stanje jako pogorsalo tako da ga nismo vodili kod nje... A on je navikao da je vidja bar jednom nedeljno...
Dobro bi mi dosao bilo kakav savet...
Hvala vam svima!

Žao mi je.
Kada sam pročitala naslov teme mislila sam da ću znati da ti odgovorim, mislila sam da je u drugom kontextu (pošto sam ja sa Lukom pre koji dan pričala o umiranju ali u nekom drugom kontextu), ali ne znam šta da ti kažem. Koliko sam upućena, odlazak na nebo među anđele je neka uobičajena priča, ali ne znam dal zaista prolazi. Razmišljaću na ovu temu pa ako nešto smislim, javiću ti.

Draga Mayice,
ukucala sam na google tvoje pitanje, i iskočilo mi je brdo rezultata pretrage. Izdvojila sam ti jedan forum, tamo ćeš videti više različitih odgovora. Ono što sam ja zaključila je da roditelji deci govore ono što ustvari i oni sami veruju. Bog, nebo i anđeli, ili jednostavno je kraj.

http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=154384

Javi kako si rešila problem.

majo, kako ste?

Žene, aj da malo aktiviramo ovu temu.

Mislim da neću imati problem da objasnim detetu da nekoga više nema,da je otišao na nebo, i slično. Deda mi je umro pre godinu dana, Neša ga se seća i pita za njega, ja mu ovo kažem i on kao kapira. Ne traži ga ponovo posle pet minuta, i neko vredme sam mirna. Onda opet vidi njegovu sliku, pa kaže "Stari deda je otišao, je l' tako?" Mislim da ću ovaj razgovor samo da nadograđujem i nadopunjujem kako ide vreme.

Imam problem sa mrtvim mačkama i golubovima, na ulici. Objasnimo mu da je maca uginula, da nije pazila kad je prelazila put i da ona sad više nikada neće otvoriti oči...ali kako da mu kažem da je mačka otišla na nebo i da je nema, kad je ima, kad je ona tu?! Kako objasniti tako nešto apstraktno, detetu koje je malo, a ispituje kao veliko?
A kad mu ksažem da jede zeca, gicu, jagnje ili kravicu, nema problema. Dakle, šta kad vidi, makar i na tv-u tako nešto? Kako se postaviti?

Nedjo , imam prijatelje koji su detetu rekli da je deda otputovao  i naravno dete stalno pita a kda ce deda doci kuci
moj tata je umro pre skoro 11 godina i ja cesto sa zvercicom idem na groblje. E , sad , u pocetku je bilo : idemo na groblje da dedi odnesemo cvece i to je funkcionisalo jedno vreme. Poslednji put kad smo isle ja joj kazem gde cemo i stignemo mi do grobnice a ona me pita ?: de je deda?
kazem joj : na nebu sa andjelima
a ona ponovo : po idem ja kod njega da odletim
i tako
jednostavno ne znam
mislim da ce objasnjavanje sacekati jer ona dedu nije nikada videla
logicno mi je njeno vidjenje : ako nije ovde nego na nebu hajde da ga tamo posetim , ptice lete pa mozemo i mi



_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Da, jako je to škakljiva tema.
Ja Nešu ne vodim na groblje, ali samo zato što ja nikada ne idem. Na godišnjice, kad mi je bzvz zbog rodbine, odem, da ispoštujem njih. Ali ja nemam potrebu da idem, jer ja sve nosim u sebi, i onda to sve provali iz mene na groblju i niko ne može da me smiri. Pa ne idem. Neša neće ići još dugo, ne vidim smisao vođenja dece na groblje.
Meni se čini da on kapira - ja sam mu otvoreno rekla, da su stari deda, stara baka, deda stric i još neki ljudi otišli na nebo i da ih nikada više neće videti, ali da je to uredu, jer ga oni čuvaju. Tu sad opet nailazim na problem - ne vaspitavam dete u duhu vere, ali ni u duhu ateizma, želim da sam odluči između mog i mm-ovog viđenja sveta, a smrt mi je opet najlakše objasniti postojanjem zagrobnog života, anđelima i sl. A to se kosi sa onim što sam planirala Problem su mi i životinje koje idioti komunalci ostavljaju danima ispred moje zgrade, a ja ne mogu da ih sklonim, užasno se gadim

Drugarica mi je umrla pre pola godine, za sobom je ostavila dvoje dece, od kojih je mladje vrsnjak mog sina. Ja sam svom sinu rekla da je njegova mama umrla, jer je tih meseci bilo par smrti u nasoj porodici i vec smo mu objasnili sta je to, a kako je mm otac umro davno, cesto je odlazio na groblje sa njim i od prilike shvatio sta je smrt, sahrana i to.. Sinu moje drugarice nisu rekli, psiholog ih je posavetovao da dok dete samo ne pita, ne govore. Mali dugo nije pitao, jer je ona ranije zbog bolesti bila dugo odsutna od kuce, pa je bio navikao da je nema. Kasnije su mu rekli, ali on to, jednostavno, nije shvatio. Iznenadilo nas je to sto su obojica to samo trenutno prihvatili i vec sutra bi o njoj govorili kao da je ziva. Zaborave, kao da je smrt bolest i da je prolazna, ne prihvataju to ozbiljno. 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

meni je na groblju tata i imam potrebu da cesto odem a zvercica mora sa mnom jer nemam gde da je ostavim 
ja jesam prirodnjak ali sam sigurna da M ne bi shvatila da joj kazem : deda je umro , raspada se ispod zemlje i materija prelazi u energiju
ne znam
ja sama jos negiram svoju smrtnost i ne mogu da se pomirim sa tim da  cu jednog dana umreti a kamoli da dvoipo godisnjem detetu objasnim tako nesto

< Poruku je uredio Olga RR -- 9.4.2011 15:38:23 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga, ne kažem da decu ne treba voditi, svako gleda drukčije na to, ja sam takva da nemam potrebu da idem, pa ne vodim ni dete. Ja o smrti ni ne razmišljam, u tom smislu da me čeka...daleko mi je to  da razmišljam, ali postaju klinci radoznali, i nekako mi je važno da ne omanem kod ovakvih stvari

e da, mislim da im treba reci za smrt, jer iz tog straha proizilaze svi zdravi strahovi. sad zna da me pita stvari tipa: mama, a ako upadnem u reku i udavim se, je l gotov zivot? ili: mama, je l da da se ne sme nikad glumiti da si bolestan, jer mozes dobiti pogresan lek i umreti? ili za kad nekoga udare kola, ili slicne opasnosti. ali svaki roditelj oseti kad je dete spremno da takve stvari shvati.

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

gadna tema
kazem ja se uzasno plasim smrti , sav taj prizor raspadanja i smrada i kao mrak , nema vise nista me uzasava
mozda je bolje onda verovati i reci : kad umres ides kod andjela

jbm ti , fakultet i sudsku ,totalno su mi usadili gnusanje na smrt koja je kraj
a ja sa bilo kakvim zavrset_kom ne mogu da se pomirim , pogotovo sa svojom smrti

< Poruku je uredio Olga RR -- 9.4.2011 15:44:12 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga, imam isti problem, zato biram kremaciju 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

ma mene mogu da bace i na djubriste ako hoce ali ja se plasim samog momenta koji ce neumitno doci , onaj poslednji udisaj i poslednja misao i sta onda ...
ne mogu da se pomirim sa onim : nista , nema te vise ne postojis


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ma, ajde, bre, do tada ce sve da ti se smuci! Mislim da je to sve prirodaa udesila, samo treba da je pratimo, tacnije, da ostanemo zdravi koliko mozemo, ostalo ce samo od sebe.. Divim se spokoju starih ljudi koji tako mirno cekaju smrt, srecni sto su poziveli i sve sto treba obavili. U tom dobu su oni nesto nalik deci, ne boje se vise, uzivaju u malim stvarima i odlaze kad im je vreme. Ja ne verujem ni u sta posle, i trudim se da ovaj zivot ODZIVIM sto bolje. Umesto bogu, klanjam se ljudima, zivot u secanju ljudi je jedina besmrtnost u koju verujem. 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

tema da se preimenuje u kako smrt objasniti SEBI 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Ovo je bas tesko pitanje,pa ja bih objasnila na nacin da je(ta voljena osoba)otisla na neko vreme na neko lepo(puno cveca,pticica,gde stalno sija sunce...opisala bih moje zamisljanje raja) mesto gde ce njoj biti bolje i da nas ona cuva i dalje ali neko vreme necemo moci da je vidimo ili nesto tome sl...

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Moj problem je kako da objasnim da ne umiru najstariji prvi? Jer, cilj je da shvati da mora da pazi na sebe! Kada ide auto - skloni se u ivicu puta, nemoj trčati levo desno kao muva bez glave jer će te zgaziti. Ne kapira da uopšte ne moramo umirati po starosti, da može meni sutra pasti saksija na glavu i da umrem i pre mojih roditelja! 

mali je tash, i moj tek sad kapira smrt. kazem ti, njegovom vrsnjaku je mama umrla i ne razume, jadnicak. kad shvati smrt, shvatice i opasnost i dobiti strah. to ide redom..

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Uh teska tema...imam problem sa ovim jer moj tata je umro ali ne zelim da ga zaborave moja deca,cesto ga spominjemo i pokazujemo slike ,nisam Lanu vodila na groblje jer se plasim kako ce ona to da dozivi a i to je trenutak kad zelim da sam sama i da se isplacem a da me niko ne vidi...ali evo par situacija Lani nema sanse nista da promakne tako na vestima je cula kada je ona devojcica pala sa treceg sprata i pita me (a to mi je inace najveci kosmar-prozor,terasa)ja joj objasnim da nije pazila i da je sada otisla na nebo i nije vise sa njenim roditeljima, itd kad ona meni jel i tvoj tata pao sa terase

situacija 2:Ja L pricam kako je deda na nebu i gleda nas sta radimo(a pre toga joj objasnila da on spava na groblju)...ona ode kod mm i kaze ova mama laze kako moze deda da nas gleda ako spava

< Poruku je uredio lanajelena -- 12.4.2011 11:04:21 >

E,lepo neko rece prvo treba sebi objasniti pa onda detetu.Rodjena tetka mi je umrla u 35 godini,cerka njena mesec dana pre napunila 8.Prvi put u zivotu se ona odvajala od majke kad mi je tetka bila  bolesna jer nismo dozvoljavali da dete slusa majku koja place i kuka od bolova.Ja sam je vodikala samnom,svugde,i malo je trgla od svega,Tad se na zalost mnogo vezala za mene(Kazem na zalost jer sam ja sad daleko od nje i to joj je jako tesko palo,mada sad ima 13 god)Tog dana je prvi put prespavala negde bez majke.Secam se scene kad je baba dosla na vrata,bez glasa samo ukoceno lice,moja majka je gleda,cale pita Gotovo i moje  majke koja vristi dok je guramo iz sobe.Blagi uzas,sve se to u sekundi desilo ,mala je gledala neki film,probali smo da ne primeti nista .Dete hoce muziku da pusti,ja ne znam kako da joj objasnim sta.Crta razglednicu mama tata i ona i pise majki da je voli,te noci nije htela da zaspi,ja sam joj pricala price,ona hoce samo da je vidi pa da spava kod nas,ili bar da je cuje,pa smo krili telefon od nje,a mala je inace jako pametna.Inace dete je u kolicima(duga prica)i prica mi pred spavanje ,a da ja posaljem ono na televizor da uplate pomoc da majka ozdravi.Strasne neke stvari koje sam ja tih dana gutala da ne pocnem da vristim.sutra dan posle sahrane moja majka se cula sa psihologom koja je rekla da joj kazemo polako bolje nego predhodno smisljena prica da je otisla da se leci.Otac je poveo kuci,na vratima je videla umrlicu i pitala sto je to tu,on je pitao sta misli ona mu je odgovorila pa to se stavlja kad neko umre.Dete nikad nije bilo na groblju,nismo imali smrtne slucajeve u porodici ali od nekud zna.Cim je usla u kucu pozvala me telefonom da mi kaze da mi je tetka umrla.Ali ne njega majka,to nije mogla da izgovori nego moja tetka,Sedeli smo svi sa njom i ako neko zaplace makar i suzu da pusti ona odmah vice,dosta nemoj da places,a samo sto joj suze ne krenu.Nisam srela jace dete nikada.Dugo sam joj prical da joj je majka na nebu sto ona nije prihvatala jer kaze kako kad se covek zakopa u zemlju,dugo nije htela da ide na grob,prvi put kad je otisla mi smo svi pricali nesto,ona to nije mogla da razume,tek posle nekog vremena je sama trazila da ode da isprica majki pesmicu.
To dete je cutalo jedno 5-6 meseci,ponasala se normalno kao da se nista nije desilo.Par dana mi je bila sva cutljiva,nece da kaze sta je muci dok nije pocela da place tako strasno i prica samo nedostaje mi majka.Grlile smo se dugo i jako.nisam mogla da verujem sta jedno dete moze da podnese.
Malo sam bezveze ispisala sve jer je duga prica.