Ja sad videh ovu temu. Sve je individualno, sta zelis, sta su ti prioriteti u zivotu. Vidim da se najvise raspravljalo o Pcelici, tamo gde je ona, cini mi se u Boru situacija je sto se tice posla katastrofa, ona ne preteruje, samo prica ono sto jeste.
Slazem se i sa Dorom, nerviraju me ti sto vole decu i imaju ih 10 pa onda svaki cas traze donacije preko tv i novina. Ako ne mozes da izdrzavas voje dete i daga negujes i vaspitavas kako treba nemoj. Meni je to licemerno i imam utisak da tu decu roditelji iskoriscavaju.
Ja volim decu, imam uslove za decu imam i gde da zivim i ok primanja, al dece nema Poticem iz gradjanske porodice srednjeg sloja, uvek sam imala sve sto je bilo potrebno, ponekad luksuz, ali stvarno ponekad. Zelim da svom buducem detetu mogu da obezbedim uslove za odrastanje onakve kakve sam ja imala, ako ne i bolje. Razumem da zivot ne moze da ceka i ne mozemo cekati da dobijemo posao, stan, da se sve skocka pa da pravimo decu, vreme brzo prodje... Mada mene cude neki ljudi iz moje okoline koji radjaju 2-3 dece, nemaju primanja, ocekuju i ljute se na svoje roditelje koji nemaju ili ne zele da ih finansiraju, to mi je jako sebicno. Mozda zato sto sam se ja za sve te materijalne stvari sem stana izborila sama, mozda ja to ne razumem, a isto tako sada vise nemam nikoga u svojoj okolini, ni rodjake niti prijatelje na koje bih mogla da se oslonim, ne zato sto su oni sebicni, vec nisu u mogucnosti. Moj tata ce za godinu dana u penziju i stvarno bi mi bilo glupo da od njega zahtevam da me finansira kad ce i onako da ima neku crkavicu. A isto tako poslednjih godina se borimo sa neplodnoscu, sve to jako kosta, i drzavno i privatno, za nekoga je zaista luksuz da plati analize 10.000 din i ja to razumem. Ne treba ljude osudjivati zbog toga.