IZVORNA PORUKA: pcelica Maja
Znam da nema stalan posao kod nas!
Nije to samo kod nas.
Moja mama već godinama radi za strane, multinacionalne kompanije... ne postoji ni u svetu stalan posao. Danas radiš-sutra ne radiš. To je kapitalizam. Nema više čika Tita, i one divne Juge kao kada smo se mi rodili...
IZVORNA PORUKA: pcelica Maja
Evo da ti malo objasnim,za poslove u buticima i kaficima nisam... danas se za te poslove traze devojke koje su atraktivne (nemojte devojke da mi se ljutite,nemam ja nista protiv takvih devojaka ali ja nisam takva),nasminkane,srednjene,stegnute i sl.
Svuda moraš biti pristojno obučena, i našminkana kada ideš na posao. Ili bi bar trebalo da bude tako. Dok sam radila u banci, bilo je specificirano čak i kakve čarape treba da nosimo, i da ni leti bez njih ne možemo doći na posao, pisalo je kakva je šminka poželjna. Naravno, nisu otpuštali nenašminkane.
micketa, ako si tehnološki, moraš dobiti otpremninu, ja sam prošla kroz to.
IZVORNA PORUKA: OTI
"jadna ja, mene niko nece,svi primaju preko veze"
neces nigde dogurati...
Takve negativne kandidate ja prva izbacujem napolje...
Sada sam to htela da napišem. Ja spadam u one kojima se zgrči stomak i igra glas kada idem na razgovor za posao. Tako je bilo i na ispitima na faxu. Onda sam na faxu jednom izvukla pitanja, gledala u kartice i zaključila: Dva pitanja rasturam, a treće nemam pojma. OK! Šta ću sada? Vratiti kartice? Hm, onda sam pala sigurno. Probaću da pričam prvo ova dva pitanja koja razbijam, a treće ću na kraju, i za njega ću da pišem koncept dok čekam na red za odgovaranje." Udahnula sam duboko, pomislila, NEMAŠ ŠTA DA IZGUBIŠ AKO PROBAŠ, ALI OVA TREMA MORA DA NESTANE. MORAŠ DA IZGLEDAŠ SAMOUVERENO, MOŽDA ONDA PROFA NI NE BUDE TRAŽIO DA MU PRIČAŠ TREĆE PITANJE! Upalilo je milion puta! Naravno, bilo je situacija kada nije upalilo.
Takođe bilo je trenutaka i kada sam rasturala sva tri pitanja, ali prof taj dan nije bila raspoložena, i ja sam pala.
To je život.
Tako sada, kada idem na razgovor za posao, uradim sledeće.
Dan pre razgovora prošetam do mesta gde ću ići na razgovor, i pogledam kako izgledaju radnici, pogledam kako su obučene, koliko našminkane, možda čak i uđem da čujem dal su glasne ili tihe. Po tom šablonu se spremam za razgovor, da makar prvi utisak bude onakav kakav treba da bude.
Na sam razgovor uvek dođem ranije, sednem, duboko udahnem i pomislim "Smiri se! Nemaš šta da izgubiš, možeš samo da dobiješ ako pokažeš ono što se od tebe očekuje". U poslu se ne očekuje uvek da budeš ono što jesi.
< Poruku je uredio Tasha RR -- 11.3.2010 9:27:21 >