Mi imamo dosta voca u basti: dve tresnje, kajsiju, dve jabuke, smokvu, sljivu, vinovu lozu i sve to puno radja bez bilo kakve paznje, prskanja isl. E sad moramo jedino da kajsije pazimo od veverica (citaj nemoguce) i tresnje od ptica (ranije branje ili da razvucemo mrezu ). Tako da smo od kajsije pretprosle godine imali desetinu kilograma, a prosle i ove tek nekoliko. Tresnje su ok, pazimo pa cim krenu da ih napadaju i mi i komsiluk u berbu. Jabuke su fenomenalne, jedna veca, druga krojena na patuljastu i strasno puno rode. Jedemo mi, jede komsiluk, jedu ljubimci, pravimo sos, sok, mm nosi na posao i ostavimo i preko zime po par gajbica...
Gvozdje je belo, sa semenkama, pravio je mm od njega prosle godine marmeladu i super je bila. Nisam mu dala da pravi vino, ko zna sta bi napravio
Smokava ima ove godine dosta, pa videcu da mozda slatko napravim. Al ja ih sveze obozavam, mogla bih da zivim na njima.
E ove godine smo pozadili i jagode, 10ak korena sa kasnom berbom. To je cera trazila.
Od povrca imamo sargarepu i mladi luk, nismo ove godine nista drugo jer imamo malog nevaljalca koji vidi nas pa i on kopa ili mi cupa povrce. Imamo i puno zacinskog bilja: persun, korijander, bosiljak, mentu, ruzmarin, fennel, dill i jos par slicnih zbunova sto divljaju svake godine.
_____________________________
You give them life, they give you more to live for...