Iz mog ličnog iskustva - da citiram jednog Amerikanca - Dobiti radnu dozvolu za Evropsku Uniju je ravno dobiti dozvolu za sletanje na mesec. Ja sam sređivala papire od jula do decembra i kad su mi nakon porođaja trađili nakon svega odobrenog da za ambasadu spremim još neke iste samo novije rekla sam, ma malo morgen.... Baš ću sa malom bebom sad da visim po pošti i kojekakvim kopirnicama da još to jurim...

Ako si ti Bubi medicinska sestra, ja mislim nešto da je do sada bila Kanada zemlja gde se lakše dolazi do državljanstva... Pogledaj ovde KLIKNI listu okupacija koji mogu da dobiju radnu dozvolu na osnovu SKILLED WORKERkategorije.

evo nesto iz medicine:
3152 Registered Nurses (Cap reached) - ovo su izgleda popunili
3215 Medical Radiation Technologists
3222 Dental Hygienists & Dental Therapists
3233 Licensed Practical Nurses

Slabo se razmem u to šta si po struci tačno ti i muž pa pogledaj. Moja rođaka, magistar hemije znam da je šizela što njem muž ima više poena sa električar diplomom od nje sa tim magistarskim. Njima treba stručnih ljudi za ta zanimanja na spisku. A menjaju ga izgleda svake godine.

Moji drugari su upravo otišli za Australiju odavde iz Amerike, dobili trajnu radnu dozvolu, za koju ti ovde nakon nađenog posla treba od 4 do 7 godina ako završiš američku školu (zelena karta).

Iz svog ličnog iskustva - Amerika i EU teško jako, a čini mi se da je Australija i Kanada lakše...

Za mojih 5 godina zaposlenja na jednom faksu u Novom Sadu sam uspela da zaradim za (sve na kredit): digitalni fotoaparat, klimu, ormar, nov krevet, da presvucem jedan stari krevet. I gomilu sitnica tipa odece i nekih dziza od Kineza za po kuci...

Kad sam se zaposlila ovde, prvog dana kad sam potpisala ugovor sam kupila NOV AUTO, rata 4.7%. A tu sam samo sanjala da posedujem svoj auto...

Moram dodati da mnogi ljudi misle da bi otisli, i da odu ne bi bili bas tako 100% odusevljeni....ne znam kako bih vam opisala...uvek hocemo ono sto nemamo...Razumem ja to za neuredjenu zemlju, za to da se nema i verujem da bi mnogi sutra pobegli: ali kad pobegnete, pa stignete, pa se smestite...prodje vreme i shvatite nekako, da nije ni to to...Otkud znam, ne znam kako bih vam uopste to objasnila.  Ja znam sa druge strane ljude, koji su dobili iseljenicku za Kanadu, bili videli, shvatili da nije to to, i izbrali da opet, zive u Srbiji kako tako...Eto, ta devojka mi kaze da joj jedino nedostaje cream za kafu u razlicitim ukusima  
Sve je relativno...

To je i Anuk rekla...
Mislim da se to ne shvati dok ne zivis u stranoj zemlji.
A s druge strane, neko to i ne dozivljava tako. Svi smo razliciti.
Ja sam sigurna da bih crkavala za Srbijom tj. Srbijom u malim navikama, porodici, prijateljima...

E pa o tome pričam ... Ovde mogu da nagomilam samo dugove, pare za auto - ne.

Pa ni ja nisam tako to sve gledala iz Srbije, a opet, valjda kad ti se desi shvatis; iskreno ne znam, moja osecanja su jako jako pomesana zbog svega, nekako, ne osecam se da pripadam bilo gde, a to je najgori osecaj na svetu...

Ne razumem rec patriota. Ako je to neko ko slepo voli svoju zemlju, onda to nisam ja. Pridrzavam se svih zakona, drustvenih i moralnih normi, lepog ponasanja, ali ako bi rekla da bi mi nesto mnogo nedostajalo odavde-lagala bih!
Muka mi je vise od potenciranja visokomoralnih politicara kako nam je zemlju zahvatila bela kuga. A sta oni rade na tome da to promene??? Daju 20-30 hiljada kad se zena porodi i to je sve! Ne postoje nikakva pomoc za trudnice koje nemaju prihoda!
Ja sam imala tu nesrecu da izgubim posao malo pre trudnoce. I sta sad? Da placem i kukam??? Ne! Evo ja cu u 6. mesecu da pocnem da radim (neprijavljena naravno) jer nam trebaju pare. Hvala Bogu, ne iznajmljujemo stan, komunalije placaju roditelji (za sad), a mm treba da diplomira bilo bi jako ruzno da ga ja teram da se zaposli sad.
Nije lako bez novca, ali sklepa se tu i tamo ako se covek snadje. Drzim casove,pisem sastave, mozda cu moci kad se porodim i da radim od kuce (za moj posao to je moguce). Da nesreca bude jos veca,oba moja roditelja su radila u firmi koja je nedavno propala i sad su i oni ostali bez posla! Moj tata koji se celog zivota bavi kompjuterima sada popravlja sve i svasta po stanovima i pravi plakare,kuhinje...
Ali, da imam priliku da odem-otisla bih sa mm. Nije savrseno preko znam to putujem, pricaju mi drugi.
U svakom slucaju zelim mnogo srece onima koji se odluce na taj korak!!!

Tako sam se ja osetila kad sam se udala. Ali ozbiljno. Ruzan osecaj.Pogotovo ako ide na duze staze.

Ja sam malo slb - ima jedna pesma od Metalike - Wherever I may roam, where I lay my head is home...

Zivela sam u jednom mestu od rodjenja do 3 godine, pa u drugom od 3 do 5, u trecem od 5 do 19, cetvrtom od 19 do 31... Usput provela dva leta radeci u dve razlicite zemlje van nase. Sad sam vec pet godina ovde i kad je doslo vreme da idem kuci nakon zavrsenog faksa, blesavo al nije mi se islo...

Nostalgija ubija prve godine bilo gde napolju, al bukvalno rastura (bar je mene). Nisam mogla ni muziku na nasem jeziku da slusam (kazem nasem mislim na srpski, hrvatski, crnski, gorski, bosanski, hercegovacki, a i makedonski i slovenacki )... Al godina za godinu, navikavam se...

Imala sam isto tako groznu nostalgiju kad sam sa 19 otisla da studiram. Isti jezik, drugi naglasak, strcis gde god da se pojavis. Daleko od svojih, daleko od kuce.

Ovde sam od prvog dana sa muzem. Sto je mnogo mnogo drugacije.

Savetujem vam ako idete u inostranstvo, lakse je sa podrskom. Ali sto se dece tice to pazite.

Jedna drugarica je dosla u SAD preko zelena karta lutrije. Dete od 2 godine doslo sa njima. Otisli na Floridu u veliki grad i skontali jako brzo da je detetu sto puta lepse kuci tamo gde su bili. I vratili su se.

Jesu pare vazne, al je emigrirati zesci rizik, cak i ako imas nekog da te negde doceka... Sad zavisi sve koliko imas para pocetnih i koliko si daleko..

Ja sam prvi dan spavala u praznom stanu, na podu, na naduvanim dusecima za plazu. Drugi dan kupila krevet na naduvavanje, kompjuter, slusalice i mikrofon da mogu da se cujem sa mamom.

Sad sa malim detetom, ista prica, sajens fiksn sto bi ovi rekli, nema leba da bi mogla...

Tacno je 4 godine i 1 mjesec kako sam u Deutschland ...Moj dragi je ovdje dobio posao u struci,a ja kao svaki impulsivni ludak dosla da ga vidim poslije 2 mjeseca(nismo nikad bili razdvojeni toliko) i ponudili mi da cuvam jednu klinkicu za pristojnu svotu(pa,dvije plate u srbiji u mojoj struci tad). Posto smo mislili da je sve to na par mjeseci,cekali smo da mm dobije otkaz,pa nije,pa smo se vjencali,dobili i dvije bebice... Da smo ostali u Srbiji,tesko da bi se odlucili na ludost tipa braka i beba,jer jednostavno ih ne bi mogli priustiti..bar ne tako brzo. Bude mi zao kad shvatim da vidjam porodicu i prijatelje jako rijetko,ali onda se i naljutim jer su se ljudi bukvalno udaljili i tesko je okrenuti moj broj ili baciti mail.OK,ja sam 4 g.ovdje,imam bebe,ali nisam umrla.To bas pogadja i mm.Moj dragi stalno ima trip kako ga svi posmatraju kroz prizmu stranca,ali ja licno mislim da to nije strasan problem.Mozda zato sto sam ja stranac stalno .I vise mi nije bitno gdje sam,vec da je moja porodica sa mnom,da smo zdravi i zadovoljni. Moju bazicnu porodicu i onako nisam vidjala svaki dan,sem brata,jer moji zive u Hrvatskoj,a udajom ponovo ne bih bila u Bg,tako da 100 ili 1000 km mi ne znaci nesto puno-nekad je teze preci tih 100 kad nemas para...
Mm je druga prica...

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

BNM to razilaženje se dogodi i na 5 metara  Ja otkad imam porodicu mnogima iz društva sam nestala sa mape  Drugačiji tempo života, drugačiji prioriteti i nisi im više zanimljiv. A ja sam iz provincije... Šta je onda u većim gradovima?

PE je lepo rekla-šta je to ustvari "patriotizam"??? Da volim ko sam i odakle sam-volim, ali pošto mi se danas brani i da se izjasnim KO sam, jer država u kojoj sam rođena više ne postoji (kao da su i svi u njoj rođeni izumrli! ), ne vidim zašto bi se stidela želje da odem odavde. Ja stalno proveravam uslove i mogućnosti odlaska napolje (naravno, ne bih se usudila ništa na slepo, jer bi išli porodično sa detetom) i da mi se sutra ukaže prilika, moji koferi su spakovani! Volim ja i moju mamu i brata i to malo dragih i iskrenih prijatelja, ali želim i da moja deca imaju bolji život i bolje uslove školovanja, sportskih aktivnosti, zaposlenja, uopšte egzistencije, nego što je već decenijama ovde... Hvala savremenoj tehnologiji što postoji Skype pa se kontank može negovati ako treba svakodnevno, pa makar i virtuelno.

Sutra bih otišla, i našla bih način da odavde izvučem roditelje.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mina nemoj da ideš molim te . Ne znam šta da kažem na ovu temu nije lako biti stranac ni u jednoj zemlji na svetu, ali i ovde je situacija neizvesna i maglovita.

Najgore je što se uglavnom većina nas i ovde oseća kao stranci, kao da niko ne vodi računa (mislim na državu) o nama i da nikog nije briga šta će se desiti...

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ako mm-u ponude dobar ugovor, odosmo gde god, a ponudiće mu kad tad. Sve i da ne mogu da povedem roditelje, bolje bi živeli da im šaljemo lovu i da nam čuvaju stan.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

I mi bi otišli, u porodičnom komletu. I mislim da bi svagdje živjeli bolje,nego ovdje. Šta m zna da radi, mogli bi postati milioneri, ne preuveličavam uopšte, a ovdje šta god zna da rdi nema svijet para da mu plati pa tako da skoro sve džaba. Ostaje neka iole normalna egzistencija bez nade u napredovanje i bolje.

A ja, *ebatam se po ovim konkursima, iz dana u dan kao da tražim da postanem predsjednik SAD-a, a ne iole normalno radno mjesto za iole normalnom platom.A pri tome imam nekakve normalne i standardne kvalifikacije koje jedan radnik treba da ima, po njihovim EU standardima koje traže, a nadoknadu za to ne refundiraju po EU standardima. Klasika...Hoće u Eu a nisu kompetentni(uostalom ima ona stara, bez k..a ne idi u svatove)

Dosad nam je utjeha što sinu ide sve kako treba i po redu,borimo se za to maksimalno.

< Poruku je uredio bebać -- 19.10.2011 10:30:04 >

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Cekisa,a kakvi su izgledi da nadjes posao?? Naravno da ne treba da juris za nekim,pogotovo ako ti ne lezi... Vidite,razmotrite sve mogucnosti,ja samo mogu da ti kazem da nismo svi isti,ima ljudi u Srbiji koji nikad ne bi napustili Srbiju a ima onih koji bi odma otisli,treba da radite kako je vama bolje i kako osecate. Ako si spremna da "prezivljavas" u Srbiji,mada,nikad se ne zna kako ces da prodjes kad se vratis,mozda nadjes dobar posao...,i ako mislis da cete se bolje osecati onda se vratite i preuzmite taj rizik...ali to su vrlo ozbiljne odluke i treba da vidite sta je za vas najbolje!

Mei radni papiri mi stizu za neki mesec,i naravno da cu probati da se zaposlim.Mada mnogo je tesko za zenu za posao ovde,ne znam zasto...jos sad i ova kriza stigla do Italije,mnogi Italijani su bez posla i vec su svi nervozni pa se necu bas mnogo nadati da cu ja kao strankinja brze naci posao od njih,mada nikad se ne zna.
Hvala ti na savetu i potpuno si u pravu,ne znam ni sama sta je trenutno najbolje.
Mrzim ozbiljne odluke Ne vredi pusticemo da prodje jos neko vreme,pa cemo videti,svakako ne mozemo preko noci da se vratimo..Pozz

I mene potaknu ova tema...mi imamo nekakvu šansu za vani, ustavri imam ja, ali više bih voljela da ode m za početak, tako da to posle nove godine kontamo sprovesti u djelo,baš smo pričali o tome i suglasni smo...

ja ovih dana idem da vadim pasoš, nisam ga izvadila još, a i m i Sergej imaju svoj

I da, mislim da je svagdje bolje nego u Bosni, ali obzirom da meni porodica znači puno, mislim ipak za neka dugotrajnija rešenja da je ovo primarno, ali za početak i neki kraći period što se mora nije ni teško

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Bi sto posto. Porodica i prijatelji.




Pazi ovo: ja sam dobila posao u devetom mesecu trudnoce, 4 dana pre termina sam potpisala ugovor. I znali su da sam trudna. Doduse nisam imala porodiljsko, pocela sam da radim kad je beba imala 3 nedelje, ali imamo od cega da zivimo.




Patriotizam je kad ja dovucem 5 mojih studenata stranaca tu u Srbiju u maju 2012 (ako sve bude ok) i da im pokazem svoju domovinu Mozda? Za mene je patriotizam kad mi koji smo na strani promenimo misljenje o ljudima iz nase zemlje bar za jedan pedalj. Bar malkice...

I jeste nina, bez skajpa ja bih odavno bila nazad - tu.

minavb - u SAD bi imala pune ruke posla, posto je ovde jako moderno i skupo mrsavljenje, pracenje ishrane itd. I retko kome i uspeva, tako da posla nikad dosta

bebac: imala sam negde u mail-u oglas za CISTACICU. Trazili su i znanje cini mi se Engleskog ili cega vec. Jos da uvedu fakultet i za to radno mesto. Stvarno su oglasi samo za supermene. Ako nisi nekom rodbina ili poznanik - da imaju za sta da se uhvate da ne zadovoljavas. A realno, retko ko i moze da zadovolji sve to sto pise u oglasu. A gde mislite da idete?

Vuko onda se kontamo Zato se ja ebakam po konkursima samo tako

Sada čekam treći sastanak(krug razgovora) za ovo jedno radno mjesto(vrše nekakvu selekciju i regrutaciju osoblja) jer je upitanju novi objekat i čitava nova postava radnika, pa da vidim šta će biti...rodjaka nemam nikakvih,niti preporuka...

Gdje ćemo ići? Išli bi bilo gdje, gdje oboje možemo normalno da radimo i napredujemo,jer smo i ja i m jako dinamični i vrijedni...ja imam nekakvu ponudu za Njemačku, pa kontam da odem ako ništa kao turista, da vidim jel bi se šta dalo 'pokrenuti', pa ćemo da vidimo

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Bog te bebac, ti ko da konkurises za CIA agenta  Ma toliko preteruju da je smešno i dok čitaš konkurs, a tek kad posle saznaš koga su zaposlili, i da taj neko jedva završio osnovnu  Ja sam nepopravljivi idealista-sve mislim da će jednog dana opet ceniti znanje i umeće