Hvala drage moje!
Evo mala je zaspala pa da iskoristim da vam prenesem utiske.
U petak 20. maja otisla sam ujutru u Visegradsku gde sam se smestila na odeljenju 8DI. Odmah naletim na Nemanju, kojeg ja uopste nisam prepoznala (verovatno, jer me pri prvom susretu bacio u shok! ). Dobila sam krevet u sobi br. 3 i odmah su mi otvorili istoriju, obavili ginekoloski pregled i kod Nemanje na UZ. Ja vec skapiram da je to on i kaze mi covek "Vi ste meni poznati. Da, ja sam vam radio uz.". I tu izmeri bebu, kobajagi 4360g i rece mi da cemo sledece nedelje na carski. Dijagnoza makrozomija, zbog godina i disproporcije moje karlice i velicine bebe.
U sobi mi je bila super ekipa, tako mi je lepo proslo vreme do ponedeljka kad sam isla kod interniste na pregled i tad je bio konzilijum (nisu me ni pozvali da udjem), ali su me istog jutra opet pregledali i Nemanja se i tu i ujutru na viziti zalozio za carski. Vidi se da je covek preuzeo odgovornost za moj slucaj iako me je video pre toga jednom u zivotu. Uopste je prijatan covek, nasali se i odgovoran je. Sledeci put opet kod njega. Jeste da ja nisam ljubitelj carskog, ali covek me spasio, ko zna sta bi bilo na prirodnom porodjaju.
Hrana je malo bzvz, al' o tome se ne misli preterano. Bockali su me 3 puta dnevno da proveravaju secer, nije bilo nikakvih problema. A ja sam poslednje nedelje toliko natekla da sebe vise nisam mogla da prepoznam! Slonce cira. Sad mi je otislo od 15kg vec 12. Sestre rade svoj posao, ima ljubaznijih ima i namrgodjenih, ali koga to tangira uopste.
Carski je zakazan za 25.5.- cekala sam od 5h ujutru kad su mi onim elasticnim zavojima obmotali noge, stigoh na operacioni sto oko 13h! Dan pre toga se ne jede od 12h i ne pije nista uvece od 22h. Bila sam skroz kul i kad su me njih sto cini mi se dovatilo na onom operacionom stolu, poceo je moj ludi trip. Operaciju je radio Nemanja, asistirala je mlada dr. Steric. Oboje su me posetili posle na odeljenju carskih rezova i bas bili ljubazni.
Dva puta sam udahnula onu anesteziju i posle, meni se cinilo 1 sekunde, krecem da se budim!!! Joooj, koji je to kosmar bio za mene. Sve cujem, nista ne vidim, sve me boli, budjenje mi je bilo najgore od svega. Mada iz price sa drugim zenama, saznajem da njima nije bilo tako kosmarno. Zbog hipertenzije (verovatno je tu moj strah presudio, jako sam se plasila totalne) zavrsim u sok sobi narednih 24 h- TO JE NAJBOLJA SOBA, ja se zezala da je spa centar! Tu su me lepo utoplili, jer sam se tresla, drogirali protiv bolova, sestre su bile fine, prespavaj ja ceo taj dan. Sutra me preneli na odeljenje carskog i upadnem u apartman koji se placa, jer nije bilo mesta. Tu mi jedna sestra pomogne da se istusiraml, pocela sam tek onda da krvarim. Taj dan je bio fizicki najnaporniji, jedva sam ustala iz kreveta, imala sam utisak da je kamion presao preko mene. Al' ustala sam jos 4x i sve je islo lakse, sutradan sam mogla vec normalno da hodam. Beku su mi doneli taj dan. Nije mi jos krenulo mleko, jer nisam uzimala tecnosti, sto je ispalo dobro, jer bebe dodju site i onda moras da se izmlazavas. Al' sam ja nju odmah na sisu. Jedinu veliku kritiku imam za babice zaduzene za dojenje, koje samo prave promenadu po odeljenju i cak daju kontra savete. Ja nikog nisam slusala, sledeci dan pocinjem da pijem tecnosti i dok sam dosla kuci, tacno na vreme, mleka je bilo i sa dojenjem nikakvih problema nisam imala. Masirala sam grudi za vreme dojenja, sto nije nista narocito bolelo, sve mlekce je otislo kod beke, kap nisam bacila. Osim onog sto samo curi.
Skinula sam konce juce i tako! Preporucujem i Visegradsku i Nemanju. Generalno nisam mogla bolje da prodjem.
Hvala svima na ovoj temi sto su dali dobre informacije, stvarno ste mi bili od pomoci.
_____________________________
www.kreirajzivot.com