Da malo pojasnimo;
Prva rekreativna nastava
Kada jednom pristanete da platite nerealno visoku cenu rekreativne nastave, još uvek vam ostaje zadatak da dobro pripremite i dete i sebe na vaše višednevno odvajanje. Većina rekreativnih nastava događa se početkom proleća. Ukoliko će za vaše dete ovo biti prvo odvajanje od vas, počnite već sada da razgovarate sa njim o tome.
Rekreativna nastava. Neki roditelji o rekreativnoj nastavi misle da je to samo “otimanje para”, ili: “kakva nastava, kao da će tamo nešto učiti?” Govore: “ne želim da mi se dete vrati bolesno” (kao da neko to želi?), i da “tamo neće biti nikoga da ga ušuškava u krevetu da se ne prehladi, ko će paziti da li se oznojilo pa da treba da se presvuče…”
Međutim, suština i nije u tome da dete za 7 dana rekreativne nastave umesto učiteljice dobije drugu mamu, ili da usvoji mnogo novih nepotrebnih podataka, već da se uči samostalnosti i snalaženju bez vašeg nadzora. Steći će nova iskustva, zbližiti se sa drugovima na nov način, a ono što zajednički dožive, ostaće im u trajnoj uspomeni.
Zato, nemojte vi odbijati rekreativnu nastavu, ukoliko je ne odbija dete
A kada dete odbija rekreativnu nastavu?
U prvom i drugom razredu, dečje odbijanje da ode na 7 ili 10 dana (koliko obično traje rekreativna nastava) bez vas se može tolerisati a dečja želja ispuniti, posebno ukoliko bi to bilo vaše prvo međusobno odvajanje. Međutim, ukoliko dete pokazuje odbijanje i u sledećim razredima, važno je da razumete zašto to čini.
Najčešći razlog je : preterana emotivna vezanost za roditelje. Ova veza je uzajamna, pa ste verovatno vi i doprineli da se dete bez vašeg prisustva oseća nesigurno. Kako bi ga osamostalili, pokušajte da ga što više upućujete na društvo vršnjaka jer odnosi sa njima neminovno uključuju i svađanja i mirenja, i durenja… Ne uskačite u rešavanje njegovih konflikata (osim u slučajevima fizičkog ili psihičkog maltretiranja), jer dete mora naučiti da se snalazi bez vašeg uplitanja. Drugi mogući razlozi odbijanja odlaska na rekreativnu nastavu su: strah od maltretiranja (fizičkog, psihičkog, verbalnog…) od nekog deteta, ili osećanje inferiornosti u odnosu na drugu decu (na primer, ukoliko većina dece neku jednostavnu aktivnost obavlja samostalno a vaše dete ne; ili različito doživljavanje njihove zrelosti, na primer: svi odlaze na spavanje bez plišane igračke a vaše dete to još uvek ne uspeva).
IZVOR