Hvala ti Inice na savetu. Ma sve to znam i čitala sam gomilu toga na internetu i ubedim sebe da je to sve od glupe naksiznosti, ali nekako kada me to zaboli i kada imam nelagodu u grudima, odmah zaboravljam sve to što sam do sada mislila i počinju crnjaci :(. Još uvek se borim i nadam se da će doći i to vreme kada ću moći tako da ubedim sebe, ali da to i primenjujem kada mi se desi nešto slično. Hvala ti puno na savetu, mnogo mi bude bolje kada tako nešto pročitam.
Pozdrav i tebi erika021, po imenu tj. po tom 021 bi rekla da smo sugrađanke . Svaka ti čast na novoj odluci, samo napred i daj sve od sebe da istraješ. I ja sam takođe išla na yogu, bilo mi je dobro, međutim ne znam ni sama zašto sam prestala i evo već mesec dana se molim da krenem opet, moraću definitivno. I tako je, definitivno se slažem sa tobom da ovako nešto mogu da razumeju ljudi koji su to preživeli ili se i dalje bore sa tim.
Meni je moj psihoterapeut savetovao da ne čitam ništa o tome što nije naučni članak, i zaista sam prestala osim ovog foruma. Ali bez obzira na sve, vaše priče na mene deluju umirujuće, vidim da nisam jedina sa svim tim simptomima i problemima.

Erika21 svaka čast na hrabrosti i ustrajnosti
Ja trenutno prolazim kroz jedan vrlo težak period i ne mogu bez tableta, pijem xanax 0,25mg.
Bila sam super ali eto nekad te stisne...preživjeću, proći će i biti će ponovo dobro samo da prevalim ovo što imam.
Da mi je da se isplačem onako dobro, glasno bilo bi mi lakše, ali ne mogu samo stoji u grlu

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

E Lu RR to bi ti sigurno pomoglo. Kako to nekada zna da donese olakšanje, ali kao što sama kažeš nekada neće pa neće. Pretpostavljam da ti se nešto desilo u životu pa da ti se samim tim i anksioznost vratila . Drži se i budi jaka, ako nekako možemo da pomognemo, nekim savetom ili nešto slično samo piši.

Ivana, i to sam htela da ti napomenem.. ZABORAVI na iscitavanje raznih foruma, iskustava, losih tripova, itd.. Poenta cele price je da pokusas da zivis normalno, a ne da ti anksioznost postane tema br.1 u zivotu.. jedino o cemu razmisljas..sta bi bilo, sta ce da bude, itd.. Sto vise posvecujes paznju tom problemu, vise ce biti deo tebe.. Najosnovije i jedino sto treba da znas jeste da je ovo stanje prolazno, umreti neces, pa cak ni pasti u nesvest  I kad sebi to ubacis u glavu, svaki simptom ce ti vremenom postati manje bitan (kada mu ne pridajes znacaj), i samim tim ce se redje i pojavljivati dok jednom ne nestane skroz...

Hvala Ivana
Kao što Inica kaže, treba o tome razmišljati kao o prolaznoj stvari, što i jeste, meni uspije ponekad kad kažem, ma hajde dođi rasturi me da vidim koliko možeš, ja ću te izdržati!
Kad stvarno mislim tako, kad se suprostavim strahu anksioznosti nema a ako i dođe proživim tovrlo hrabro, bitno je ne bojati se napada i ja vjerujem u to, prilično dobro sam naučila da se nosim sa tim.
Ovo sad što mi se dešava će proći i ja znam da ću biti dobro
Inica je i meni pomogla sa svojim savjetima

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Lu 
Drago mi je da bar nekome mogu pomoci, a znam koliko znaci kad neko ko je sve to proziveo kaze da ima izlaza, i da je resenje moguce.. Nije lak put, ali postoji..

Mene je juče bilo spucalo 'ono moje'....smirim se dužim repertoarom balada i pjesama za cmizdrenje

Opet crne misli, i trip kako sam najnesretnija, svega mi dosta, došlo mi i da se razvedem, pokupim i sve krenem na novo, sve me počelo gušiti i smetati mi, sa m sam zagužvala, svi mi smetaju, niko mi nije potaman, samo bi se 'klala' naravno sa m najviše...niko mi nije dovoljno dobar, ja nisam dovoljno dobra...TOTALNO RASTROJSTVO I KOMFUZIJA

strašno...ne znam koji mi je djavo, šta mi je, nikako se opustit i uživat u ovome što imam i pronaći smisao u tome, pa polako nadalje..

Sada tako razmišljam, a juče sam...ne znam, kontam da otputujem na duže vrijeme, ne znam

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Bebac, prvo jedan veeeliki hug E, tako!
Sad da ti kazem, bice bolje. To je sigurno..Potpuno te razumem, jer eto ja se dobar deo svog zivota krecem od ekstremno dobre situacje do bas totalnog down-a, tako da te kapiram...kroz sve sam to prosla i sigurna sam opet cu. Ali, moras pronaci onaj vid borbe kroz tu situaciju koji tebi najvise odgovara. Mozda je to joga, mozda terapija, mozda putovanje, mozda nesto deseto...Drzi se!

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

PE hvala puno

danas sam bolje, ali to se vrati, postalo mi je sve okidač za to kako vrijeme prolazi to se učešćava, ne znam...ne znam šta bi mi pomoglo,nekako se uspijem smirit, ALI

više ne znam šta je realno od toga, a šta nije, i dali uopšte realno razmišljam...smjenjuju mi se nekakvi periodi, i najradije bi pobjegla sama od svega i svih situacija, od m, od sebe, i od porodice, od mojih, od prijatelja...od svega

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Mene je trglo malo kad sam dobila rezultate ct glave na kome pise diskretne promene,tj imala sam male slogice.E onda mi se sve skupilo i shvatila sam da lekovi samo maskiraju problem,on ce uvek da postoji ako se mi ne suocimo sa njim,Ja sam pila kombinaciju tri leka,plus lorazepam po potrebi,sto meni nije uopste prijalo. Imam napade,plakala bih i vristala koliko me sve tio nervira,glava puca al moram da se borim i lakse mi je kad procitam vasa iskustva i shvatis da nisi sam u ovome.I naravno mislim na svoje dete,njemu je potrebna vesela mama a ne tuzna

Draga Ivana84 jesmo sugradjenke,mozda bi mogle zajednickim snagama da pobedimo ovo nazovo ludilo. I posle negde da proslavimo,znas kako kaze moja dr. bolje rakica nego lekovi

Mene samo interesuje zasto se javljaju ti simptomi?? Sta nam je zajednicko? Da li ste bile izlozene stresu? Ja sam bila izlozena dugogodisnjim stresovima pa u tome nalazim mogucnost nastanka anksioznosti...drugo mi nista ne pada na pamet.Citam forume,informisem se i ucim polako kako da odreagujem,shvatila sam do sada da to nije bolest vec poremecaj...U stvari neki trip da sam lose a u stvari nisam.Do skoro,dok nisam otisla kod psihijatra nisam znala sta mi je.Sedim u sobi i odjednom mi se dlanovi znoje,osetim napetost i tenziju kao da se upravo nesto najsrasnije desilo,prvi put kad sam imala taj osecaj tj taj napad mislila sam da dozivljavan infarkt,skocila sam i otisla do anbulante i uletela preko reda,rekla sam doktore mislim da sam upravo imala infarkt,uradili su mi ekg medjutim sve je bilo ok a meni u stvari nista nije bilo jasno.Onda-posto nije infarkt padale su mi na pamet razne druge bolesti,radila sam hormone,mislila sam da je stitna zlezda i sta sve jos ali svi reziltati su ok.Onda kad vise nisam mogla da se borim sama sa mojim telom i psihom otisla sam kod psihijatra.On me je pitao da li osecas to...Da,da li osecas to ...Da.Aha,to je i napisao nestoooo,dao terapiju tako da sam se ja tek pre par dana  setila da procitam nalaz i pise anksioznost.Do tada nisam ni znala da postoji ta bolest tj poremecaj.Ali sada makar znam da nisam bolesna i da mi U STVARI NIJE NISTA!!!!!!

p.s. valjda mi nije ..

Svi simptomi se javljaju,naravno zbog stresa, tada se svi misici grce i javlja se bol koji nije siptom bolesti,vec asimptomacki pod dejstvom naseg uma. Dokle god smo napeti i u strahu simptomi se pojavljuju, e sad treba naci pravo resenje da im se ne prepustimo,jel mogu da nas progutaju i da nam bude gore,vec da skupimo snagu i da ih pobedimo. Nismo bolesni,nama ne fali nista,nego nas um malo tu petlja svoje prste,pravi je djavo Ja sam bila u situaciji da vise ne znam kako da pomognem sebi,kao da udaram glavom o zid,svaki dan novi simptom,nova bol,pa uletim u paniku i zacarani krug anksioznosti.

Naravno erika021, slažem se, mada sam čula da ne treba pribegavati alkoholu jer samo privremeno maskira problem, kada prestane dejstvo onda bude još gore. Ali jedna čašica nikada nije na odmet . U kom si ti delu grada, pa možemo da odemo na neku kaficu , Naravno ako ima još nekog ko je zainteresovan neka se javi, volela bih da lično upaznam nekog. Do sada se nikada nisam susrela sa nekim, već samo na ovaj način.
Jasno mi je Inica šta ti pišeš i verujem da si u pravu, ali veruj mi da mi je nekako lakše kada pročitam tuđa iskustva. Trenutno čitam samo ovaj forum. Ne znam, možda se varam, ali kao da mi pomogne. Tvoji saveti su jako dobri, samo kada bi uspeli da ih se pridržavamo to bi nam ujedno i rešilo problem. Da se pravimo da nam nije ništa, i da ne razmišljamo o tome. Ali kako? Kada je to stalno prisutno, bar kod mene. Kada nešto radim i kada mi misli odu na drugu stranu onda je sve ok, međutim dovoljno je samo tren da se setim "Pa čekaj zar ja nisam imala neki problem, a da moja glupa anksioznost" i to onda kreće opet. I jednostavno se borim da ne mislim, ali ne mogu kada me boli u grudima, kada mi se vrti, kao recimo danas. Ne mogu uvek da iskuliram kada osećam da mi je nešto . Ali trudim se, zaista se trudim i verujem da to ne može odejdnom da se izbaci iz glave, kao što nije od jednom ni nastalo. Ali hvala ti draga na divnim savetima, ulila si mi nadu da će jednom proći, pretpostavljam da pričaš sve iz sopstvenog iskustva.
Maruja, u tvojoj priči pronalazim dosta sebe, jer se takođe relativno kratko borim sa beštijom. Mislim meni je to jako dugo, ali kada pročitam koliko ljudi muku muče onda je ovo moja kao relativno kratko. I u pravu si nama nije ništa, kažu da to nije bolest, to je samo poremećaj koji je nastao zbog dugotrajnog izlaganja stresu, napetosti. Pa čak i one nesvesne. Jer sam ja uvek bila jaka, mogla sve da izdržim, bila hrabra. A sada sam toliko osetljiva da sama sebe ne prepoznajem. Nekada me uznemiri kada čujem da je neko umro, nastradao, onda sama sa sobom raspredam priče , ma užas jedan. Takođe, nisam znala ni blizu šta je to, kakav je to poremećaj. Pošto sam završila srednju medicinsku, znala sam sam termin, ali šta je i da toliko ljudi ima probleme ne, dok nisam iskusila na sopstvenoj koži .
I meni je to na neki način misterija. Zašto se javljaju ti simptomi. Hajde dobro, imala sam panični napad i to je prošlo, hrabro sam se izborila sa njim. Ali zašto ovo svakodnevno? Naravno čitala sam puno i erika je to lepo napisala ukratko naravno, oko toga može da se piše danima. I u pravu je, potrebno je skupiti snage i biti hrabar. A upravo je to najteže, bar meni, boriti se sam sa sobom. Da je neko drugi u pitanju, verujem da bi mu davala gomilu saveta i govorila "pa nije to ništa, to sve mora da bude tako, budi hrabar, nemoj da razmišljaš o tome i proći će", ali kada si sam ti u pitanju onda... I zaista jeste najgori taj začaran krug, svaki dan neki novi simptom, pa se javi onaj od pre koji nedelju,pa tako redom.

Znas kako kazu, bolest uma je bolest tela.Ima jedna dobra knjiga koja to lepo objasnjava a zove se Bez straha o strahu,panici i fobijama od Vladana Starcevica,kad to procitate shvatite da su svi ti strahovi smesni,ali veoma je tesko to prihvatiti. Ja sam kod sajma,kad god budes zelela mozemo se videti ni ja nikog nisam upoznala sa ovim problemom,ajmo da se udruzimo i da je pobedimo Pami smo jednim delom koleginice i ja sam zavrsila srednju medicinsku i pojma nisam imala o ovome,ali se time ne bavim.

< Poruku je uredio erika021 -- 5.12.2011 14:58:55 >

Ivana najbitnije je da sada znamo sta nam se desava,meni je bilo strasno dok nisam znala jer sam imala crne misli,pomisljala sam na razne bolesti,sada mi je mnogo lakse,iskuliram u glavnom.Jedini problem mi je kako objasniti drugaricama,muzu,nije to kasalj i povisena temperetura koju cu izmeriti i pokazati mu toplomer da imam 40 pa da shvati kojiko sam bolesna,ovo se ne vidi i tesko se definise a potrebno je da zna kojiko mi je lose da bi me tolerisao jer sam pretpostavljam nemoguca,sama sebi sam naporana,crna,tuzna,bezvoljna,ne znam kako da se pokrenem,niucemu ne nalazim motiv sem u detetu.Polako se zatvaram....a toliko je sveta izgradjenog oko mene,toliko noci po klubovima,toliko popijenih kafa sa drugaricam,izgradjenih prijateljstva.A sada sama sebi odjednom dovoljna?! Eh kad bi mogla makar da se isplacem ali ni suza da kapne...Nece>>>

Hvala Erika na odgovoru,pretpostavila sam da je uzrok stres....nije ni cudo.Morala je ta nervoza da se odrazi na nesto...

ivana, naravno da govorim iz iskustva- o ovome ne moze da kômentarise niko ko to nije osetio na svojoj kozi. Niti moze da skapira. Cak ni ja nisam kapirala samu sebe. Da, stres je "krivac" za anksioznost, panicne napade, itd.. A rad na sebi je lek. Kazes tesko je_< jeste, sam taj proces je tezak, najgora je ta neizvesnost kad ce doci do oporavka, ali nema druge sem da se ide napred. Nekako morate da prihvatite da vase telo tako reaguje,a ne posle svakog napada,simptoma,itd- da se pitate zasto je tako, zasto bas vama. Najgore sto mozete da uradite je da se zatvorite u sebe, potrebno vam je sto vise da "zaposlite" sebe,cak onda kad vam je najteze. Postavljajte sebi male ciljeve i polako ih ostvarujte. .

Meni je sve krenulo posle duzeg psihickog maltretiranja od strane bivseg momka, jeste grubo receno ali tako je. Dok je to trajalo meni nista nije bilo, e onda sam se zavukla kuci, upala u depresiju i krenuli su panicni napadi. Kad smo raskinuli meni je laknulo, krenula sam u crkvu i tek me je onda dokrajcilo sve. Zeludac reaguje na svaki trzaj, ma na sve moguce. Dodam sebi fobiju od hrane i zavrsim na kliniku za poremecaje u ishrani. Prvo sam odbijala lekove ali na klinici sam morala da ih pijem i bolje mi je s njima. Ali kad nema lekova da se nadju sve se vraca... Imam utisak da nikad necu da budem kao pre. Jedino sto mi pomaze tad je da se isplacem i crkva. Spavala bih tamo da mogu!

Blago tebi Pcelice kad mozes da placem,ja se vise i ne secam kako to izgleda,veruj mi mnogo je lakse dobro je da sve uzbacujes kroz suze ,ja sam nekada tako radila i lakse mi je bilo sada se `nadujem` ,hocu da eksplodiram ali ne mogu vec oko godinu dana da placem.Inace idem i ja cesto u crkvu,bas sam jutros bila i nalazim mir u tome.

Ivana, nije rješenje da se problem negira, da se pravimo kao da ne postoji, ali ne smijemo biti opsjednuti s njime i stalno misliti o njemu i plašiti ga se, to je Inica rekla
Rad na sebi, kopanje po prošlosti...kod mene je konkretno anksioznost nastupila zbog potiskivanja osjećaja, tregedije koje sam preživjela sam negirala i nisam htjela da ih stvarno proživim, prežalim, odtugujem, isplačem...zato se upravo ne smije bježati od osjećaja jer se zakopavamo samo dublje a to onda jednom eksplodira.

Koliko god bolno bilo, trebamo otkriti uzrok svoje nesigurnosti, svoje želje, ciljeve, vrijednosti, smisao života a to je "rudarski posao" i nekome su potrebni mjeseci a nekome godine!
Anksioznost je nerealni strah, ja ne dobijem napad anksioznosti kad mi je dijete bolesno, tad sam potpuno pribrana, tu sam za svoje dijete i taj osjećaj je jači od anksioznosti ali ću je dobiti kad čekam u redu u banci

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Pročitala sam knjige koje mi je dala moja psihijatrica, Panic Away i Zakon privlačnosti,  mnogo toga su  mi pojasnile, a knjiga Tajna je predivna knjiga koja mi je podigla samopouzdanje i preporučujem ako niste čitali

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Evo i ova što ja čitam(psihologija) ima dosta o roditeljstvu i braku(odnosu supružnika) od PEK SCOT ' Put kojim se redje ide'..čovjek je psihijatar i posle karijere od 15 godina je napisao knjigu sa iskustvima iz svoje ordinacije, rad sa pacijentima

Nekako se čovek bolje osjeća, kad pročita da ima još neko ko razmišlja kao ti,ko se ponaša kao ti(naravno ne identično) i šta to znači, kako popraviti,kako sagledati...

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”