Nazalost, mislim da sam se specijalizovala za ovakve teme pa sada bih mozda i mogla da pomognem nekom i dam dobar savet.
Bebac, ja verujem da svi mi koliko god dobar zivot imali, svi ipak imamo razne manje ili vece traume koje su se desile u ranom detinjstvu ili pak kasnije a koje smo iz nekog razloga zakopali duboko u sebi. Najcesce zato sto tada nismo bili spremni na suceljavanje sa istim.
Takodje smatram da je potrabn malo duzi proces terapija i uopste razgovora sa nekim psihoterapeutom kako bi mogao da nam pomogne da shvatimo sta zaista lezi ispod. Eh, nazalost danas je tesko zaista tesko naci nekog takvog koji je zaista strucan i koji uliva poverenje.
Lekovi poput raznih sedativa i anksiolitika mogu trenutno da nam pomognu da prevazidjemo recimo izlazak iz kuce (ukoliko nam recimo to stvara strah) ali na duze staze da bi nesto zaista resili, potreban je razgovor i posvecivanje sebi.

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

bebac,meni to lici na klasicnu depresiju.Znas onu podmuklu,koja se krije negde duboko a zapravo je pustila korenje da ni sama ne znas kad ni koliko.

Sve te crne misli,ubedjenost da su svi protiv tebe,unutrasnje nezadovoljstvo,sve je to depresija.

Licno mislim da od lekova i od razgovora sa dr mr nema bas neke koristi.Ko god je bio kaze da pomaze trenutno,a da cim se stane sa terapijom-sve se vrati.
Mislim da vreme leci sve.I naravno rad na sebi.
Koliko covek moze da pomogne sebi samom,niko mu vise ne moze pomoci

Ivaj, meni lekari svih godina NISTA nisu pomogli a neki su mi cak i odmogli, medjutim u trudnoci sam slucajno upoznala jednog odlicnog terapeuta koji je zaista isceljiteljski delovao na mene, zao mi je sto vise puta nisam razgovarala sa njim. Tako da ih ima, ali kao sto rekoh, retki su.
Vreme leci sve ali samo ukoliko mi to zelimo i okrenemo nov list, posvetimo se i sebi a ne samo drugima, dakle mislimo na sebe.

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Ja sam popunjavala nekakav test on lone, i ispalo je 'teži oblik depresije'

Ne znam, postoje stvari koje su mi se desile a na koje nisam mogla uticati ili nisam znala da utičem, htjela sam da budu drugačije, ali bile su takve kakve su bile, ne znam...jedino od toga da je sve krenulo,doduše nadovežem ja 'te stvari' u svoje crne misli kad me već uhvati to stanje , nadovežem na taj dogadjaj koji me potaknuo u tom trnutku(nešto mi se desilo, a iznerviralo me, ili mi se ne svidja što je tako) i onda ja napravim tragediju u glavi od toga svega ukomponovanog

Ako me kontate

Ali isto tako me to odjednom napusti i krenem dalje sasvim ok sa životom, sa dešavanjima, ali do sledećeg puta, do nekog sledećeg okidača

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Bebac razumem te, naravno, i meni se slicno desavalo. Meni jako potrese neki dogadjaj recimo ali ne odreagujem na njega kako treba odnosno ne isteresem svu negativu nego zakopam u sebi i krenem dalje a onda me neka sitnica koja me inace ne bi toliko iznervirala u tom trenutku toliko pogodi da tad puknem!
Eto meni je recimo vezbanj edosta pomoglo, neka lagana joga recimo a ponekad i neki agresivniji trening.


_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

PE hvala puno,kao i ostalima, počela sam sa ovom meditacijom, ali još nisam uspjela da se fokusiram i usredsredim,misli mi lete i šaraju, ali pokušavam i dalje

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Krenula sam po dijete, pa se vratih da napišem

Za sada puno čitam o tome, i ima jedna rečenica koja to stanje najbolje opisuje: 'Ružne misli su kao trula jabuka,kad je ubaciš sa ostalim jabukama sve će da strunu' i to je tačno tako, jel počnem sa tim ja nadovežem i nadovežem da to kraja nema, na kraju najviše strada m
Pošto mi je on uvijek kriv za sve
Sad sam našla nekakvu stranicu, psihologija-Srbija, pa ima ono gosti postavljaju pitanja a psiholog odgovara, isti slučaj 'sa crnim mislima' gdje ljekar savjetuje da se krene na psihoterapiju kako bi se naučilo prepoznavanje iracionalnih crnih misli a time i sama odbrana od njih/zaustavljanje.

Trebala bi ja otići malo obić dom zdravlja

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Bebać ne možeš sama sebi davati dijagnozu, ko ti je rekao da je depresija u pitanju, to ti može samo doktor, psihijatar dati dijagnozu.
Depresija je mnogo gore stanje nego tvoje opisano, vjeruj mi srela sam u centru za mentalno zdravlje osobe sa depresijom.

PE a koji si ti problem imala ili imaš još uvijek imaš?
Čitajući tvoje iskustvo ja sam onda imala sreće, meni je moja psihijatrica pomogla da krenem u novi život i ja ću joj cijeli život biti zahvalna na tome kao i na tome što me uvela u grupu
Naravno da namjeravam godinama da idem na terapije, kao što anksioznost nije nastala preko noći neće tako ni nestati nažalost i sad trenutno ne znam kako bi bez ove podrške koju imam od svoje doktorice i svih dragih ljudi na grupi s kojima sve to zajedno prolazim


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

LU kažem da sam popunila nekakav on line test o depresiji i ispalo je ''teška depresija'',sad koliko se tome može vjerovati

a onda kad sam išla prije dvije godine(pričala sam ti) tada je bila nekakva blaža depresija-faza crnih misli, i doktorica psiholog je rekla da je prolazno, a psihijatrica mi dala analgetike i rekla da tražim posao što mi je imalo smisla, no kako to nije prestalo posle 2 godine, možda je sada preraslo i u težu depresiju,čim mi se ponavlja. Ne znam, možda..logički razmišljam po slijedu dogadjaja

Kako god trebala bih ja opet otići, ali mi se ne ide njima, nisam zadovoljna,očito nije prolazno

Što se tiče tebe, drago mi je da si bolje i da si krenula na to sve, mada nisam znala da uopšte imaš problem jer mi nisi pričala o tome

Bitno je da izadješ iz svega toga i pomogneš sebi

p.s. i da,uopšte ne znam šta je to, guglala sam i čitala prava stanja depresivnih osoba, ja dosta od toga nemam, ja volim da se družim, šetam, posjećujem svakakva dešavanja, igram se sa sinom, vodim brigu o njemu, sa m provodim vremena u svaka doba kad on ne radi, vodim brigu o našem domaćinstvu,redovan sam član naše radionice za traženje posla..hoću reći više sam aktivna nego pasivna...ne znam u kakvom god da sam stanju ovo gore navedeno mogu da obavljam i 80 % slučajeva...a kako sam skontala depresivne osobe su skoro ''mrtve''

Ne znam šta mi nadodje, ali nešto ima

< Poruku je uredio bebać -- 16.11.2011 21:08:22 >

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Zato ti ja kažem da ti nisi u depresiji, ljudi često čim se loše osjećaju kažu, "baš sam nešto danas u depresiji", to je isto kao da kažeš "baš nešto danas imam upalu pluća"
Šalim se malo, ne znam ako nisi zadovoljna s tom dr, jer i meni je malo sumnjivo to da ti je rekla evo ti tablete i nađi posao
Probaj s nekim drugim, raspitaj se malo, tako sam i ja po preporukama


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Bebac, nije svaki oblik deprsije praćen "mrtvilom". Upravo blaže oblike depresije karakterišu "crne misli", anksioznost. Najbolje se raspitaj za nekog dobrog psihijatra i nemoj se plašiti medikamenata. Bitno je da je dr dobar, da sprovedeš terapiju (ako ti uopšte prepiše) i obavezno ideš na kontrole kako bi se eventualno terapija korigovala, jer ni dr nisu čudotvorci. Samo hrabro!

Ne znam, onda kad sam bila psiholog mi je rekla 'hvala Bogu nema tu velikog problema', pa čuj, ne moram ja imati zdravstvenih većih problema, ili da me suprug vara, ili da nemam novca za osnovne potrebe da BIH IMALA PROBLEM. Svakom je njegov problem najveći ma koliko mali da je, i mislim da mu treba pristupiti podjednako kao 'velikom problemu'.

Nisam ja psiholog, ali tako gledam stvari. Onda sam dobila ksalol najmanju dozu(za smirenje) jer sam sklona plakanju i histerisanju, i amyzol(za podizanje raspoloženja, inače taj lijek se daje i trudnicama, totalno je bezopasan)

I opet mislim da ključ nije bio u lijekovima,lijekove sam popila a to stanje mi se vrati svremena na vrijeme.

Vidjet ću za te grupne terapije, ali meni je često potreban i razgovor 'face to face' sa nekim 'neutralnim' da kažem sve što imam, a nemam baš prilike niti osobe za to.

M me ne konta, kaže nije ti ništa, ti si takva osoba da ti je da te maze i paze

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Hvala ti Lu RR, na lepim rečima. Tada kada sam bila kod psihoterapeuta, ona mi je savetovala da ne čitam forume po internetu, jer oni mogu samo da podstaknu još gore stanje. Navodno kada pročitaš šta neko doživljava ili je doživeo, po njoj, imaš super šanse da se i tebi to desi, jer počneš da razmišljaš o tome i tako i prizoveš. Međutim, meni nekako pomogne kada čujem da ima još ljudi koji imaju problem kao ja, da ja nisam jedina u tome i da moja muka nije najveća.
Da, da napomenem da sam juče bila kod drugog psihoterapeuta, on ima ksroz drugačiji pristup i radi na trajnom rešavanju problema. Naravno to nije proces koji se rešava preko noći, treba vremena, jer sve to i nije nastalo preko noći. Što se tiče lekova, juče mi je i on rekao da ja nisam za to, iz njegovog iskustva (a ima ga 20 godina), da smatra da jesam on bi mi rekao da idem kod lekara i uzmem terapiju. Naravno razgovor sa njim mi je dao nadu, međutim nije mi rekao kako najlakše da se rešim svih ovih simptoma. Umor, vrtoglavice povremene, lupanje srca, povremena bezvoljnost, visok pritisak, Zanima me da li i vi još uvek imate te simptome iako idete na terapije i uzimate lekove? Da li je pametno lečiti npr. visok pritisak, iako je on simptom i normalno je da ukoliko si napet i nervozan da će ti i pritisak biti visok. Jer uvek je bolje lečiti uzrok, a ne simptome.
A što se tiče grupne terapije verujem da mnogo pomaže, pa to je još bolje nego forum, čak i vidiš ljude koji imaju te probleme i možeš da porazgovaraš sa njima.

A eto Ivana ja sam pola života nervozna(sad malo pretujerujem) a oduvijek imam nizak pritisak i trudnoću sam imala nizak pritisak, a isto sam bila kmeza i živčo

ma ja sam nekakav vanzemaljac ili marsovac

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ivana ,sto se tice visokog pritiska , tu je najbolje otici kod dr pa kod kardiologa , po nekad mogu da pomognu anksiolitici , sve zavisi od etiologije hipertenzije , ne mora biti samo psihosomatski 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Većina osoba  koja pati od poremećaja anksioznosti su išli prvo kardiologu, pa onda i svim ostalim specijalistima jer su mislili da boluju od neke bolesti.
Naravno, ako imaš problem sa tlakom posjeti doktora
Meni se zna desiti napad panike još uvijek ali ga ja sad "proživim" na drugačiji način, znam da mi se neće ništa desiti da će mi srce zalupati, znojit ću se, osjetit ću vrtoglavicu...ali znam da neću poludjeti ni umrijeti, to će proći i onda ću biti ponosna na sebe jer nisam pobegla, a to je veliki korak ka samopouzdanju
Strah se hrani strahom i zato ne treba bježati od njega nego mu se suprostaviti.

Taj mi se tvoj drugi psihijatar sviđa, ni meni moja dr. ne daje riješenja tipa uradi to i to i prestaće, jer to tako jednostavno ne može, treba jedan duži period kao što ti je i rekao
Samo nastavi sa razgovorima i ubro ćeš vidjeti napredak

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

hipertenzija ostavlja trajne posledice , zato je najbolje otici kod kardiologa , bez obzira sto je mozda i psihogena

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

A šta misliš Olga zašto onda nas sve psihijatrica ne uputi i kardiologu, mislim to je jedan od simptoma s kojim se mi često susrećemo, ja tačno znam kad i gdje će mi zalupati srce?
Uglavnom ljudi naprave sve pretrage a kad se ustanovi anksioznost onda više niko ne pominje kardiologa, sad si me zaintrigirala

Sad sam se sjetila
Doktorica mi to objasni ovako;
Jel ti zalupa srce kad vježbaš?
Jel ti zalupa srce kad se zaljubiš?
Jel ti zalupa srce kad se uzbudiš zbog nečega?
Itd...

< Poruku je uredio Lu RR -- 17.11.2011 11:44:47 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

jedno je lupanje srcaa a drugo je visok pritisak

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Da...
A ja sam se skoncetrisala na lupanje srca, aritmiju 

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Olgić, a kad si počela već, šta je sa mojim znojenjem ruku? Toliko nekad se oznoje, zna da kapa sa prstiju, i stopala često

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

I ja imam neki slican problem, mesecima unazad sam nesto bezvoljna, sve me mrzi da radim, da idem negde, najvise volim da sam sama i sa mm. Svi ostali me nekako smaraju, ne mogu da ih slusam. Pre sam ja uvek volela da setam, stalno svrljala po gradu, sad nista. Ne radim mozda je i to problem, ali ni ne mogu da nadjem posao. Ne znam ni sta bih radila Sad radimo na bebi vec nekih 7 meseci, imam Hasimoto pa neki kazu odatle to stanje, ali meni se hormoni stabilizovali, kako sam i dalje takva?Ne znam kako da se pokrenem...sta da radim...bas sam zabrinuta. Nemam para da bih otisla kod psihoterapeuta, jako su skupi, a ne bih da se kljukam nekim lekovima.


_____________________________

Umesto što bih davala sebi razloge zbog kojih ne mogu,dajem sebi sve moguće razloge zbog kojih MOGU…

i meni se to desava , cesto
u ponedeljak idem kod psihijatra na razgovor , imam panican strah od smrti ovih dana
a cim sam u nekoj tremi dlanovi su mi ko cesma


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ebote ja mislila da sam jedina,majke mi
još mi nekad bezveze,stid me..naravno,ljudi koji me vide prvi put, ko me zna zna i za to
ali kod mene je počelo u tinejdžerskom dobu,sa 16-17 godina,sjećam se prvi puta kad 'je počelo kapati'

Znači od toga ima 7-8 godina...znaš šta, što više razmišljam, a u zadnje vrijeme puno razmišljam o sebi i što reče LU 'kopam', mislim da ta moja stanja potiču iz tinejdžerskog doba, jer su mi se tada desile mnoge preliminarne stvari(2x velika preseljenja, bruka manjih selidbi, odvojenje od roditelja, pa i gubvitak nevinosti)

majke mi što je najgore, sve mi je to bilo teško i stresno, i izgleda nikad nisam 'ostavila' taj period iza sebe

Znaš šta LU, Bog te prosvjetlio, nikad nisam se zapitala šta to može biti, već sam živjela nekako sa tim kako sam ja znala

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”