Madre, pa pomoc sam imala u vidu podrske, mog sadasnjeg muza, a i cele porodice.. Ali niko od njih nije razumeo (da nisam dozivela ne bih ni ja mogla nekog da skapiram) kako to ja ne smem sama da izadjem iz kuce, da udjem u bas, kako se 3pujem da me gusi, da cu da se onesvestim.. U prevodu, nisam mogla sama da funkc. Osecala sam se kao parazit, tj nesposobna da brinem o sebi.. Onda sam trazila pomoc psihologa, koji me je uputio psihijatru, dobila terapiju, nije mi odgovarala, pa su mi nesto menjali.. Isla sam na grupne terapije, razgovore, sebe sam ubedla da ce mi biti bolje od toga.. Zoloft mi nije odgovarao, uzasno je uticao na mene, i kad su mi promenili terapiju posle nedelju dana, mogla sam da odahnem, jer sam imala nesanicu. Pila sam maprotilin i jos neki lek za smirene (takve su terapije za anksioznost, pan.napade) I onda sam pocela da pravim male korake.. izlazila sama, vezbala, meditaciju praktikovala, pila vitamincice, magnezijum, b vitamin, riblje ulje.. Ubrzo sam i zatrudnela, ostavila lekove bez problema.. Bilo me je malo strah zbog te situacije, ali nije mi padalo na pamet da abortiram.. Od tad je proslo 4god..