nece da miotvori tu stranicu ali evo ova knjiga je u pitanju...

http://www.dereta.co.rs/knjiga.jsp?id=13106

_____________________________

Bolje je biti vrabac, nego papagaj koji tripuje da je slavuj.

bas tako... dosta je u srbiji istabuisano bilo sta sto ima veze sa psihijatrijom, a rec poremecaj je odmah za "osudu"... podrska jeste bitna ali i da osoba koja ima problem zeli da ga resi.
secam se recenice koja mi je ostala urezana iz ove knjige a to je da tim "napadima" uvek zelimo da postignemo nesto. sve zavisi kako kod koga. ima jedna "igra" ili ti testiranje samog sebe. uzmes papir i olovku i svaki put kad osetis neki od simptoma napravis analizu sta ti se desavalo prethodnih dana. i shvatis na osnovu 2-3 puta da ima nesto zajednicko- obicno paznja (ne kao histerik), izbegavanje neke situacije, neka osoba koja je kljucna. naravno ovo je samo pomoc a ne resenje za sve.


_____________________________

Bolje je biti vrabac, nego papagaj koji tripuje da je slavuj.

Da, nazalost je tako...Primer-moja drugarica je posecivala psihologa u Krunskoj (studentska poliklinika) zbog problema koje je imala sa momkom...I oni su joj lepo utefterili u kartonche da se "druzi" sa psihologom, da bi je kasnije zubar gledao kao manijaka, kad je to video...Toliko o samim doktorima..Ima li onda svrhe komentarisati obicnu raju..
Meni je anksioznost pocela posle pobacaja u septembru...A joooooooooj....Ne ponovilo se..Toje uzasno stanje..Znas da je sa tobom sve u redu, jednostavno znas, ali je osecanje straha jace...Lupanje srca, malaksalost, naleti hladnoce, drhavica i trazenje "sigurne"osobe...Kod mene je ta osoba bila MM...Samo sam se uz njega osecala zasticeno..Patologija je isla toliko duboko da sam mu branila da zaspi, jer sam se tako osecala usamljeno
A onda sam pricala sa drugaricom koja je psiholog...I sad se borim...Anksiozni napadi su sve redji i ja cu ih pobediti..A, vala nego sta cu!!!!!!!!!!

< Poruku je uredio Lu RR -- 24.2.2011 18:33:50 >

Ako se odlučito za prirodno liječenje

-čaj od kantariona, matičnjaka, mente.
Ja pijem dva puta dnevno kantarion( Gospinu travu), ove druge između.
Kavu sam skoro potpuno izbacila, samo jednom dnevno za sada a i to ću postepeno, imam nizak tlak pa mi je malo teško ali nadomještam to slanijom hranom (so je prirodni antidepresiv).
Nigdje ne idite gladni, grickajte slane grickalice umjesto slatkih.
-Tablete kantariona AktiviH, vjerojatno postoje i drugi proizvođači, piju se 2x dnevno.
-Velika fizička aktivnost!
-Suočavanje sa situacijama, postepeno naravno.
Potrebno je oko 2-3 mjeseca da se vide rezultati ali uglavnom da su tu
Divno je imati kontrolu nad svojim blesavim strahom

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

I ja imam slicnih problema,napadi panike koji se manifestuju kroz osecaj gusenja,knedla u grlu,lupanje srca,malaksalost...itd...dosta mi je pomogla homeopatija,tako da ako necete da idete kod klasicnih psihijatara i psihologa uvek imate ovu varijantu ...i takodje caj od maticnjaka prava stvar zaista...jedino sto se stvarno plasim da zatrudnim a onda da mi se svi ti napadi vrate ....

Sanchy, nema razloga za brigu zbog trudnoce, tj ako to bude zeljena trudnoca, samo pozitivno moze da utice. Period posle porodjaja moze da bude problem malo (imala sam tezi porodjaj, psihicki sam bila osetljivija neki period posle) ali bitno je da sebe ubeDis da je to samo faza, ja sam sebi govorila da to tako mora biti zbog hormona :D I da ce proci jer VERUJEM u to. Inace, moj problem su bili panicni napadi, pa anksioznost sa depr.poremecajem. Svega toga sam se u vrlo kratkom roku resila, jer sam znala da sa tim ne mogu da zivim. tesko je kad se susretnes sa tako necim, a jedino resenje ti je suocavanje, nemas kud..
Bitna je pravilna ishrana, vezbanje, manje kofeina, odredjeni vitamini (b, magnezijum, omega 3, itd, itd).. Sebi postavljajte ciljeve, ostvarujte ih polako i rezultata ce sigurno biti :)

Meni je moja homeopatica dosta pomogla medjutim na svaku promenu koja se desi u mom zivotu bilo da je lepa bilo ruzna moj mozak isto reaguje ..panikom..i ako to relativno kratko traje opet se pitam sta ce biti kad zatrudnim s obzirom da je to jedna od najvecih promena koja se desi u zivotu svih nas?Ako na manje stvari reagujem tako burno sta ce biti kad bude ..

sanchy, bices iznenadjena da ce trudnoca mozda delovati smirujuce na tebe.  cudno, ali kao da telo zna da treba da bude "dobro" i ne sekira se.  Ja se oko posla uvek stresiram, a kad sam bila trudna, tu je bila neka cudna mirnoca, i tisina u meni

Ja sam pila ksalol u kombinaciji sa amyzolom....i pomagalo mi je,ali kratko sam koristila i kratko išla na terapiju(možda mjesec) tako da nekog efekta nije ni bilo(kad sam prestala sa terapijom i lijekovima)...

ja imam isto to stanje i kad me zarobi,znači ne znam si pomoći....mislim na stanje 'crnih misli,crne sudbine,crnih dešavanja'...i tada mi ej sve bad....ne vidim ni sekunde nešto pozitivno....znači osjećaj je strašan..

ali za moju sreću ne znam kako ali tako lako se prešaltam iz toga....kao da ništa nije ni bilo ...ni meni samoj nije jasno...ali se ponavlja...i opet razmišljam da posjetim svoju doktoricu...iako sam joj obećala da ću dolazit samo zimi

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

prvi mi link ne fercera,drugi je odličan....zaista

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Da dodam spisku majčinu dušicu kao prirodni antidepresiv

Juce mi je konstatovana anksioznost. Iskreno nisam znala ni da postoji, mislila sam da sam samo izrazito nervozna. Kako citam postove prepoznajem simptome. Okidac su bile neizlecive bolesti kod moja 3 drugara. Kad je prvi umro, prvi put sam dobila napad panike kad sam krenula na sahranu, smirivala me zena na trafici na bus stanici. Ona ispred kapele, valjda jer sam tada skontala da kapele nisu rezervisane samo za stare ljude i nesrecne slucajeve tipa pao sa motora. Plasljiva sam osoba u smislu da ne volim da rizikujem, Npr ako je veliki procenat nesreca sa motorom, necu nikada sesti na njega, jako pazljivo vozim itd. itd. I onda kada se desi tako neka stvar kao sa mojim drugarima, skapiram da ne mogu sve da kontrolisem. Pre toga, groblje, mrtvac nikakav problem mi nisu bili, nekoliko godina pre toga sam zaspala kao medved na kaucu u sobi gde je bio sanduk sa mojom tetkom, i jos masa primera. E onda od decemra krecu ozbiljnije stvari, serija smrtnih slucajeva, najpotresniji od svih moj deda. U kom smislu, nije bio sok zato sto je umro, jer je imao 85 godina i nije mu bilo dobro. Kad je baka umrla ja sam isla u mrtvacnicu, oprostila se i to je to, bez negativnih i potresnih emocija u meni. Usli smo u sobu gde je bio i cekali ove iz mrtvacnice, i kad su rekli da moraju da ga stave u kesu i drze uspravno u liftu, ja sam rekla da ni ja to ipak ne mogu da podnesem i da cu sakeati ispred zgrade. Sisla sam sa mamom i tetkom i cekala, i onda skontala da bi ga stavili u sanduk moraju da ga vucaraju po betonu. Posto sam znala da mi mama i tetka pale u nesvest to da vide, ja sam utrcala, podigla poklopac molila da ga ne spustaju na beton i videla mrtvog dedu uspravno sa klonulom glavom, i SOK pocinje. Od tog trenutka ne smem da spavam u sobi, u polu snu mislim da me deda dodiruje i trzam se. Spavam sa upaljenim televizorom, pa kad je svekrva skontala, pocela je da ceka da ja zaspim, da mi pravi drustvo. Isto kao sto je napisano u nekom prethodnom postu, uzas dozivim kad muz zaspi jer se osecam usamljeno i nezasticeno. Panicni napadi da ce mi umreti roditelji, da muz moze da se razboli. Sve je to trajalo neka 2-3 meseca, pa se smirilo. U smislu napada panike i straha. Ostala je nesposobnost da budem srecna, a realno imam svu podlogu, to mi je juce rekao psiholog, da bi drugi ljudi na mom mestu uzivali u zivotu. Ja ne mogu. Razmiljam 10 god u napred. Zamisljam situacije koje bi mogle uzasno da me iznerviraju od strane nekih osoba, a nerealne su da se dese i tako. Nemam nikakve probleme, a ponasam se kao da imam sve probleme. Kaze da nisam u stanju da uzivam i da budem zadovoljna stvarima koje sam postigla. Posto mi to moje nerviranje i briga strasno smetaju, i kad je ustanovljeno da imam problem, ja bih jako zelela da ga resim. Mozda da odem do psihologa sledece nedelje ili je dovoljno ako znam da imam prolem pa da radim na sebi? Ili je to bas poremecaj koji mora ozbiljnije da se tretira uz strucnu pomoc?

Po svim simptomima ja sam "blagi" paničar. Sve simptome imam u blagom obliku, ali još uvek se nosim sa time, pa valjda nije još alarmantno.

Ovo je opis i mene same.. I ja imam ovaj poremecaj jos od srednje skole.. sve je pocelo od napada manijaka.. i da ne pricam o silnim strahovima i stanjima drugim...

Psiholog mi nije nesto posebno pomogao.. jednostavno zivim sa tim i govorim sebi samoj vrlo cesto da nisam realna, da trebam da uzivam, da prestanem sa tim sr****a u glavi... i trgnem se malo pa nastavim dalje.. Lekice sam pila jednom ali sada mi ne bi palo na pamet to da radim...

Iskreno..puno mi znaci i RR..

Eto..u mom slucaju bio je dovoljan jedan bolesni gad da mi se zivot zauvek promeni..

_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

I ja bih mogla da se pridruzim u ovoj temi.
Imala sam panicne strahove na velikom otvorenom prostoru - lupanje srca, znojenje dlanova, osecaj da cu nestati i umreti...

U trudnoci se smanjilo skroz ali mi se posle porodjaja opet javilo, a pored nekih problema koje sam imala i koji su me zadesili bas tad sam krenula na psihoterapiju. Polako resavam problem, bez lekova i nadam se da cu uskoro ponovo setati ulicom bez ikakvog straha (u delovima grada gde dobijem napad panike).
Tesko je, ali nadam se da cu uspeti. Svako ko je doziveo zna koliko je to strasan osecaj

Minna jel ti rekao psihijatar da li se radi o nekoj fobiji?

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Devojke, probajte sa jogom...Svemocna je, ali stvarno!!!

To je ustvari agorafobija - strah od otvorenog prostora, vec 5 meseci idem na terapiju jednom nedeljno, i ustvari je dosta vezano za neke probleme koje imam i od ranije a i od posle porodjaja i dosta je sve to nekako komplikovano, odnosno da sam se ranije javila da resim problem bolje bi bilo, ovako ide malo teze, ali je vazno da ide
Joj psiha je cudo.

Vidim da si i ti pisala na prethodnim stranama, kako ti je sada po tom pitanju, sve ok?

E htela sam i na jogu da krenem, ali nisam nikako uspela da se organizujem zbog bebe

Verolino ja jogu neću iz jednog razloga i ne pitaj me kojeg
Minna, i ja isto mislim da imam agorafobiju, kažem mislim jer nisam još bila kod psihijatra i baš sam neki dan shvatila da se više ne mogu boriti sa tim sama i nazovem jednu jako dobru doktoricu za termin, kad ona na godišnjem do 10. 06. tako sam se razočarala
Jedva čekam da odem na razgovor pa i ako dobijem lijekove sve ću prihvatiti samo da ovo prestane, meni su gori zatvoreni prostori, čekaonice, ambulanta, banka, crkva itd., ma znaš taj osjećaj kao i koliko to otežava svakodnevne obaveze

Ovi biljni preparati su mi pomogli ali opet je taj osjećaj tu, nije se to iskorijenilo.
Kakva su iskustva sa lijekovima ako može neko da kaže, jel to tad postepeno prestane, koliko vremena treba 





_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Jao znam koliko otezava obaveze, meni je u jednom trenutku toliko bilo lose da sam izbegavala ta mesta i isla mnooogo duzim putem samo da mi se to ne bi desavalo, a onda sam cak pocela da ramisljam o tome kako mi je lakse da uopste ne izlazim iz kuce
A znas i sama da je suocavanje sa strahom jedan od nacina da se problem resi ali uz otkrivanje uzroka.
Razgovor sa njom ce ti sigurno znaciti i mnogo je lakse kad se sa tim ne boris sam, bar je kod mene tako. A brzo ce 10.6.
Sto se tice lekova nemam pojma stvarno.

Mislim da sam vec pisala na ovu temu, ali sto se lekova tice, ne treba ih izbegavati (ima osoba koje su u fazonu sve moze, samo lekovi ne) Nije to nista strasno, samo treba znati da oni dodju kao mala pomoc, da se covek pokrene, smiri, itd.. Ali, za dalji oporavak vrlo je bitno znati da zavisi od tebe.. Sve to sam prosla, znam koliko lose moze da bude i da se cini da nema izlaza.. ali ima.. To sto ti se desava na neki nacin treba prihvatiti kao normalno.. Pomiriti se sa tim donekle.. A polako menjati neke stvari u zivotu, ugadjati sebi, itd.. Mislim, tu ima toliko toga da se kaze, ali najvaznije je da se ne treba oslanjati na lekove.. Mi sami sebe lecimo, tj 20% lekovi urade, a ostalih 80% mi sami.. poZz

meni juce potvrdjena anksioznost -uopste se ne tangiram-izgleda ipak da sam jos uvek normalna:):)ljudi bez psihickih smetnji -uvek su mi bili sujmivi :) :)

Anksioznost je stvar koja dolazi i prolazi...
Ako te tesi, nakon sto  je se ratosiljas ima jos vise da volis zivot...