U ponedeljak sam bila kod prijateljice koja je diplomirala i koja se borila sa ovim, panicni poremecaj i anksioznost. Tri godine je bila na Flunisanu i Rivotrilu i resila se. Figaro, navijam da ti brzo klikne, sto Lu kaze. Tesko je to, bas me je potresla njena prica. Bas tako - iz cista mira, krece tahikardija, znoje se dlanovi, bol u grudima....Joj, strasno. I jeste, bas odatle, strah od ostavljanja. Izborices se

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Uvjek sam bila sklona tome da brinem, neko bi rekao da je to malo više od normalnog ali nije strašno. Sad sam došla u fazu da ne mogu da prestanem, bilo da su to racionalne brige bilo iracionalne. Bojim se da gubim sebe, na momente mislim da gubim razum. Npr.....Nocas sam se probudila sa totalno ukocenom lijevom rukom ( a spavam na desnoj strani), nisam znala šta mi se dešava, na trenutak sam u onome bunilu polu-sna mislila da umirem.
Radim jako stresan posao i umorna sam od stalnog pritiska i stresa, a bojim se i umirem od straha pri pomisli da (ne daj Bože) izgubim posao. Onda me uhvati ta panika, pa pocnem da radim kao luda, ali samo greške pravim, pa ispravljam, pa se na obavljanju jednog jednostavnog zadatka zadržim i po 2 sata više nego što bi trebalo inače. Najradije bih otišla par dana na godišnji, u nadi da cu se sabrati, ali se ne usuđujem pitati šefa, jer mene niko ne mjenja kada nisam tu, tako da se posao samo nakuplja. Kolegica sa kojom sam mogla razgovarati i sa kojom sa pila jutarnju kafu, je prešla u drugu firmu, u drugom gradu, pa sam sada doslovno zatvorena u ova četri zida, po osam sati dnevno, sa svojim crnim mislaima.
Ne tažim instant rješenje za svoje probleme, znam da je to dugotrajan proces, ali jednostavno pokušavam ovo izbaciti iz sebe.




_____________________________

Common sense is so rare....... It should be classified as a superpower!

"Pticu tuge ne možete spriječiti da preleti preko vaše glave, ali možete je spriječiti da na vašoj kosi izgradi gnijezdo."

Pipi, realno nemas razloga da sebi "crnis". Ja bih na tvom mestu procitala knjizicu oca Tadeja - Kakve su ti misli - takav ti je zivot. To je malecno, procita se za sat vremena plafon ali je jako dobra i poucna. I bas govori o snazi misli i sta radimo sami sebi kad mislimo lose/dobro! Saljem ti puuuuno pozitivne energije

< Poruku je uredio Torbica -- 16.12.2013 8:53:23 >

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Smrt, bolest i još dosta stvari ne možemo kontrolisati! Ne možemo život kontrolisati, možemo ga samo ŽIVJETI.
Što prije složimo u svojoj glavi da stvari na koje ne možemo utjecati pustimo od sebe, to ćemo prije doći SEBI i živjeti bez straha.
Ja sam neki dan bila u bolnici kod svoje školske prijateljice koja umire od raka, ima troje djece, doktori su rekli šta je tu je...
Ja sam došla kući i do naveče nisam mogla da funkcioniram stalno mi je njen lik bio pred očima, ono kad smo se zagrlile bez riječi i plakale jer nemam šta da joj kažem
Pitala sam se šta da se to meni desi, da moje dijete ostane bez mene???
E tu je nastupila olovka i papir i ovo što sam ti rekla, istresla sam sve svoje emocije, pisala sam ko luda, plakala strahovala i na kraju zaključila, JA NA TO NE MOGU UTJECATI i ne treba da potrošim život u suzama pitajući e šta će se desiti, šta ću ako...JER ODGOVORA NEMA. Poslije toga mi je bilo puno bolje. Treba ići do kraja završiti sa emocijama i staviti tačku a ne prigušivati ih napola jer tako smo i postali anksiozni, potiskujći emocije.
Eto imala sam taj grozan dan i bila sam jako loše ali sam na kraju iz njega izašla zahvalna jer smo svi živi i zdravi, volimo se, imamo sve u životu što nam treba i zašto sada da tugujem !
I svojoj prijateljici ne mogu pomoći time što ću se ja osjećati loše, mogu joj otići, odnijeti što treba, biti s njom, to je to što mogu učiniti i znati gdje su granice onoga što mogu.



< Poruku je uredio Lu -- 16.12.2013 15:48:31 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Lu, Brojsova terapija je mnogima pomogla i prelazak na sirovu hranu, uglavnom voce, povrce i orasasti plodovi. Ima puno o tome, tako da nade uvek ima, nikad nije sve izgubljeno. Izguglaj, procitaj, informisi prijateljicu. Svako dobro!

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Slazem se sa Torbicom,treba se informisati,,ima na You tube Dr.Lorin Dej kako sam pobedila rak,,ja sam odgledala celu emisiju jer mi je deda koji nikada nije bio bolestan,umro u roku od sest meseci od raka,takodje i svekar i ta bolest je i u meni izazvala anksioznost u jednom periodu,ne zbog straha od smrti vec zbog straha od bola i besa prema zvanicnoj medicini koja decenijama ne moze da pronadje lek,,godisnje od raka umre 8 miliona ljudi ,vise nego u bilo kojem ratu pa sta se iz toga moze zakljuciti sami vidite,.,prosto je nemoguce da leka nema...E zato se treba okrenuti alternativnoj medicini..U Meksiku postoji Klinika koja obolele leci uljem marihuane i to neverovatno uspesno,takodje Dr.Simoncini,cini mi se sprovodi terapiju sodom bikarbonom i takodje postize dobre rezultate,kostice kajsije ,vitamin B17,,dosta toga postoji sto bi moglo da pomogne,,postoje svedocenja ljudi iz celog sveta dakle nista nije nemoguce,,,IZvinjavam se sto malo skrenuh sa teme,,ali evo da se vratim,ja sam svoju anksioznost resila za malo vise od mesec dana,homeopatijom,,nista od lekova klasicne medicine nisam pila ,tako da uvek postoji alternativa,samo treba verovati,,Sto Torbica rece Otac Tadej kakve su ti misli takav ti je zivot

_____________________________

Verujem u ružičasto. Verujem da smeh najbolje troši kalorije. Verujem u ljubljenje, u mnogo ljubljenja. Verujem da treba biti snažan kad sve krene po zlu. Verujem da su srećne devojke najlepše devojke. Verujem da je sutra novi dan. Verujem u čuda!

Izvini, ja ne dolazim na RR ni blizu onako cesto kao ranije, sad videh... mislim malo vise od godinu dana, u stvari sigurno je bilo duze od godinu dana jer sam skroz i zaboravila na to pa kad je ponovo pocelo one prve redje i blaze nisam tome ni pripisivala...
Da li se vama napad javlja u toku tih tzv "crnih misli" jer ja obicno preguram i potisnem sve a napad mi krene nevezano za razmisljanje tj. ne razmisljam o tome, gledam tv i sl.?

Sanchy . Samo, to je sa ljudima jako cudno... Prosto, ko ima usi da cuje, neka cuje... Lu, nadam se da smo te zaintrigirale i da ce tvojoj drugarici nesto pomoci
Pipi, verujem da ces se i ti izboriti, glavu gore, zivot je pred tobom, i znaj nikad nam nista nije slucajno! Pa i da izgubis posao, nije kraj sveta, kakvo crno umiranje, moze da ti se ukaze jos bolji. Uvek sam svemu prilazila sa pozitivne strane, i veruj, pozitivne misli privlace pozitivne stvari! Puno te pozdravljam

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Tako je Torbice, šta i ako se ostane bez posla, pa nećemo umrijeti od gladi, treba reći sebi biće teško ali izboriću se ne plašim se života, ja to mogu , ja to želim!
Pipi ne daj se, počni da poštuješ sebe i postani svjesna svojih mogućnosti i toga da ti možeš sve što želiš!
Što se tiče moje prijateljice, ona je bolesna već dugo godina, materica, limfne žlijezde, kosti i sad mozak...tri puta je prolazila terapije i bila jako pozitivna i uporna. Kad su joj rekli i treći put da se proširilo samo je rekla šta ću idem dalje kao i do sad pa šta Bog da, teško podnosim terapije ali to mi je jedini izbor.
Koristila sve i svašta ali nažalost došao je kraj,ona je nepokretna i mozak odumire, ne jede skoro ništa.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Lu Evo i ja pisem,smesno je koliko tesko moze da bude da se cak i ispise to sto osecam.Odmah sam kupila svesku,i to neku sarenu,deciju,i cupavu olovku Bila sam i kod doktorke,opet uzimam antidepresive,ona kaze da vidi da se trudim,i da sam mnogo bolje nego prosle godine sto je odlicno.Pomalo sam i opsesivno kompulsivna,kaze da je sve to ankcioznost.Ali najveci problem je depresija,ovo vreme mi je uvek prijalo a sada osecam da me gusi.Pre mesec i nesto sam srela drugaricu,pricale smo o drugom detetu,ona mi je rekla da joj nepada ne pamet jos uvek da ima drugo,posle dve nedelje mi javlja da je trudna,i ja nisam izasla iz stana nedelju dana,prvi izlazak je bio kod doktorke.Ne secem se da sam se ikad osecala tako jadno,bezvoljno,tesko,umorno od svega....
Zell napad mi se uvek desavao kad naidju te crne misli.Kod mene je to najcesce kada ostanem sama u stanu,ili kada mi bude lose zbog pritiska.To je uglavnom okidac...


_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ovako je meni. Uglavnom kad gledam tv...Neki filmic,seriju,bilo sta uz sta bi se normalni ljudi opustili. Krene preskakanje srca,znojenje,osecaj da ne mogu da disem normalno,neka jeza.U poslednje vreme sve pocne i zavrsi se na tom preskakanju.Sama sebi objasnim u glavi.


Nekoliko puta sam imala bas prave panicne napade. Prvi put sam se uplasila kao nikad u zivotu. poceli su posle iznenadne smrti bliske osobe. Nekoliko meseci posle toga.Prvi put mi nije bio bas napad,napad.Probudila sam se u toku noci i nisam mogla da izdahnem do kraja.i pocne da mi preskace srce. Tih dana sam kopala po internetu i na svu srecu cim sam ukucala preskakanje srca izbaci mi anksioznost. Posto sam imala 80% simptoma da sam "ta" iscitala sam sve na tu temu.(na svu srecu).
Posle nekoliko meseci me uhvati pravi pravcati napad. Taj dan smo imali neke goste cije unuce je ostalo bez majke(njihove snaje) kad je bilo malo i povela se ta neka tema. Otisli oni,ja prala sudove,okupala dete i sela da gledam film sa mm. Pocne da mi lupa srce,da se znojim,vrtoglavica,mucnina.A u glavi mi samo ono sto sam procitala...To je panicni napad i od toga se ne umire.To me je spasilo.I pomagalo i kasnije.
Nikome ja o tome nisam pricala. Kad nesto provucem kroz pricu,svi me bledo gledaju,kao da sam luda.
Pre godinu dana moj frizer mi kaze da je on imao problem sa tim.Toliko da je padao u nesvest,umisljao da ne moze da hoda i isao na neke razgovore.Zene mene je taj razgovor sa njim spasao,bukvalno.
sada sam ok.Nisam imala napade od onda.Desi mi se nekad da mi puls ubrza,znojim se kad mi je neprijatno imam raznorazne strahove i hipohndrisem,ali sve to nekako drzim pod nekom kolikom tolikom kontrolom.

O ovome je najbitnije pricati.Mnogo ljudi cuti o tome i to drzi u sebi.
I ja na ovoj temi nikad nisam pislala,ali je citam redovno. Eto mozda sam udavila malo sa postom,ali mi nesto doslo da to sve izbacim iz sebe sad.

_____________________________

Shvatite da ste roditelj kad kupanje u dvoje ne cine vise ljubavnicke ludorije,vec prskanje vode,mehurovi od sapunice i neobuzdana radost

Tako je Jancice treba pričati o tome, ja bih rekla treba se pobrinuti za sebe i pomoći sebi jer niko drugi neće ako nećemo sami i ne zatražimo pomoć.
Taj sram, stid, strah od svega i svačega, što su nam usadili naši roditelji uz dužno poštovanje, oni su nas voljeli i vole ali nisu znali drugačije jer je i njima tako preneseno...šuti nemoj nikome pričati, ne treba niko da zna, sramota je i tako mi stvorimo zid oko sebe i nesvjesno steknemo dojam da se trebamo stidjeti toga što imamo neki problem i zakopavamo ga umjesto da ga rješavamo!
Kad se nakupi tako u nama svega i svačega to mora da eksplodira i onda se čini da je besmisleno, evo npr. ti dobiješ napad dok gledaš film, ali vjeruj tu je bio neki okidač, scena, miris, boja, šta god samo ti to nisi osvijestila ali nema veze polako
Ja sam dobijala napad kad uđem u banku, trebale su mi godine da ja shvatim o čemu se radi zašto se plašim biti u banci ili pošti odnosno tamo gdje ima malo više ljudi, o kinu da ne pričam.
Figaro , učinila si prvi korak, nešto za sebe, kupila si olovku i svesku koja ti se sviđa i to će da bude tvoja vreća za istresanje emocija, kod mene je na naslovnici plaža i more

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Pozdrav svima, da se prikljucim u klub

Ja sam danas posetila neuropsihijatra prvi put i dobila dijagnozu GAP, terapija cipralex 5mg i ksalol 2x0.25.
Simptomi: periodicno dolaze i prolaze, nisam utvrdila neki obrazac i razlog pojave. Kad je sve pocelo, pre godinu dana, bio je napad panike kada sam ko bez glave odjurila u hitnu gde su mi rekli da sam potpuno zdrava. E onda sam duugi period imala knedlu u grlu, i naravno obilazila lekare ko manijak . Stitna, srce, grlo sve ok. Uz to osecaj teskobe, straha, crne misli, zasto moram da umrem jednog dana, pa sta ako umrem dok mi je dete malo, ma ja sigurno imam srcanu bolest, pritisak merim 30 puta dnevno, itd itd... Poznato vam je. Zal za prosloscu takodje izrazena, tisti me jako ponekad. Ne radim, po ceo dan kuci sa detetom i to mi je najgore, ubija me monotonija.
Na srecu, to se uskoro menja posto cu za mesec dana da se otisnem u novi zivot u inostranstvu, pa sta mi Bog da. Zato sam i otisla na pregled, nisam sigurna kako cu da reagujem na nove zivotne uslove. Meni tegobe nisu bile svakodnevne, vec u periodima, mesec dana ima, pa mesec nema i tako u krug. Sta sam se valerijane napila, boze slatki. I magnezijuma, i bedoksina. Sad imam nadam se pravu terapiju i resila sam da se dovedem u red :) Probacu i ovo aa sveskom i zapisivanjem, super je ideja.
Kako vam se cini ova moja terapija, je l' pila neka ovaj cipralex? Od sutra pocinjem, pa za dve nedelje na kontrolu. Ako je neka zenica iz Nisa imala iskustva sa dr Lazarevicem neka mi se javi na pp, molim :)
Pozdrav za sve i samo hrabro i optimisticno!!

_____________________________

One day, I'm gonna make the onions cry!

GAGILIY terapija je dobra ono sto trenba da znas da ces mozda dve nedelje biti pospana kao osamucena ,to je normalno jer toliko vremena treba antidepresivu da postigne koncentraciju u krvi i da pocne da deluje.

JA sam prvi panični napad imala 2005. TAda mi je bilo toliko loše da 3 nedelje nisam izlazila iz kuće (uopšte), i nisam smela da ostanem sama, tj bez mog tadašnjeg dečka (sadašnjeg muža). Odmah sam krenula na psihoterapiju i uzimala sam homeopatske lekove. To me je potpuno promenilo. Promenila sam prioritete, a pre svega odnos prema porodici koja jeste uzrok svih mojih stresova i problema. Uopšte se niusam nervirala- nisam se brinula za gluposti, novac me uopšte nije interesovao, svakom sam u lice govorila šta mislim. Imala sam povremeno krize, strahove, nervozu, i sl, ali nikad više panični napad, i znala sam sve da držim pod kontrolom, da prepoznam šta mi se dešava i da rešim. Povremeno sam išla na terapiju, čisto da održim kontinuitet. Udala sam se, rodila dete, život ide svojim tokom....
Sve do noćas, kada sam ponovo dobila napad panike. Ja sam svega svesna, znam odakle je došlo, znam šta je okidač, znam tehnike za prevazilaženje, ali ipak nisam uspela da pobedim. Što je najgore i dalje mi je jako loše... Zakazala sam za večeras terapiju. Ali sam se zešće smorila. Tako me je prodrmalo da ne mogu da se uzvučem. Ne mogu sebi da skrenem misli.

I da dodam nešto, savet u vezi pisanja emocija i napada (ovo je tehnika koju sam naučila na PT):
Prvo opišite situaciju. Npr: Sedim i gledam TV, odjednom se setim, ugledam, osetim...Drugi pasus: pišite vaše misli. Znači ne kako se osećate, nego kako vam teku misli. Npr: Osećam ubrzano lupanje srca i mislim kako to sigurno vodi ka srčanom udaru, sad ću da doživim infarkt...
Drugi pasus: Pišite kako vam teku misli. Bitno je da opisujete nit vaših misli, kako se nadovezuje jedna na drugu i kako izvlačite zaključak. Npr: to što mi srce tako ubrzano lupa sigurno nije dobro, to će sigurno da dovede do srčanog udara, što znači da će sada da mi pozli .... Itd
Treći pasus: Opišite šta uradite u tom trenutku. Npr: ustajem da popijem lek, ustajem da prošetam, nastavljam da paničim i sedim na kauču u iščekivanju da me udari infarkt.
Poslednji, najvažniji pasus: osporavanje. Vratite se na drugi pasus. Čitajte misao po misao, i osporavajte je. Realnim argumentima i činjenicama objašnjavajte sami sebi zašto to što ste mislili nije tačno. Npr (ako se vratimo na primer iz drugog pausa): to što mi srce ubrzano lupa ne znači da to nije dobro i da vodi ka srčanom udaru. Normalno je da srce ponekad ubrzano lupa, neki ljudi imaju i normalan puls preko 100. Neću dobiti srčani udar, jer sam zdrava, bila sam kod dr-a, do sada sam ovo preživela pet puta i ništa se nije desilo....

Nadam se da sam lepo opisala tehniku. Pokušajte, mene je izvukla. Ispisala sam strane i strane opisujući situacije napada. Onda se vratite, pogledajte prvi pasus videćete koliko je situacija apsurdna, au trećem pasusu ćete videti šta se pogrešno uradili i pospešili napad, i kako treba sl put da reagujete.

Mizzy baš ti hvala na podjeljenom iskustvu, meni puno znači jako je detaljno opisano
Sigurna sam da znaš da će i ovaj tvoj loš period proći a ti se očito brineš o sebi
Znate onu poslovicu,
"ima jedna čarobna kutija, kad se osjećaš loše otvoriš je a unutra piše proći će, kad se osjećaš dobro otvoriš je i piše proći će "

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ili ona moja omiljena: Zaludan mozak je đavolje igralište
Znate, po mom dugogodišnjem iskustvu, najteže je baviti se razgovorima sa sobom i razrešavanjem pitanja koja su dovela do paničnih napada. I to je ceo uzrok ponavljanja, ja tačno znam zašto su mi se napadi vratili posle toliko godina...