Tasha je mislila da uslikaš taj crtež mobitelom ili aparatom pa da ga postaviš 

 Na ovo sam mislila, možeš videti primer u ovoj temi: Vodene bojice KLIK, fotografisala sam crtež.

Jao pa da!Mogu da fotorafisem pa da postavim link do fotografije!!!
Hvala.Pokusacu to ako stignem za ova dva dana.

< Poruku je uredio stevajela -- 4.8.2009 14:21:36 >

Ovo apsolutno nije tačno. Niti psihoza niti šizofrenija nisu urođenog porekla, samo postoje predispozicije da se bolest razvije ukoliko neko blizak boluje u porodici.. ali da je nasledno, neee..
Moja mama ima psihozu, niko u porodici nije imao, ni pre nje, ni posle nje. Prvi psihotični napad se desio sticajem negativnih spoljašnjih okolnosti. A pretpostavlja se i da je uzrok sagorevanje ždrela živim sirćetom koji je slučajno popila kada je imala 3 godine, te je ovaj otrov mogao spaliti neke neurone u organizmu, te se kasnije javila psihoza kao odgovor oštećenih neurona na traumu.


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Uz tebe smo, zlatna ribice

Bipolar disorder
Bosnian translation: Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj ili manično-depresivna psihoza

Manično-depresivna psihoza (bipolarna psihoza) endogena je dusevna bolest u kojoj se izmjenjuju razdoblja manije i depresije. Spada u teske endogene psihoze. Smjenjivanje faza je neodređeno pa dolazi do kraćih maničnih i dugih depresivnih razdoblja, ili obrnuto. Ne ostećuje bolesnikovu ličnost, a između napada bolesnik izgleda zdrav. Nesto je česća kod debljih osoba. Klinička slika ovisi o fazi u kojoj se bolest nalazi, maničnoj ili depresivnoj.
Perviously referred to as manic depressive illness, characterised by the occurrence of mania (euphoria) alternating with bouts of depression.

Mislim da me nisi dobro procitala.Endogeno nije nasledno,vec urodjeno,dato.Ni autizam nije nasledan,ali se smatra da je endogenog porekla,a moze se javiti sa 18 meseci i sa 5 godina.To niko ne zna kada i zasto?Postoje samo pretpostavke.
Evo po Vujakliji sta znaci rec endogeno:

ендоген (грч еndon genos, gignesthal, родити
се, настати) физиол унутарњи, КОЈИ расте
изнутра, КОЈИ ]е постао из унутарњих по-
добности или узрока, супр егзоген




< Poruku je uredio stevajela -- 5.8.2009 1:40:30 >

_____________________________

Moj lavic 6.08.2008.g.

Veliki pozdrav svima i čestitam na otvaranju teme koja je stvarno potrebna.

Moja supruga i ja smo se upoznali pre godinu dana i svoju vezu ovekovecili brakom.
Taman kad sam pomislio da sve ide kako treba,.....
par dana pre nego što ćemo navršiti dva meseca braka ona dobije napad ko zna čega (bar ja nisam znao za to), a imala je isti i 2007 mada mi o tome nije pričala ništa.

Kako bi ste imali celu sliku sve je to ovako teklo.

Ona je završila fakultet i u međuvremenu radila par poslova, u toku studiranja upoznala je momka sa kojim se zabavljala 6 godina, elem tu vezu je ona prekinula, a meni je pričala kako ju je on ostavio, ali to sve na stranu.
Vratila se kući 2007 i tad je imala taj napad, za koji je lekar dao dijagnozu F31.1  Bipolarno afektivni poremećaj(hipo manična epizoda) i prepisao joj rissar i bromazepam, te joj se isti povukao i potom kod lekara nije išla jer nije osećala potrebu.

U toku zabavljanja nije pokazivala nikakve primetne znake sem što je puno pričala o sebi i svom poslu, svojim uspesima itd....
Negde u prvih par meseci zabavljanja dobila je kancelarijski posao u Beogradu i viđali smo se samo vikendom.
I to je tako trajalo godinu dana skoro, dok joj se nije ukazala šansa da taj isti posao radi od kuće preko neta.
Vratila se kući i sve je bilo ok, češće smo se viđali i sve je kretalo ka braku.

Venčanje smo odradili u kratkom roku i preselili se kod mojih na selo, jer sam mislio da je tako najbolje, a ni ona nije imala ništa protiv toga ili mi nije htela reći da ima.

Moja majka svesna da moja supruga ne zna baš sve da kuva se zdala da joj pokaže i nauči je svemu što zna postepeno kroz dnevne obaveze u kuhinji i tu počinje sve dalje.

Jedan dan mi je supruga skuvala ručak i ja sam onako nešto okomentarisao što je nju jako upalilo, i od toga je ispao problem o kojem smo celi dan kasnije pričali.

i to je prošlo, ali ne lezi vraže....

Ona je radila smene nekad do 01 posle ponoći a moje radno vreme je od 8 do 16h pa potom obaveze kod kuće koje se moraju raditi, a uveče sam je znao čekati da završi smenu pa da sa njom pričam, i naravno da se mazimo što je sasvim normalno za mlad bračni par.
Sve dok mene nije počeo savladavati umor/premor i na kraju više nisam mogao da je čekam budan do 1 - pola 2, a da ustajem za posao u pola 7.

par dana pre dva meseca braka ona je jedno veče u nemogućnosti da zaspi izašla ispred kuće da zapali jednu u pola 2, a ja sam spavao, da bi na kraju uletela u kuću sva splašena negde oko pola 5 probudivši sve ukućane.

Elem da ne dužim priču tri dana nije ni oka sklopila ili bi ga sklopila na minut ali bukvalno minut pa potom počela da bezrazložno plače, i priča neke nebuloze tipa: nemoj da me tučeš i još mnogo toga, da priča o nekim verovanjima u magiju, običaje u nekim delovima sveta o postupanju sa novom snajkom, i još štošta, kako su ljudi loši, kako su je podvodile drugarice itd.., na svaku rečenicu koja njoj nije po volji ona plane, priča o sebi i svojim potencijalima i tako nekim stvarima, da bi se onda na kratko vraćala u normalu.

išli smo i kod lekara koji joj je prepisao bensedin 10mg, i da uradi psiho test.

e danas je test uradila i lekar je rekao da je to bipolarni poremećaj, ali tačnu dijagnozu ću znati za par dana dok je pregleda i psihijatar, a uradili smo i analizu štitne žlezde pa čekamo rezultate.

koliko je bipolarni poremećaj ozbiljan kao obolenje i dali je nasledan?

Hvala što ste sve ovo gore napisano istrpeli.

a pisaću vam i o napretku kako bi neko drugi ko ima slične probleme čitao.

Dobrodošao walter. Žao mi je zbog tvoje žene, nadam se da će se oporaviti.

Opaska koja mi je proletela kroz glavu: Zašto je ostavila tog momka? Naime... odakle to "nemoj da me tučeš"?

walter, hvala ti što si sa nama podelio ovu priču.
Čitaćemo o nastavku...

@Walter,

tužan je tvoj post, ali u isto vreme govori o velikoj brizi i ljubvi za suprugu, što je u svakom slučaju veoma pohvalno!

Nadam se da ćete što pre doći do uspešnog načina lečenja i želim vam svako dobro od srca!

PS (da se ne bi bipolarni poremećaj mešao sa paničnim, možda bi trebalo otvoriti temu o ovoj vrsti poremećaja )


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Dobrodosao !
Zao mi je sto imate takav problem. Vidi se da volis svoju suprugu.
Ne znam nista o toj dijagnozi, ali valjda ce se javiti neko strucan ili sa iskustvom.
Slazem se sa Eugenijom da teme treba razdvojiti, da se ne mesaju panicni poremecaj i bipolarni poremecaj licnosti.

_____________________________

Moj lavic 6.08.2008.g.

Zlatna ribice, i ne bi ja lenja..

Nego, kako si?


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Eugi hvala ti, srce si.

Ovde nastavite da pričate o paničnom poremećaju,
a nova tema je otvorena sa nazivom:
Bipolarni poremećaj <-- KLIK

Nema na čemu draga Guppy

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Hvala na pitanju, bolje.
Nekako sam se primirila psihicki, i dalje imam "preskoke" ali su blazi i redji i trudim se da ne obracam mnogo paznju na njih. govorim sebi da je to od bebe, da me je sutnula u dijafragmu pa mi dijafragma "cimne" srce. Ovih dana mi je "preskakalo" kad god se iznerviram, sto verovatno ide u prilog tezi da sve ide iz glave.
Crne misli gledam da odstranim cim krenu da pomaljaju svoju ruznu glavu.
Doduse, cesto i muza "nacepim" za svakakve sitnice, on bas trpi, mukica

_____________________________

Moj lavic 6.08.2008.g.

Ne znam odakle bih pocela da pisem, mada hvala bogu da se sve zavrsilo mada imam i dalje strah da ce mi se sve to ponoviti jednog dana.
Bila sam apsolvent na fakultetu kada me je tako jedne noci bez najave i povoda nesto preseklo u predelu srca (kao kad vam skoci adrenalin), taj osecaj u mometnu prodje preko grudi do glave i probudi me. Kad bih ponovo tonula u san ponavljalo bi se do jutra... I tako godinu i po dana. Bilo je strasno!!! Plakala sam svake noci, bila neispavana, nervozna... I naravno kad god sam legala da spavam bojala sam se i osluskivala telo, da bi na kraju imala histericne napade placa kako dolazi vreme za spavanje. To se desavalo u mojoj roditeljskoj kuci, u mojoj sobi i dok spavam sama. Kad god mi je momak dolazio na spavanje nisam imala taj problem. Kad smo se pre dve godine preselili da zivimo zajedno prestalo je sve cak i kad sama spavam.
U jednom momentu sam odlucila da odem kod parapsihologa, koji mi je rekao da imam srah od smrti i dao mi da pijem neki caj koji me je malo smirio. Moram da napomenem da nikad nisam pila nista od sedativa.
Dosta sam trazila po netu i videla sve simptome anksioznosti i onda mi je kao malo laknulo.
Zanima me da li je nekad neko imao ili cuo slicnu pricu, posto ni dan danas ne mogu da shvatim zasto mi se to desavalo? I bojim se da ce jednog dana ponovo...

ja sam kao dete imala stah da spavam nocima spavala nisam mama me vodila kod doktora, imala sam strah od smrti deda mi je umro pre toga pa valjda zato, ali kako je doslo tako je i proslo

Meni je strah od spavanja bio uzrokovan tim trzanjem prilikom tonjenja u san. Budem umorna kao vrag i cim utonem u san adenalin skoci i presece. Mozda je to sve i pocelo strahom od smrti, ne znam. U stvari jako sam se bojala smrti bliznjih i generalno sam puno razmisljala o svrsi postojanja... Ali to su sve nagadnja, ko zna sta je posredi. MM je svedok tome dok nismo ziveli zajedno, nije vise znao sta ce da radi. Kao najgora nocna mora.

Ja sam imala anksiozni napad u srednjoj skoli. Na sred casa sam izgubila vazduh i pocela da se gusim, kao da mi je neko stavio neku precagu na pocetku grudi i ne mogu da udahnem vazduh. Onda sam pocela da se tresem kao luda. Joj, hitna je dosla po mene, odveli su me na EKG pa kod psihijatra. Lepo sam se ispricala sa njim, mlad je bio tada, pa je rekao, da se to dogadja i da ne zabrinjavam roditelje (bila sam maloletna, pa su ih zvali iz skole). Posle sam bila jos na dva razgovora i jedna divna psihijatrica mi je rekla da se to dogadja u mojim godinama i da ne treba da glumim jaku i neosetljivu devojku, nego da sednem i da placem. Imala sam 16 godina tada.


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

ksenija ja sam isto imala panicni poremecaj ustvari ili postporodjajna depresija ili nesto tako. Imala sam sve to sto si ti navela da ne pisem ponovo. Kada sam se porodila nakon 7 mjeseci sam se rastavila s prvim muzem i imala sam puno problema sa njim i mislim da me je to dovelo u takvo stanje. Ja te razumijem jer to nije nimalo lako da se boris s tim. Znalo mi je cijelo tijelo utrniti i pocnem da se gusim i imam strah da umirem i odem u hitnu nalazi svi u redu i kazu mi da idem kod psihologa da ce mi on pomoci. Ja niti sam kad isla ni kod psihologa niti kod nekih hodza popova gatara itd niti sam kada popila tabletu za smirenje. Jednostavno sam se morala sam izboriti sa tim i shvatiti da sam jaka osoba i da mi nista ne moze biti ako sam fizicki zdrava. Pocela sam da radim neke stvari koje me uveseljavaju izbjegavala sam negativne ljude i nastojala sam da budem sretna i zadovoljna. I jos da napomenem da mi je i vjera u Boga dosta pomogla citala sam vjerske knjige itd. Od tada je proslo 6 i po godina i nikad mi se vise nije desilo i mislim da nece jer sam sada dosta jaca kao osoba poslije svega sto sam prosla.

Bila sam ubedjena da je nesto fizicke prirode, ali sam se borila dok na kraju nisam u potpunosti dovela zivot u red. Valjda mi je i to pomoglo, ne znam. Jako je bilo tesko boriti se sa takvim stanjem i jos plus sto ja nisam neko ko se zali drugim ljudima u okruzenju sem  momku, pa mi je jos i teze bilo. Valjda se nece ponoviti.

ja na ovu temu mogu da napisem knjigu... par godina sam imala probleme s tim (sa pauzama) i potpisujem , bar za sebe, sto je LillyT napisala. potiskivanje bilo cega kad  se gomila godinama mora da izadje negde. ajde da objasnim plasticno, kao sto su meni, to ti je kao expres lonac. ima rupica na koju izlazi para i ako izlazi sve je ok, a ako se zapusi ta rupica budeo haos.
ono sto je najbitnije kod poremecaja, bilo panicnog ili naksioznog, je da niko ama bas niko nije umro od toga, ma koliko da je neprijatno. a jeste jezivo, posebno jer simptomi nisu subjektivni vec objektivni ali je osecaj subjektivan. sto znaci da nama deluje mnooogo strasnije nego sto jeste.
zbog mogucnosti da dodje do depresije ukoliko se simptomi cesto ponavljaju treba otisi kod psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra.
meni je mnogo pomogla knjiga koja se zove, ja mislim, "o strahu bez straha". u njoj ima dosta tehnika kako ublaziti simptome i kako ce vremenom nestati. pisao je Dr koji je osnovao grupe za psihoterapiju u Palmoticevoj i po tom principu se tamo radi.


_____________________________

Bolje je biti vrabac, nego papagaj koji tripuje da je slavuj.

Jel ova knjiga Unice?


Neće slika...jel se knjiga zove Bez straha o strahu,panici i fobiji- Vladan Starčević?

< Poruku je uredio Lu RR -- 6.2.2010 13:40:49 >