Joj Lu,nemas pojma kako sam se jako osecala kada sam shvatila da ja mogu to da kontrolisem
Sancy ja planiram u trudnoci da koristim nesto takvo,ne zelim da pijem jos lekova pored onih koje moram zbog drugih zdravstvenih problema.Ako znas da li mogu da se piju u trudnoci napisi mi molim te

< Poruku je uredio Figaro88 -- 18.12.2012 13:46:12 >

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Mogu,nemaju nikakve nus efekte,mnogi cak smatraju da je to obicna voda koja ne moze da leci i u nasoj zemlji homeopatija je jos uvek u povoju ali ja posto nikad nisam bila ljubitelj klasicne medicine odlucila sam se za ovaj vid pomoci i u roku od mesec dana sam oset_ila vidno poboljsanje,,eto to je moje iskustvo pa sad ko je kako raspolozen i otvoren ka novim stvarima ili pravcima ...Lu eto bar neko ...i homeopatija ukljucuje neku vrstu psihoterapije nisu to samo lekici tako da eto i taj podatak da iznesem,dobro si me podset_ila...

< Poruku je uredio Sanchy -- 18.12.2012 22:49:11 >

Koristili smo kuglice za Andreu za jacanje imuniteta,njena dr se bavi i time pa smo kombinovali sa lekovima.Bas mi je drago sto postoji nesto sto cu moci i u trudnoci.
Moram da se pohvalim da sinoc nisam trazila od mm-a da me bocne jutros kad krene na posao da vidi da li sam ziva Moja dr se na ovo razvalila od smeha,kao i na to sto nisam lakirala nokte da bi primetila ako mi pomodre I meni su sad neke stvari smesne,ali bitno je da napredujemo

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Hoce li ovo ikada prestati :(

Ima li koga?

laro, hoce, naravno da ce prestati kod mene je traajalo pa oko godinu i po i nikad mi se vise nije vratilo. procitaj prethodne stranice, devojke su napisale svoja iskustva. koliko tebi vec traje?

_____________________________

Panta rei

procitala sam sve...meni dugo traje ima vec 3 god :(Kako si ti?

Jesi bila kod psihijatra,kako si se izlecila?

naravno, posto sam se raspisala, isteklo mi je vreme ... a ja roman napisala napisacu opet kad budem imala vremena-zivaca...

sad samo ukratko:
isla sam kod drzavnog neuropsihijatra, koji mi je smao konstatovao tipicnu ankisonost, dao lekove i rekao da dodjem na kontrolu za ne znam koliko meseci. nisam ih pila (zbog ljubavi rpema njima u srednjoj skoli).da sam imala novca, isla bih kod privatnog psihijatra. ovako, pozabavila sam se sobom, citala luizu hej (kako izleciti duh i telo)... i sto sam vise pocela da budem svesnija stvari oko sebe i prestala da gledam sve kroz ruzicaste naocare, krenulo je nabolje *kod mene je bio problem to sto sam zivela u iluzijama, geldala stvari na ancin koji mi se dopadao i za sve lose stvari nalazila opravdanje. to je dovelo do potiskivanja. nisam nikad bila ljuta, besna, tuzna, iako sam imala razloga. ali ja sam se tako trudila da stalno budem vesela, dobro, tripovala se da je u mom zivotu sve savrseno... cim sam sebi srusila tu zavesu i pocela da otkrivam sta sve postoji u meni, pocelo je da bude bolje.

vazno je isto tako da skontas da imas kontrolu nad svojim zivotom i telom. i da anksioznost, koliko god bila zastrasujuca, moze jako lako da se savlada. treba da nadjes samo u kom grmu lezi zec, sto naravno nije lako. ali cims e rese te neke stvari, telo ce te ostaviti na miru. bar ja u to verujem. ono nam salje poruku da nesto ne radimo kako treba. no, steta sto eto prodju godine u tom strahu od napada i borbi s tim.

nadam se da cete se sto pre osloboditi te bede

_____________________________

Panta rei

Hvala ti draga na ovako opsirnom odgovoru,ja sam pre 2 god posetila psihijatra,dao mi je neku terapiju koju sam uzimala nekih 8 meseci i na svoju odgovornost sam prekinula tu terapiju jer mi je bilo kao bolje,ali posle nekog vremena se ponovo sve vratilo,i sad zivim u nekom grcu,stalnom strahu...ovo nije zivot ovo je mucenje:((((

A inace od pre mesec dana sam posetila i internistu zbog ubrzanog rada srca otkucaji su mi oko 115 i sad pijem propranolol i bromazepam po potrebi od 1.5 nisam ni ja ljubitelj lekova i pokusavam sama da se izborim sa ovim velikim problemom ali ne vidim pomaka u tome,samo tonem sve dublje:((((

Lara, moraš da znaš da samo od sebe ili samo uz pomoć lijekova neće prestati, treba raditi na sebi, kopati duboko i promijeniti neke stvari iz korijena.
Ne očekuj da budeš ona stara JA, jer to naše staro JA nas je i dovelo u anksioznost, neki životni stavovi, navike, odgoj, običaji, pojam "normalnog" u našoj sredini itd...to treba promijeniti a to je dug i često bolan proces ali ćeš doći do onoga što želiš za sebe, do svog sretnog JA i jedinog ispravnog, jer kad smo iskreni, sretni i ispunjeni ljubavlju to je život.
Ne želim ovime da te obeshrabrim nego da ti približim o čemu se radi, mene anksioznost prati već 6 godina a dvije sam otprilike na terapiji. Ostalo mi je nekih 20% anksioznosti s kojom mogu da se nosim, svađam i prkosim joj
Ne želimo u početku da se suočimo sa sobom i priznamo sebi istinu iz jednog jedinog razloga, jer je to bolno a vjeruj mi drugog izlaza nema, sve ostalo je zavaravanje.
Sve ono što sam i sama u početku izgovarala, ja to ne mogu, ja želim ali ne mogu, krivo je mjesto u kojem živim, vrijeme u kojem živim, kriza, rat, moji roditelji ovaj onaj...sve je to laž jer nisam imala dovoljno želje i hrabrosti da se pozabavim svojim životom, samo se sami možemo pobrinuti za sebe grabeći i rukama i nogama a vjeruj mi vrijedno je svake suze i svakog bola kad pogledaš u ogledalo i kažeš, ma volim te i sa tobom sam najsigurnija
Što kaže Luiza Hej, pomoć potražite u ogledalu
 
Čitaj knjige o kojima smo pisali, ja upravo čitam Put kojim se ređe ide, ime sve govori...
Izvućeš se ti kao i svi mi, samo voli sebe i porini se za sebe

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

lu, potpuno se slazem s tobom off: jel ti to bukovskov potpis?

_____________________________

Panta rei

Iskreno ne znam, to sam pokupila sa fb, pratim jednu grupu "psihološki treninzi" i tako izbace neke citate a ovaj mi je baš zapao za oko i često ga primjenjujem moram priznati, djeluje terapijski na mene

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

jeste, to je bukovski rekao

_____________________________

Panta rei

Hvala ti draga od srca na ovako opsirnom i iskrenom odgovoru,i sve je to meni jasno da ja sama sa sobom moram da se izborim sa tim problemom koji imam,a koji mi unistava zivot,i sve je meni jasno da mi lekovi ne mogu pomoci zato sam i prekinula terapiju koju sam dobila od psihijatra,a pila sam zoloft i ksalol...Sve je u nasoj glavi i pokusavam da budem jaka i da prihvatim neke stvari zbog kojih se uglavnom nerviram,ali ne mogu sve je to jace od mene,i ubija me polako,meni su uglavnom problem fizicki simptomi koje imam a to su ubrzan puls,preterano znojenje celog tela i dlanova,tremor,tresu mi se i ruke,povisen pritisak u pojedinim situacijama,i jos mnogo toga vama poznatog da ne nabrajam vise...Volim da citam knjige,pokusacu da nadjem tu knjigu koju si mi preporucila da procitam ;)I ja volim sebe,ali mi to nesto ne pomaze u borbi sa ovom bolescu tj. poremecajem :(

Ja vec par dana ne pijem lekovwe uopste,pre mesec i nesto sam prestala sa ksalolom,a sada i sa actapaxom.Dobro se osecam,ne razmisljam uopste o smrti,bolestima ili bilo cemu slicnom.Nema ni panike,nervoze.Nadam se da ce potrajati

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Figaro bravo za tebe , saljem ti svu mogucu podrsku da se tako i u buduce osecas, znam kakav pakao moze ovo stanje da proizvede u nama, sama sam kroz to prosla na pocetku svog studiranja, ali sam se izborila sa mnogim strahovima, jos uvek se osete posledice ali sam jako ponosna na sebe jer sam prevazisla mnogo za sta sam mislila da nikad necu moci,posebno je bio prisutan strah od smrti, bolesti, od svega, ali kao sto je moja tadasnja dr-ka govorila da je anksioznost stanje a ne bolest, i da cemo to stanje prevazici samo je pitanje dana, budi uvek uporna, ponosna na sebe, bori se i bice sve u redu, proci ce sve ruzno videces, izacices jaca nego sto si bila!

bravo, figaro!!! samo uzivaj bre!

_____________________________

Panta rei

Hvala vam Nalete nekad crne misli ali se iskontrolisem i ponavljam da je sve to u mojoj glavi,za sada to pali Kod mene je taj strah od smrti najjaci,ustvari to je vise strah sta ce biti sa mojim detetom ako se meni nesto desi.Primljena sam kod psihijatra kao hitan slucaj,vise nisam mogla normalno da zivim,nisam jela,za dve nedelje sam izgubila 8kg,samo sam sedela,napade sam imala non stop,a sada sam kao pre svega toga,ima tu jos puno stvari da resim sama sa sobom ali napredujem

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Bravo Figaro svaka čast


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Pozdarvljam sve Nas po prirodi strasljive,ali dovoljno hrabre da kazemo sta nas muci!
Mi treba da budemo srecni jer, smo svoj problem ako nista podelili sa ostatkom foruma,a zamislite samo kliko ljudi svoje socijalne fobije i anksioznosti skriva i od najmilijih clanova porodice kao zmija noge,kao da bi njihovim otkrivanjem sebe poslali na giljotinu.Ja sam bila jedna od njih, a zivim sa muzem i cerkom kakvi se samo pozeleti mogu.
Godinu dana idem kod prihoterapeuta i lecim problem socijalne fobije .Osam godina radim posao gde je komunikacija sa ljudima ne samo pozeljna, vec sasvim normalna stavar(u posti).Pruzajuci postanske usluge na salteru cesto su me hvatali napadi panike,iz cista mira postidim se coveka ispred sebe koji samo mirno posmatra i ceka da mu prokucam racune za infostan i telefon.I ne samo to, vec pocinjem da crvenim,znojim se i trsem.Ruke jedva smirim da mu vratim kusur i priznanice za placene racune, a u lice ne smem ni da mu pogledam.I tako svaki dan isti stres pojeo mi je imunitet,pa su mi pored stalno prisutnog straha konstantni virusi gripa oduzimali prostalu snagu."Ako postoji pakao,on je u mojoj glavi",razmisljala sam.Sve vreme ni za zivu glavu nisam to otkrivala drugima,ko da sam mapu sa blagom cuvala.
Desavalo mi se jos u osnovnoj skoli da prilikon nastupa na priredbama toliko zablokiram da zaboravim tekst,inace dobro naucene uloge.Roditelji bi me posle takvih "blamova" jos pride kritikovali.
Suma sumarum premalo pohvala, pregrst zamerki mojih roditelja dovelo je do toga da gotovo uvek misljenje i potrebe drugi ljudi stavim ispred svojih.Drugacije receno svi su super,samo sam ja nenkako bezveze.
Srecom,od pre godinu dana stvari se polako ali sigurno krecu na bolje,rad na salteru mi je sve lagodniji da mi dodje da zapevam od srece,al ja sam pozelela i korak dalje,hocu da mi bude jos bolje (i da zaigram).Dakle,salu na staranu,evo o cemu je rec,zelim da prevazidjem tremu od pripremljenog nastupa pred gomilom ljudi.Mislim bukvalno na drzanje govora pred publikom.U svakodnevnom zivotu to je malo teze uvezbavati,jer su takve prilike ipak retke,pa sam dosla na ideju zajedno sa svojim psihoterapeutom da organizujemo mini publiku sa ljudima koji imaju isti problem(a zele da ga rese).Mi bi nastupali jedni pred drgugima bez blama od greske,jer na kraju svi imamo isti problem.To bi bilo zabavno, a iznad svega korisno!!!Volela bih da razgovaramo o ovom predlogu,jer svi smo mi roditelji ili ce mo to uskoro postati,a trebali bi biti na nivou zadatka.Radeci na sebi najvise dajemo nasoj deci!

besana, dobro nam dosla naravno, bilo bi mi vise drago da smo se srele na vedirjoj temi, ali ako nsita drugo,, na ovoj temi se savrseno arzumemo znam o cemu pricas kad pricas o tremi... i ja isto mislim da to ima veze sa vaspitanjem... ja sam te stvari prevazilaziaa u osnovnoj na dramskoj sekciji i recitatprskoj. jako sam lepo citala i recitovala, i iak o sam uvek imal nevidjenu tremu, nekako sam se sama sa sobom borila s tim.. a kasnije, iako nisam nimalo stidljiva, uvek sam na radionicama u domu, npr. molila boga da me nista ne pitaju, nekako sam bas to, kad svi gledjau u mene, crvenela... ma uzas. nekad recimo dobiem trebu kad zovem telefonom telekom da resi neki problem s telefonom... sve nesto da li cu dbro objasniti...
mislim da to ima veze sa nedostatkom samopouzdanja...
uglavnm, ja sam taj problem delimicno resila otkad sam sa mm... nekako sam se osliobodila. ali i dalje neka imam trema od mnogo osoba koje me gledaju
u kom gradu mislis to da organizujes?

_____________________________

Panta rei

Svaka cast na brzini odgovora!Bojanice,drago mi je sto smo se upoznale,bar preko poruke.To sto smo malcice osetljivijeg nervnog sistema na nadrazaje iz okoline, ne umanjuje nasu sposobnost da se borimo za svaki minut kvalitetnijeg zivota.Nama je zivot toliko dinamican i emotivno turbulentan, da mu nekad nisu ravne ni najludje avanture Indijane Džona ili na primer akcije policajaca iz bruklinskih ulica.Zato je svaki potstrek za prevazilazenje napada panike kroz konkretnu zivotnu situaciju nekako ohrabrujuci i zabavan.Evo sad bas spremam neke ispite,pa prilikada budem hrabra,uh,uh...
Upravo si pomenula da si lepo citala i izvodila pretstave u skolskim sekcijma i da si tremu delimicno resila.A zamisli samo da si nastavila time da se bavis,mozda bi te sada gledali u nekim nasim pozoristima i najiskrenijim aplauzima slavili tvoj talenat.Ovo je samo jedan primer kojim zelim da kazem da nam trema,drhtanje ruku i glasa,suludi napadi panike ogranicavaju izbore u zivotu a time uskracuju brojna zadovoljstva.
Dakle,ja ti nisi Trema i imas bojanicu,vec si ti Bojanica i imas tremu(bas u inat vega sto se bojis)!Da se zna ko je ko,i ko kosi ako vodu nosi.(ko je zeka,a ko meda u sumi).Uvek mi je ovako lakse...
Pomenula si dom i radionice u njemu?Na sta si konkretno mislila,zanima me?
Ja sam iz Beograda i organizacija oko krearivne radinice je u tom gradu.Znam da je kriza i da sve nas zanima cena toga,ali verujte da ja sa platom salterskog radnika mogu to sebi da priustim iako idem na individualne psihoterapije,a cena grupne terapije(o kojoj je rec) je dulo manja.
Veliki pozdrav!