Bravo bebac, ja bih volela uskoro da se pohvalim kao ti...prvo je bitno da je dr dobar i da se pozabavi tobom...sto ovde u Bg-u bas nije slucaj ali videcemo...ako ne ide kod drzavnih tu su i privatnici koji ce me verovatno odrati ali nadam se i pomoci...Pozz

Mene interesuje jeli ko pio Deprozel? Kakve su nus pojave i kako reaguje organizam? Meni se samo spava, totalno sam opuštena, i mogu da 'kunjam' po čitave dane, a lijepo mi

iako ovamo je navedeno puno nus pojava, ja nisam primjetila ništa više, zasad

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

I ja sam smogla snage i javila se psihijatru. Moja dijagnoza definitivno jeste anskioznost, i dr je htela da mi da terapiju, medjutim ja sam rekla da sam o tim lekovima cula sve i svasta, da svaki ima nezeljene efekte, tj.da se svako ko ih pije zali na nus pojave. Ona je onda odustala , sto me je malo zacudilo ali mi je dala Ksalol 0.25, da pijem po jednu ujutru i uvece, pa da se vidimo za 2 nedelje. Cim sam pocela da ih uzimam osetila sam znatno poboljsanje, ali se sada pitam da li ce ovi lekovi samo zamaskirati moj problem, ili na neki nacin lece...u sta sumnjam. Nije predlozila nikakvu grupnu terapiju, da se ovo i nekom pricom resi. Ne, jednostavno ovo je mnogo velik grad i mnogo je ovakvih ljudi, a oni nemaju vremena da se svakim pojedinacno bave. Iskulirala me kad sam je to pitala. Uglavnom doktorka nije neka amaterka vec nacelnica jednog odeljenja i htela, ne htela, moram da joj verujem.

Cicy malo mi je to čudno da budem iskrena što nije predložila nikakvu terapiju i seanse, a ja sam pila ksalol ali u kombinaciji sa amyzolom, mene je ksalol samo smirivao i uspavljivao

šta znam, nekako mi to baš 'jednostavno' a ti si se žalila mnogo i loše si se osjećala. Dali si doktorici baš sve ispričala i detaljno kako se osjećaš i da ti to predstavlja problem za svakodnevno funkcionisanje?

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

cici78 ne bini, neces se "navuci" ja sam ga pila dosta dugo i skoro da nisam imala nus pojava... kasnije sam ga, na svoju ruku, postepeno izbacila.
bebac mene je amyzol uspavljivao

Cici pa vidite se za dvije nedjelje?
Nemoj bejžati od lijekova nisu oni baš takvo zlo, ok ako imaš nuspojave prekineš.
kad se osjećaš loše uzmi, bar onda možeš trezveno razmišljati, mislim bez straha.
Ja sam dobila xanax 0,25 isto ujutro i naveče ali ja ga ne pijem nekad ni desetak dana, nekad popijem pola a nekad dva, moja dr kaže da je to u redu, sve dok sami sebi smanjujemo dozu, znači da držimo stvari pod kontrolom.
Nisam ovisna o njima inače ne bi mogla tako.
Polako samo, nemoj očekivati rezultate sad i odmah, vidjećeš nakon par razgovora kako se odvija situacija.
Možda tu još nemate organizovane grupne terapije, nema veze idi ti na individualne.
Nemam ni ja u svom gradu, idem u drugi grad.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

ja došla sa terapije, i evo utisci

znatno sam bolje, što zbog terapije što zbog lijekova...u zadnji mjesec nikako nisam imala 'tih svojih stanja', i cjelokupan moj utisak je da se osjećam bolje i pozitivnije(nema 'crnih i irealnih' misli)

radila sam neka dva testa, i doktorica je preporučila da se vidimo za mjesec dana, nema potrebe ranije. Tada ćemo vidjeti kako sam i šta se dešavalo u tom periodu

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ja sam dosla da trazim pomoc svih vas Sve sam bolesti ispitala na ovom svetu a ustvari imam anksioznost i ne znam sta sad

Iwana, jesi dobila dijagnozu ili ti misliš da je to?

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja sam donela taj zakljucak a recicu ti i zasto.Inace zakazala sam za 19 kod neuropsihijatra,jedino sam o tom coveku nesto procitala a i radi preko fonda.Nemam tih 25 ili 30 e za svaki razgovor.
Vratila sam se na forum jer ovde ima zena koje "znam",nekako je lakse medju svojima pricati.Pisala sam vec ranije prose godine celo svoje stanje i zakljucak hipertenziju,onda krecem kuci sa lekovima,pa pritisak pada u sv sl i dalje sam se osecala lose.Sve manje vise dok nisam septembra pocela da radim.Tad sam imala ponovni napad sto me je dovelo da se zapitam sta mi je ustvari.Popila sam lekove uredno pred da podjemo na taj skup,usli u guzvu,mene uhvatila nervoza,znoje mi se ruke,i osecam kako polako krece,sve kao pre,lupanje srca,susenje usta,drhtanje.Posle tog napada sam shvatila da ja bespotrebno pijem te lekove jer mi je inace ok sve dok ne dodje neka guzva,frka ili nesto.Otisli smo privatno kod kardiologa da mi obavi komletan pregled.Konstatacija ostavi lekove,uzmi beta blokator uopste nemas hipertenziju.Znaci do tad su sva moguca ispitivanja prosla.On mi je predlozio njihovog neuropsihijatra ali jedan pregled kosta nenormalno tako da sam odustala i odlucila da odem kod drzavnog,sto na kraju nisam uradila.U medjuvremenu se desava sledece,odem na posao,ako me muz vozi ok,ako idem autobusom nije mi dobro.Probam da setam kuci,po dvoristu i dobro mi je,po komsiluku hodam neprestano samo cekajuci da vidim simptome ali nista,e onda odem u market neki ili na pijacu i bum.Gusim se,nervozna sam ,ne vidim vise nista samo mislim kako da pobegnem odatle.To je dovelo do toga da vise ne idem nigde sama.Dok hodam ulicom i mislim kako ce bas sad infarkt ili slog da me udari,mislim kako cu da zovem muza,mobilni mi u ruci celo vreme kad sam napolju za ne daj boze.Krenem u kupatilo i onda mislim a ako padnem u kadu,nece da me cuje.Moram da smislim kako da mu dam znak,kao da bi ja u tom trenutku znala da mu dam znak.Uglavom zivot mi se zadnjih par meseci pretvorio u pakao.Pritisak merim bar 50 puta dnevno.Inace ujutru mi je 118/68 skoro svakog jutra,i normalno je da varira u toku dana ali ja sam opterecena i cini mi se ako ne izmerim da cu bas tad umreti
Uvece legnem da odmorim taj deo najvise voli kad sve zavrsim i svi spavaju a ja na miru gledam tv,e sad zadnjih dana pocinje srce da lupa nenormalno a inace mi je sve ok.Torba mi je puna lekova,ponasam se kao najgori hipohonder.Najjace je na slavi sam otisla u sobu bukvalno pobegla cim se stvorila guzva popila dijazepam da bih mogla da se smirim i tako tamo presedela celo vreme.Sad pocinjem da odlazim cim dodje neko.Posedim malo,posluzim sta treba i odem u spavacu sobu da legnem.Nisam dr i necu da postavljam ja dijagnoze icicu pa cu videti samo znam da je sve ovo vise nepodnosljivo.

Iwana, samo !
Želim ti da sve što pre rešiš!

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

New mom

Da li neko zna kako da dodjem do dr. Milana Latasa privatno? Znam da radi na Institutu za psihijatriju, ovde u Beogradu? Ali meni treba privatna praksa.

Iwana, nisam ni ja dr. ali nažalost iz nekog iskustva bojim se da je to anksioznost, kao da čitam svoje muke
Sretno sa doktorom

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Lu 19 idem kod dr pa cu znati dijagnozu.Iskreno izgleda da sam jedina budala koja se raduje da pati od anksioznosti.Mozda je glupo ili smesno ali je sigurno bolje nego misliti na aneurizme,trombove ili sl.Jednostavno procitala sam dosta o tome zakljucila da se od toga ne umire i bukvalno sam srecna.E sad jos da ustanovimo da je to to i bice ok.Izborila sam se sa svim i svacim pa cu i sa tim.Strasno je kad ne znas sta ti je,kad uporno trazis neku "bolest" i plasis se.Videcemo za par dana.

e ovako dr tumacenje mi treba.Upravo sam dosla od dr i pise sledece
anxio somatoformno prol.reagiranje

zna li neko

Ukratko anksioznost, jel ideš ponovo?

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Hvalal lu.Idem ponovo,objasnio mi je da nisam bolesna,da ce to da prodje u tome moze da mi pomogne ali i da masu stvari moram sama.Bila sam juce kod maticne pa mi je ona rekla da je anksioznost.Luda ja mozda ali se radujem. Do juce sam mislila da imam tromb ili neku ne izlecivu bolest.Kad mi je rekla kao da mi je skinula kamen sa srca.Znam da tek treba da se borim i da neco to tek tako proci ali kad znam da je to sve stvar koju ja pravim sebi stvarno sam odlicno raspolozena.

Iwana i meni je a i svakome sigurna sam sa ovim problemom, laknulo kad sam saznala prvo da nisam luda, drugo da nemam nikakvih problema sa srcem, plućima i ostalim organima
Isto je i meni rečeno, anksioznost nije bolest, to je navika ponašanja po obrascu koji smo sami stvorili tako da ga sami trebamo i promijeniti, samo polako i vjeruj u sebe

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Sve je mnogo lakse kad znam sta mi se u stvari desava.Prvi korak da sam prestala da merim pritisak.Bukvalno sam merila 20 puta dnevno.Od skora od kad sam prvo sama zakljucila da je anksioznost u pitanju prvo sam reila da to probam da izbegavam(isla sam na forum ansioznost pa sam tamo citala iskustva i savete)i smanjivala da sam juce 1 merila danas jos nisam. E sad sredjujem svoje telo konacno,dodatna inspiracija mi je sto smo uplatili more.Necu da zadajem sebi neke prevelike ciljeve da se ne razoracam vec polako.Lekovi ce sigurno pomoci ali mnogo covek mora i sam sebi da pomogne

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Nisam ni znala da postoji ova tema...jednom sam otvorila jednu "Problemi u glavi" i posle dosta saveta mojih dragih ringerajki otišla kod psihića. Dijagnoze su mi: Anksiozni poremećaj, Disocijativni (konverzivni) poremećaj i umerena depresijska epizoda. Kodneuropsihijatra idem već godinu dana, izmenjala sam par kompleta lekova. Generalno mi je bolje, zato što sam, na preporuku dr uvela i razne radikalne promene u svoj život. U zadnje vreme, imam neke nazovi napade, pošto mi je ukinut "Ksalol" na koji se stvorila zavisnost i jako mi je teško to da podnesem. Sad pijem Flunisan (koji inače, ceo dan tražim, i kažu nestašica je i ne znam šta ću da radim) i Rivotril. Od Flunisana sam smršala nekoliko kh pošto mu je nuspojava, gubitak apetita i kilograma. Inače, što se tiče tih napada...ne znam...opet sam tužna...opet besnim...opet bih iskočila iz svoje kože...pre neko veče sam izgrebala sebi ruke....od nekog besa, šta li. Na kontrolu idem 19.04. i dosta mi je već svega ovoga.... Volela bih da od ovoga nisam nikad obolela... Dr je sa razgovorom izvukla iz mene, stvari koje sam toliko dugo držala u sebi, detinjstvo, sve...a nisam dovoljno hrabra da se suočim sa ljudima koji su "krivi" za te traume...

_____________________________

Always look on the bright side of life...

Joj lela,da ti kazem da te razumem ne znam koliko ti znaci.Napari su stravicni nekad,nekad blazi.Od kad citam o ansioznosti trudim se da ih prozivim kroz disanje kao kontrakcije. Sama sam sebi nalazila nacine,pa nisam bila sigurna da je to to uopste i opet sam krisom mislila a da nije ipak neki udar,infarkt.Znate koliko puta dnevno sam merila puls Zadnja bizarna stvar da sam pipala listove nogu,tj probala da opipim da nemam slucano neki tromb tu negde.E Boze dragi.
Lelaigor,moras da otvoris usta,u bukvalnom smislu,posle ce sve izaci kao bujica.Ili pisi u poruci ako ti je lakse samo izbaci iz sebe jer znam kako je strasno kad te nesto izjeda iznutra.I misli na dete u takvim trenucima.Meni je mihajlo bas pomogao.Krenulo tako sve po redu ja ga uzmem,odem sa njim u drugu sobu,legnem a on skace igra se samnom vristi od smeha.Prvi put sam nesvesno pregurala tako jednu epizodu sa njim a sad znam da mi on skrene misli i vrati mi osmeh pa pobegnem da se nas dvoje igramo i jako mi bude bolje