Jao i ja bih privatno ali ne znam kod koga da idem ovde u Bg-u. Da neko ne zna dobrog psihoterapeuta ovde? Ja ne znam kako funkcionisu ovi u domu zdr, prime te jednom, popricaju i pozdrav

Ja sam vec posetila psihijatra,dao mi je sedativ i antidepresiv a od price i psihoterapije nista,u svakom slucaju mnogo su mi pomogli lekovi,dok nisam krenula da ih pijem bilo mi je jos gore,tj ucestalije,sada me uhvati mozda jedno-dva puta nedeljno kriza.I da,potreban je uput sa opste prakse za kod specijaliste..

Mene je psihijatar unistio,od sve te hemije meni je bilo jos gore,sto govori da svakom nesto drugacije prija. Ja sam lekovima samo maskirala problem i tonula jos dublje u anksioznost.Za BG. ,ali znam u Zemunu,verovatno ti to ne odgovara,zbog daljine.

Da,verovatno je to individualna stvar,ja kad se samo setim kako mi je bilo dok nisam krenula sa Flunisanom meni nije dobro...Super je lek..

cici78, imaš na netu ''moj psiholog''(iz BG-a su) javiš im se, pa ako si zainteresovana oni rade i privatno a rade čak i seanse putem skypa, imaš sve na njihovoj strani objašnjeno pod detaljno. Cijena jedne seanse je 15 eura(preko skypa).

Valjda je i privatno isto, pošalji im mail pa vidi

< Poruku je uredio bebać -- 22.12.2011 18:12:50 >

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Preko Skaypa rade,e svasta,hehehh,nije losa ideja.



Nema Ivane,nadam se da je ok...

< Poruku je uredio maruja -- 22.12.2011 21:51:25 >

Tu sam . Idem sutra na razgovor za posao, pa sam malo u frci, mada vas redovno čitam, ali nisam stigla da pišem, ja kada razvežem priču nikada kraja. Tebi sam slala i pp . Pa onako sam, malo dobro, pa malo lošije. Preokupiralo me je ovo oko posla pa nemam toliko vremena da mislim, u dokolici je najgore, ali naravno ona je uvek tu, uspem da zaboravim na sve to, ali me uvek nešto podseti i tako u krug. Imala sam i glavobolje ovih dana i vrtoglavice, ali nekako ne obraćam pažnju na njih, pa da vidimo ko će duže . Juče sam se javila mom terapeutu, videćemo se od nedelje, nadam se da će mi biti još bolje posle razgovora sa njim. Kako ste mi vi? Jel vas muče simptomi? Sve vas puno pozdravljam .

evo i ja da vam se javim, sa istim problemima, na žalost... da ih ne ponavljam, ima ih dosta...i stalno se pitam dokle više... meni počinje muka od budjenja pa ceo dan haos. Ništa me više ne raduje, ostavljam obaveze iako znam da me samo to može izvući. Imam predivno dete, muža, ne radim-možda me je i to dotuklo... ma svasta nesto, puno stresova u životu i sada kad sam se malo smirila od pravih, a ne umišljenih problema meni je najgoreeee    
išla sam kod lekara, dobila trapiju ali posle 10 dana sam prestala jer mi i nije nešto pomoglo. Čim popijem lek smirim se, iako nije prošlo ni 10 min. pa sam shvatila da je sve u mojoj glavi i da moram da naučim da se tako osećam i kad ne uzmem lek. Ali teško. Ustvari nikako. Loš san, gadi mi se hrana, drthanje "iznutra" kako ja kažem, knedla u grlu konstantna, odvratne misli, beznadje, sve me to drži skoro po ceo dan. A iznad svega želimo i ja i muž drugo dete. kako bi to sve bilo...samo o tome razmisljam. Bojim se da i dalje ne budem ovakva nikakva, pa šta ću onda. A godine prolaze, kuca biološki sat i ne pita... Ovaj haos traje već 3 meseca kod mene, javljao se i ranije više puta ali i sama neznam kako prelazila preko njih. A sada to ne umem. da li je neka od vas trudna? kako se borite sa ovom beštijom od s.... helpppp e, da bar mogu da plačem

bebac, hvala puno, da znas da cu da probam, ne preko skajpa nego da ih nazovem i zakazem, u svakom slucaju probacu prvo u domu zdr. sada upravo idem u d.zrd...ja sam tamo samo odlazila na vezbice za trudnice tako da nemam ni izabranog lekara opste prakse...nikada nisam bila bolesna...sve sam nekako privatno resavala, napr.ginekolog...

Dobrodošla bebic77. Na žalost, kao što si i sama rekla što baš na ovoj temi moramo da ti poželimo dobrodošlicu, ali šta da se radi. Vidiš koliko nas je sa istim problemom. Upravo tako, svi se verovatno pitamo "pa dokle više", ali bojim se draga moja dokle god sami ne uspemo to da savladamo. Mogu da pomognu i psihoterapija i lekovi, ali moramo i mi same da se jednostavno promenimo, da počnemo da se borimo. A to je složićeš se najteže, borba sa samim sobom. Skoro sam sigurna da je problem, što većina nas ne radi ništa, tj nema neki posao, koji bi ti preokupirao mozak i ne bi imala toliko vremena da misliš na sve to. Ja uskoro počinjem da radim i baš ću da vidim da li ima istine u tome, a verujem da ima. Bez obizra što će sigurno biti jako teško, da budeš pun energije i da izdržiš sve to što posao od tebe zahteva, a imaš sve ovo, uvek ponešto od simtoma na vratu. Ali nadam se da će vremenom i to da iščezne. I što sam uspela da primetim, većina nas ima lep život, znači dobrog muža-momka, neka dete, tako reći uređen život i sve preduslove da lepo i srećno živi, ali... To je na neki način i povezano sa tm što anksioznost pogađa više žene i to u srednjim godinama, od 25-35 uglavnom.
Veruj mi da sam toliko puta do sada pomislila, jer takođe planiram da u skorijoj budućnosti rodim dete, kako ću ja to, kada sam sada u ovakvom stanju i sama sebi teška, a ne još da imam malu bebu koja zahteva toliko nege i brige. Ne znam zaista, i meni je to veliki problem kada pomislim. Možda će nam to odgonetnuti neko ko je iskusan po tom pitanju. Ja se sada toliko bojim za sebe, čim me nešto bocne odmah se uznemirim, a pomislim kako bi trudnoću izdržala, pa porođaj, pa kasnije oko bebe. Moguće je da se to promeni kada se nađeš u takvoj situaciji. Kažeš išla si kod lekara, misliš na psihijatra? Pretpostavljam da ti je odmah prepisao neke lekove, bez neke eventualne psihoterapije i pokušaja da se na taj način reši problem.

Bebic zar ne mislis da je to premalo vremena da bi terapija krenula sa rezultatima?
Meni je dr takodje dao lekove i poboljsanje se primetilo tek posle mesec dana ,sada mi je mnogo bolje.Koji su lekovi bili u pitanju? Takodje razmisljam o drugom detetu,sinu mi je  joj malo  pet godina,napravila sam ogromnu razliku,ne usudjujem da pod ovakvim okolnostima da ostanem trudna,ne,ne smem ni da zamislim

Ivana sada ti ne proveravas p.p

Cao, bas mi je drago da se neko javio.Da kod psihijatra, prvo su bili razgovori 2-3 puta, pa kad je video da nema vajde prepisao lekove. Mada, sve sto smo pričali sve ja to znam, i svi mi. Sto moj muž kaže - pa zar ti to nisam i ja rekao ili zar tebi treba neko "nepoznat" da ti priča šta treba da radis da ti bude bolje, sta si loše prošla u životu,  itd. A kad bolje razmislim, i jeste tako... samo same sebe treba da menjamo na bolje, naravno. Da usadimo ta nova pravila ponašanja u mozak, da se navikne i da nam te nove-bolje navike postanu svakodnevica. ja mislim da je tačno kad kažu rad, rad i samo rad. Bilo kakav, a u tvom slučaju-zaposlenje. Mislim da stvarno onda i nemaš vremena da razmišljas o svemu što se sad muči i na kraju shvatis da to sve i nije realnost, da ne postoje te brige, simptomi svakavi, crne misli, mi ih samo konstantnim ponavljanjem prizivamo. Primetila sam da kada sam u društvu ili kad nekoliko sati provedem napolju, u šetnji, sa nekom drugaricom i sl. da mi je bolje. Jednostavno skreneš misli. Evo ja sam rešila da što više izlazim, i danju i uveče, sa detetom i mužem ili sama, nije bitno, samo da se krećem, da čitam knjige, gledam serije, filmove, da čistim po kući...jednostavno ima da izmišljam bilo šta samo da se okupiram. Mislim, to sam kao rešila, a videćemo...hehehe, sad sam samu sebe nasmejala, kad bi ovakva stvarno bila kao što pišem bilo bi super. A da, bacila sam se i na vitamine-pivski kvasac, c vitamin, selen, pijem i magnezijum, a sve ovo posebno jer imam problema sa apetitom. Joj, samo da se promenim više sam sebi dojadila... A kako je kod tebe? Kako se boriš sa ovom glupavom anksioznošću? E da, rekla sam boriš a upravo je caka u tome- ne boriti se, ne bežati, nego pustiti i da napad panike i simptomi dodju i prodju, pa i dolazili su nam ko zna koliko puta pa opet smo tu, nije nam ništa, sve je to umišljeno. Reče mi mužic juče nešto mnogo interesanto i lepo-a što ne umisliš da ti je sve to sad super. Da ti je lepo, da je sve super e da eto imaš neke simptome koji su nebitni jer ti je lepo...hehehe, bilo bi stvarno super da se ovo sprovede u delo

A priznaćeš da je najteže boriti se sa samim sobom i menjati se, i biti istrajan u tome. U pravu si, čim krenem nešto da radim bolje mi je, ne razmišljam o tome toliko. Kažem toliko jer je meni to konstanto prisutno, kao neka avet koja je tu uvek oko mene, pa sada koliko joj ja dopustim da bude aktivna. Desi mi se nekada da baš skroz zabroavim ne to, ali vrlo brzo se podsetim i eto je opet je tu. To bi ti, draga bilo jako dobro, da istraješ u tome da stalno nešto radiš da si preokupirana. Meni je recimo dosta teško da radim po kući, spremam, peglam i slično kada me rastura glava kao recimo sada. Jednostavno mi tako neki simptom ne dozvoljava da fukncionišem tako kako bi ja volela. Dobro je to što si ubacila vitamine, to ne može da škodi, a može da koristi sigurno. Posebno sada kada je ova sezona gripa i bolesti. A vitamin B i pivski kvasac su jako dobri za nevozu i za nervne napetosti. A kakve probleme imaš sa apetitom? Ja recimo sam već ovde pisala, da imam taj problem da od kada imam ovaj problem sa anksioznošću sam smršala dosta. Jednostavno mi se ništa ne jede, posebno ujutru, ne mogu ništa da jedem, uveče još nekako, ali ujutru... Oduvek sam se trudila da smršam i eto sada kada sam to uradila brinem se zbog čega, da mi nije nešto dodatno i slično.
Po meni je borba u tom smislu da istraješ upravo u tome što si ti rekla, da se borimo da skrenemo misli i da što manje razmišljamo o svom stanju, da se ne bojimo i slično. A to sam takođe čitala, da je najbolje prepustiti se i ne bojati se. Meni lično to upravo najteže pada, kada počne da mi lupa srce ili da me steže u grudima, da sednem i iskuliram. Ali za sada to stvarno ne mogu.

Ivana, veruj mi citas mi misli...ja upravo razmisljam o vitaminu B, moracu da pocnem da ga pijem jer smiruje i hrani nerve a i otvara apetit. Ja isto bas slabo jedem, i sve lose sama sebi pravim, slabo jedem-od toga mi se vrti u glavi, ja se zapitam sta li je, pa strah, panika, lupanje srca, pritisak pa se sve lepo nadoveze. Sad bi me mama pitala "kad sve to vec znas zasto nesto ne popravis"

Baš tako, mene niko ne razume od mojih. Mislim pružaju mi podršku, ali ne mogu da razumeju kako sada ja ne mogu da prestanem da razmišljam o tome i da mi jednostavno bude dobro. A ti i ja smo stvarno skoro identične, po svemu. Usput poslala sam ti pp .

Mene nije bilo ovdje 'neko vrijeme' za to vrijeme ja sam kopala i kopala po netu u potrazi za nekim odgovorima(ne mogu sada da idem psihologu u domu zdravlja kojem sam već išla,jer nisam zadovoljna, a za privatnog trenutno nemam ni vremena a ni novca,TRENUTNO) ali kao što rekoh kopala sam do iznemoglosti. Takodje sam pročitala jako dobre dvije knjige od Pek Skot(koji je pomenuo sva moguća mentalna stanja i sve moguće poremećaje) i znam da ne mogu sebi sama davati dijagnozu ali ja sam od 10 simptoma štrihirala 9, sa sigurnišću(NE insinuacijama) i ja sam došla do dijagnoze

BPD poremećaj ličnosti(ili granični poremećaj) učlanila sam se na forum 'graničara' iščitavam njihove postove i stanja,dobila sam na mail knjigu on line 'kako prestati hodati po ljusci jajeta' i tako, znači knjiga opisuje moj život

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

bebac: iako si ti prepoznala simptome, to ne znaci da ti to imas.  Mnoge bolesti (tela a kamoli uma) imaju iste ili slicne simptome, tako da zaista trebas otici na strucni razgovor i pustiti njih da to dijagnostikuju...Jesi li pokusala meditaciju? 

Odlično pitanje. Da li je neko probao meditaciju? Ja već dugo mislim da bi mi to pomoglo. Ali ne znam kako se to radi, da li može i kući, da li možeš da radiš sam ili moraš da ideš na obuku ili časove, kao recimo joge? Meni je i joga dosta pomogla, nameravam da krenem opet posle praznika. Da li neko ima iskustva sa meditacijom?

Verus nisam, sramota me toliko sam te sprpila onda za onaj link, a nisam stigla to otvoriti,tačnije sve mi nekako bilo preče od toga

Verus ne znam, ali imam ja tih ispada sa crno-bijelim razmišljanjem, nemogućnost kontole emocija,vječiti strah od gubitka voljenih i nabližih, ubijedim sebe da me nevole, vječito nešto kritikujem i zanovijetam, jao bruka toga, kažem od 10 simptoma skoro svi su odgovarali meni

Možda zvuči glup,ali u neka doba voljela bi da već znam šta mi je, ako je to neka je, da se susretnem i suočim sa tim, i da radim na tome,želim da radim da mi bude bolje.Najgore je kad ne znaš šta ti je,ono ferceraš a u neka doba znaš da nešto ne ide kako treba i svremena na vrijeme to prijeti da te uguši

Sada se dobro osjećam, ali pre 7 dana sam imala opet isto, sa roditeljima a posle sa suprugom.Ne mogu da se realno postavim u situaciji, da donekle isključim osjećaje. Ja sve radim sa osjećajima, i to ne vodi nikuda nego u vječitu dubiozu, i za takav vid 'života' svako ti je kriv vazda za nešto ili ti je taj neko 'odličan i posve taman'. Nea sredine, ne znam dal me ko konta

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

bebac(ne znam gde mi je to slovo sada ne mogu ni da ga napisem da objasnim to sa crticom gore pa moram c,sory)da li si procitala od Spoka -put kojim se redje ide,ja jesam i fenomenalna je.pozzz

maruja o toj knjizi i govorim kao i 'ljudi laži', obe su dobre, a opert sam dobila preporuku za 'tajnu' tako da kontam sad nju dići

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Otišla sam i zagazala seansu za 12.1 al' kod drugog psihologa.Ne mogu više iščitavat ovo, i opterećivat se, i otišla sam i zakazala.Da vidim šta će da kaže ta doktorica, samo da ne kaže 'prolazna kriza i traži sebi posao'

Jer nije to, znam da nije.

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Jao Bebac , bas mi je zao sto to prolazis .
Nisam nikada ni zalazila u ovu temu jer ne znam nista o anksioznosti .
Pitaj Lu za njenu dr . Ona je bas zadovoljna .



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Nado čule smo se ja i LU, ta njena doktorica je u drugom gradu,koje moje osiguranje ne pokriva. A da idem privatno terapija nije ispod 10 eura pa puta najmanje 10(NAJMANJE) eto računaj+ da se vozim u drugi grad. Ne mogu to SADA. A toliko sam se opteretila time, da želim da znam šta je i kao što rekoh da se suočim sa tim.

Vidjeću šta će reći ova doktorica. Rećiću joj da sam jednom bila prije 2.god kod drugog psihologa,ali kratko(jer nisu smatrali da je neki problem ili nešto veće)

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”