Ja sam imala takve mucnine,pracene povracanjem.Ali mene nije popustalo tokom celog dana,pa sam uzimala klometol,jako neprijatan simptom,to se desava posto zeludac najvise reaguje na stres.

Ali najzanimljivije je to što mi se to dešava ujutru, znači kada još nisi svestan šta ti se dešava, kada si bio opušten tokom cele noći i odmah ujutru mučnina. Mada ima istine u onom što sam pročitala da je jutro najgore, jer si tokom noći opušten i onda kada se probudiš odmah prva pomisao je na to i setiš se da imaš glupi poremećaj i sve iz početka.

Kako ste drage moje? Nešto se slabo javljate. Nema na Maruje, nadam se da uživa u poseti. Da li ste svi dobro, da li vas još muče simptomi? Ili se ne javljate jer ne želite da delite sa drugima svoju muku?! Ja sam baš uznemirena ovih dana, čula sam za par smrtnih slučajeva i to me odmah uznemiri. A nekada sam bila tako jaka, to me uopšte nije ovako doticalo. Sada odmah brinem za sebe, za svoje... Ma užas .

Ivana, ne znam koliko ima devojaka na ovom forumu sa tim problemom, ali u svakom slucaju mogla bi se pridruziti i u nekim drugim temama (ako te zanimaju).. 

Naravno, koje na primer teme?

Joj, pa imas svasta, ispregledaj forum... Ne znam koji smer te zanima.. Nas dosta "visi" u trudnickim temama, temama o deci, ali imas i neke ne vezano za to 

Ako mogu i ja malo sugerisat,iz dobre namjere ti Ivana preporulujem da malo proširiš spektar tema, nečim se malo drugim pozabaviš..da skreneš misli, da 'poradiš' malo na sebi,moraš da se trudiš i boriš draga. Mora da ima još nešto što te interesuje


_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Iskreno, ja sam ovaj forum pronašla tragajući za temom koja bi mi dala odgovore za moj problem. Inače mi je ovo prvi forum gde sam pisala ikada. Na žalost decu još uvek nemam, nisam trudna niti udata, tako da u tim temama ne bi mogla da učestvujem. Ali hvala u svakom slučaju, pogledaću pa možda nađem nešto što me još zanima.
Draga moja bebać, ne pokazujemo valjda samo po temema na forumu šta nas interesuje. Ovo gde pišem je tema koja meni predstavlja najveći problem i to me zanima, da čujem mišljenje drugih, zato sam se i uključila. Isti ovakav forum samo za BIH je prepun iskustva, pomoći, one skoro svaki dan pišu jedna drugoj, pomažu, jadaju se. Možda nemaju ništa od toga ali ipak znaju da nisu same. Ja sam mislila da će i ovde fukncionisati tako. Naravno da ima dosta stvari što me još interesuje, i da ne sedim po ceo dan na forumu i čekam da mi neko odgovori na ovoj temi, ali kada mi je to veliki problem onda je normalno da me to prvenstveno interesuje. Trudim se i borim, i ne vidim šta je tu loše ako pitam da li je neka imala to i to, da li je čula od nekog, od doktora, da je to normalno za ovo stanje. Jer i doktori različito govore, tako da mislim da razmena iskustva u tom pogledu nije na odmet.

Ivana, niko nije mislio nista lose 
Ovo jeste porodicni forum, i najvise smo na temama vezanih za to.. Stvar je u tome sto ovde verovatno nema mnogo njih sa takvim problemom (ili nece da pisu), ili pisu- ali slabije.. Mislim da si ovde na temi nasla dosta saveta, i iskustava, ali glupo je ponavljati se- i pisati nesto vise puta

Evo i mene,preporodjena...kako ste vi? Ivana da li ima napretka?

Bravo maruja Kako si to postigla,bas mi je drago.

Maruja, drago mi je da ti je bilo lepo. Zaista kako si to uspela? Bravo . Evo onako, od jutros mi glava puca, imam onako pritisak u potiljku. Ne znam da li je to još neko imao?

Jednostavno bila sam toliko preokupirana svim i svacim da se bukvalno nisam ni setila anksioznosti.Bila sam u ok drustvu,mladjem a oni su jos neozbiljni i mnogo se smeju,odvaljuju fore...pa povuku i mene,fora je u tome da sebi ponekad dozvolis da se ponasas kao klinka...moj brat u Nsu je mladji od mene 10 godina,on je sada momak izlazi i non stop je u pokretu pa je terao i mene u bioskop(na Paradu),u klub (Troja,znaces Ivana) i zamislite mene sa tim klincima,hehehe,bas sam se opustila,blago njima ni briga ni pameti,a ja stalno kako cu,sta cu,pa nije ni cudo da sam `pukla` ali sada sam napunila baterije,nijednog trenutka se nisam setila,bila sam skroz normalna,i jos sam,videcemo!!!!!!

Ja sam se sinoc bas ovako osecala:glavobolja,nervoza,vrtoglavica,mucnina,strah,panika,plac...ma sve mi se sakupilo.Kako grozan osecaj,odjednom sam se tako nemocno i nesigurno osetila.nikad mi se ovo nije desilo inace sam vedra i vesela osoba a sad mi se sve skupilo.odejednom sam se osetila nezadovoljnom potpuno

_____________________________

Nikola 25.02.2011 :)

Srecna vam svima 2012 god.neka se radja sto vise bebica :)))

Drage moje, ja se pronalazim u skoro svim vasim postovima. Ja tacno sama sebi mogu da napravim problem iz cista mira. Na pr.legnem, uspavljujem sina, odjednom sama sebi nabacim kako mi jako lupa srce, kako osecam neki nemir, ne mogu lepo da disem. To razmisljanje me obuzme i za par minuta sve je tu, i lupanje srca i mucnina i nemir u grudima...ustanem izmerim pritisak 150/90, kontam bolesna sam...jos od sad cu poceti sa terapijom zbog svoje lude glave, ali to je jace od mene...debelo se razmisljam da odem kod psihologa jer stalno merim pritisak, tripujem, bez lekova za smirenje nigde ne idem...sramota me od muza sto se ovako ponasam kao budala...

Neko ovde rece da bi nam bilo lakse kad bi bile zaposlene, mislim na pravo zaposlenje a ne na obaveze u kuci pa ne izadjes na vazduh po par dana...Cini mi se dok sam radila nije mi ovako bilo, a sada ova anksioznost je iskombinovana i sa depresijom. Meni je krivo sto moram ovo da kazem, ali ja ponekad zelim da me svi ostave na miru, da budem sama, smetaju mi muz i dete...ma uzas. A plasim se i da izadjem u spoljni svet, sve mislim srusicu se...sada evo ide nova godina ja se tripujem da ce mi pozliti ako odem negde...da cu svima pokvariti raspolozenje...

Ivana ja sam imala takve glavobolje,isla sam na sve moguce preglede i na kraju je ispalo da je to sve od anksioznosti,jos jedan glupi simptom. Cici i ja imam osecaj neki put da mi glava i noge ne rade zajedno,al to je sve od tog unutrasnjeg straha,jaj sta ce se desiti? Nece se nista desiti,neces pasti mada je jako neprijatno,taako sam ja juce imal trip zbog slave,sva sam bila nikakva imala sam utisak da cu pasti,a onda sam se opustila i prepustla razgovoru,smejala sam se i bilo mi je ok. sto znaci da nam sve ide iz glave,ne kaze se dzaba kakve su nam misli takav nam je zivot.

Mislim da je odlazak kod psihologa pravi potez.  Tu nema nikakve sramote, ti ljudi postoje da pomognu u takvim situacijama.  Sto od razgovora, a ako treba i lekovi neko vreme: to stanje ces bar uzeti pod kontrolu i nece se pretvoriti u nesto gore.  Bice bolje i lakse i tebi i tvojim dragima oko tebe.  Nece to sve tako samo nestati.  Psiholog pomogne da se identifikuje i razlog anksioznosti, iako, ako ovako razmislja TI mislis da ga mozda nema.  Ili tacno znas sta te cini takvom. 

Moram otici, i to pre nove god. Kvarim raspolozenje u kuci, stalno merim pritisak, mm kaze "jao kao baba si neka". Ne znam odakle ovaj pritisak, verovatno strah cini svoje. Kardiolog kaze da je sve u redu, uz srca i ekg savrseni. Pre par godina imala sam slicne faze, vise su licile na hipohondriju, nisam isla kod dr, niti merila pritisak...bila sam mladja. Trajalo je mesecima pa je polako iscezavalo...Ali kad se covek nadje u ovakvoj situaciji ono sto prvo pomisli je "ovo ce me pratiti zauvek". Meni su u stvari najteze te bolesti, tj.stanja gde se sam moras leciti i smiriti, tesko je sebe naterati, ja na pr. ne znam ni kako...

Upravo sam upropastila vecerasnje kicenje jelke,dete se tolikmo radovalo,ceo dan mi je bio ok i veceras dok sam pocinjala sa kicenjem primetila sam da mi nervoza raste,smaralo me da raspravljam grancice od vestracke jelke ali kulirala sam,jelka je ogromna tako da je to trajalo i trajalo a nerzvoza rasla,na kraju kad sam je podesila ,trebalo je staviti ukrase,dete je bilo ushiceno i nemirno...skakalo,dirao je ukrase,po sobi haos od srme,vhunac je bio kad je oborio celu jelku a ja ga udarila,oterala sam ga na spavanje,sada sedim sama i tugujem.

Maruja, ne brini, svi imamo takvih momenata...Ja sam sinoc mm i sina bukvalno isterala iz kuce, u jednom trenutku sam rekla "ili vas dvojica izlazite ili idem ja napolje" , takvu su mi nervozu stvorili i mnogo mi je bilo lakse kad su otisli...nisam mogla nikako da se opustim dok su bili tu. Grize me savest ali znaju da budu naporni. Kad su se vratili mm mi je samo rekao "molim te poseti psihologa"...

pa hoces ga poset_iti Cici?

< Poruku je uredio maruja -- 21.12.2011 15:02:11 >

Ja iskreno savetujem da idete obe.  Nema tu nista lose ni sramotno.  Moji problemi od pre 4 godine su bili vezani za bolest, ali meni je to puno pomoglo, i meditacija.  Morate naci nacin da se smirite, jer je to sve u vama, znaci niko oko nas nije kriv za te osecaj, a najblizi ispastaju.  Znaci skupiti snagu, i ISKRENO sve reci psihologu, oni su ipak strucni za to=nije isto popricati sa mnom, sa drugaricom na kafi i slicno.  NE, treba se obratiti strucnom licu..

Da, naravno, to odavno planiram. Ali trebam u d.zdravlja po uput, jel tako?