Mini se javlja problem sto sam stalno gladna,polako se gojim.

Da li je to možda neželjeni efekat terapije koju piješ?

ne znam ,mislim da nije jer mi se desavalo i pre terapije..garant je na nernoj bazi.

Da ,moguće je. Neko kada je napet i nervozan, jednom rečju anksiozan ima pojačan apetit, što je verovatno slučaj kod tebe, dok sam ja imala taj problem da mi se gadilo da jedem, tj nisam imala potrebu i onda sam i oslabila dosta. Kako ste mi danas?

blago tebi da iz svega ovoga imas necega i korisnog,da se i meni makar gadi hrana,bilo bi mi mnogo lakse ovako  po ceo dan nesto grickam.Inace ja nisam lose,za druge ne znam nema nikoga.Kako si ti?

Pa da, mada sam se prvo naravno uplašila zašto mršavim, a uvek sam imala problem sa tim da smršam. Naravno, glupa hipohondrija. Onda sam dobila odgovor da je bilo još takvih slučajeva i onda sam se umirila i počela na to da gledam kao jedan i jedini pozitivan simptom anksioznosti .
Drago mi je da nisi loše, to je bolje u svakom slučaju nego loše, mada uvek može i bolje. Ja isto nisam loše, danas imam dosta obaveza pa mi to skreće misli, nadam se da će tako biti do kraja dana. Još uvek sam u pms-u, ali su mi ona tri dana bila najkritičnija, što se bliži menstruacija bolje se osećam. To je ono o čemu smo pisale, da je 5 dana pred meni bar najgore.

A meni tih pet dana dolaze za koji dan,bice veselo.Zato cu sada iskoristiti maximum ove dane kad mi je ok.Steta sto pijem lekove ,inace mogla bi u grad ali sta cu kad moram sok da pijem,to onda i nisu izlasci...Inace kod nas je vereras velika house zurka,steta.Eto da malo skrenemo sa teme!!!

Maruja draga koliko imaš godina? Pošto spominješ izlaske, pretpostavljam da si mlada. Usput da te pitam kako si danas? Jer vidim da ovde samo ti i ja pišemo . Meni dani kao par, nepar. Juče sam bila dobro, danas nikako, imala sam i jedan napad, sada se sam sva slomljena i naravno počeli su simptomi, koji slede posle. Vrtoglavica, glavobolja...Ne znam više od čega mi može bit sve to. Da li samo od ovog stanja, da li od hormona, da li možda od vremena. Pratim bio prognozu, kada god kažu da će biti loša za osetljive osobe, meni bude ovako .

Ja sam dobro,čitavi 7 dana...' na belom ću da se odmorim..jer ja sam dobro'

Seper mi je pjesmica od Nataše ova nova curke šaljem zagrljaj svima

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ivanice,bice bolje,jednostavno takvo je vreme doslo da svi zivimo nezdravo i stresno,poslednjih dana sam dosta bolesnih, mladih zena upoznala tako da sam shvatila da ima takvih slucajeva pa i mnogo gorih.Jednostavno pocela sam da razmisljam ..ma bice kako je sudjeno  ja tu ne mogu nista i polako se prepustam,jer mislim da se pobediti ne moze.Nije mi prijatno,danas bila na kafi kod drugarice a mene znoj obliva kao na plud 40 .Dlanovi se znoje ali ja kuliram.Sta cu,ostaje mi da verujem da ce proci samo od sebe kao sto kaze onaj plemeniti covek sto je napravio sajt.Inace,imam 30 god,upravo sam se vratila iz grada,naterala sam samu sebe da izadjem,malo prosetala ,otisla na pice,ali kad je dosla drugarica po mene imala sam tremu,o Boze,,,kao da prvi put izlazim u grad,strasno.Ali kasnije sam se opsustila i bilo je ok,steta sto cesce ne izlazim.
Bebac drago mi je da si ok,vidim nema te danima.pozz za obe,nedajte se!!!!!

Slažem se da je takvo vreme, ali nekako mi se čini kada pogledam oko sebe da sam ja imam taj problem. Svi mi nekako izgledaju nasmejani, opušteni, pa me onda to još više zabrine. Možda je to samo ono da ti je tvoja muka najveća i da misliš da je svima super, a da si samo ti u problemu. Kažeš da si upoznala dosta mladih žena koje su bolesne, na šta si konkretno mislila? Na ovaj naš problem ili nešto drugo? Ja zaista do sada nisam upoznala nikoga ko ima ovo, samo preko foruma i što sam čitala. U mojoj okolini to niko ne može da razume.
Da, u pravu si najbolje je prepustiti se, ali kada bi to mogla. Dovoljno je da me nešto malo zaboli i gotovo kreće panika, šta ako... i tako u krug. Joj kako bih volela da mogu tako, da kažem ma šta bude biće, ja tu ne mogu ništa da promenim, ali da zaista to i prihvatim i da se tako ponašam.

Nisam ni ja upoznala sa ovakim problemima,moje poznanice imaju neke druge probleme koji su mnogo veci od mog,jedina njihova prednost je sto one mogu reci jasno i glasno pa neka je to i strasna stitna zlezda ali niko ih nece gledati u cudu,dok bi mene gledali kao da sam sizofrenicarka.To jeste zapravo problem,problem mentaliteta.Opet na moju srecu,ja sam takva osoba da me nikada nije interesovalo sta ce drugi reci i zaista i sada kazem da pijem Flumisan i Ksalol,neki me cudno gledaju ali njihov problem,mislim da se nikada ne zna sta nosi dan a sta noc i da se niko ne treba siliti pred Bogom.I ja nekada idem gradom i pozelim da sam kao nekada,da udisem vazduh punim plucima a sada me cak ni onolika svetlos- novogodisnaja,jelke,lampinjoni,pocetna euforija ne pokrece,nekako sam postala prazna.Do pre nekih mesec dana od ujutru do uvece mislila sam samo na simtome,pomisljala sam da cu se srusiti,brinula,sada vise ne,da li uz pomoc lekova ili cega ali ne reagujem vise ninasta,pa ni na lepo.Naiskrenije se nadam da ce ovo proci jer ovo nije zovot,ovo je imitacija zivota,

Lepo si rekla ovo je imitacija zivota,mene su lekovi jos vise otupeli,mada i bez njih sam potpuno ravnodusna,nista me ne veseli. Moje drugarice muke muce sa simptomima kupovine da li da kupim jaknu,cizme ili nesto trece....Mene simptomi prosto ubijaju,mislim da sam obisla sve lekare u Novom Sadu i stalno trazim neke potvrde,cak sam bila kod 4 neurologa zbog glavobolje,jer ne verujem vise nikom. To je najgore mene simptomi dave a ja trzim slamku da se za nju uhvatim i spasem. Danas sam se posvadjala sa svojim simptomima,psovala sam na njih,plakala,oh kako su dosadni i samo se pitam dooooooooookleeeeeeeee

ja sutra dolazim u moj Novi Sad i nadam se da cu se osecati jos bolje jer kad sam u Ns-u uvek se osecam fenomenalno.Garant je prelepo okicen kao i uvek,zar ni vama to ne pomaze da makar na trenutak zaboravimo ova s...a????

Maruja draga svaka ti čast na takvom stavu, to i jeste najbolji stav-briga me šta drugi misle, to je jednostavno njihova stvar. Baš tako, kao što si napisala želim da kao nekada udišem punim plućima. Nema ni kod mene one euforije i one radosti oko nastupajućih praznika. A to mi je nekako uvek bilo nešto posebno, jako sam to volela, sve ti pred Novu godinu. Sada samo brinem, samo razmišljam, šta ako mi se ovo desi, šta ako ono, zašto me sada boli glava, da nije... ma dosadna sam sama sebi. Jednostavno samo o tome razmišljam šta god da radim, gde god da idem. S obzirom da me je prošlo ono ludilo sa pms-om, malo sam se vratila ako se to može reći u normalu. Ali neverovatno sada, kada mi je mogu reći donekle dobro razmšljam o tome kako mi je dobro, pa kako sada to i tako u krug. Volela bih da jednostavno uopšte ne razmišljam o tome, ali nema šanse. Ma mora proći jednom. Videćeš, biće nama bolje, samo treba dosta truda i vremena. Opet razmišljam šta sve ljudi prevaziđu, kakve sve bolesti, pa zašto ne bismo i mi mogle ovo .
Joj Erika, ne znam šta bi izdvojila kao gore, da li to da tako otupiš i da postaneš ravndosušan na sve ili opet da budeš zabrinut. Koliko mi puta bude tako, da se svađam sama sa sobom ili kao što ti kažeš sa svojim simptomima. Pa onda bude malo bolje, ali kratko. A dokle tako, to je jako teško reći.
Maruja a odakle si, kada nam dolaziš? Da, ja sam upravo iz grada i jeste lepo okićen kao i svake godine, tj kao zadnjih par. Najlepše su Zmaj Jovina i Dunavska... Nadam se da će se tako i osećati, želim ti to od sveg srca. Mogu ti reći da mi je danas bilo lepo u gradu i da možda i jesam na trenutak zaboravila sve ovo, ali džabe, da hoće bar da potraje. To je uvek tu kao neka avet koja se uvek vraća .

kao da pises o meni..
lako planem...svega mi bude dosta..braka,odgovornosti,obaveza...

To samo dokazuje da ljudi ne pričaju o tome a ne da nemaju taj problem, jer je to jako raširen problem, vjeruj mi ja sam se iznenadila kad sam prvi put došla na grupnu terapiju, svi mi izgledaju normalno, kao i ja


Ovo je naš glavni problem a na ovo pitanje niko nema odgovovor, jednostavno niko ne zna šta će se sutra, prekosutra desiti i nemoguće je to znati, trebaš to riješiti sa sobom...ne vrijedi se unaprijed nervirati za nešto što ne znaš ni da će se desiti.

Drage moje, imam jedno pitanje. Da li je neka od vas imala od simptoma jutarnje mučnine, onako kao da vas boli želudac, ali to je više pomešano sa mukom i kao da ćete svakog trenutka da povratite? Muči me to već par dana i to samo ujutru, brzo prođe ali je vrlo neprijatno.