Nažalost, moje dete je u četvrtak imalo fras (febrilne konvulzije). Juče smo došli iz bolnice, bio je na ispitivanju i, srećom, nema nikakvih posledica.
Ono što su nama rekli je da to jeste nasledno, a otac mm je imao često frasove kao mali, samo što to nama ranije niko nije rekao.
Moje dete se tog jutra najnormalnije probudilo, doručkovalo, igralo se sa decom ispred zgrade i odjednom je postalo malaksao i prispavalo mu se. Odnela sam ga u stan, jer nije hteo sam da hoda i on mi je bukvalno na rukama zaspao. Spustila sam ga u krevetac i učinilo mi se da je malo topao, ali ništa strašno, tako da mu nisam merila temperaturu. Obilazila sam ga i delovalo mi je sve najnormalnije. U jednom trenu kad sam ušla u sobu, njemu su oči bile prevrnute unazad i glava zabačena, a telo zgrčeno. Sledila sam se! Taj trenutak u mom životu je bio nešto najstrašnije što sam doživela. Izvadila sam ga iz krevetića, stavila na bračni i pokušala da ga dozovem, ali nije reagovao. Odmah sam pozvala sestru i ona je za nekoliko minuta došla autom i odneli smo ga u Dom zdravlja. Došao je svesti nakon nekoliko minuta, ali je bio sav mlitav i jedva je oči otvarao. Doktori su mu izmerili temperaturu, bila je preko 40 stepeni i dobio je čepić paracetamola u guzu. Onda su ga tamo kupali i umotavali u mokre pamučne pelene, ali mu je temperatura spala tek na 39 stepeni. Doktor ga je pregledao i nasao je samo blago crvenilo grlo, tako da smo dobili uput za bolnicu da ispitaju detaljnije.
Nakon detaljnih ispitivanja, konstaovana je jaka upala trećeg krajnika, koja je izazvala tako nagli skok temperature. Kasnije se upala razvila i na upalu uha, ali blagu. Dobio je antibiotik panklav i kapi u nos, nista spektakularno, ali smo tamo bili u izolaciji. Temperatura je to veče spala i više nije išla gore. Nalaz neurologa je bio uredan, tako da je to bilo presudno da nas posle 4 dana puste kući, uz kućno lečenje narednih 5 dana dok ne popije antibiotik do kraja, a onda idemo opet na kontrolu.
Snimanje glave nije bilo potrebno, jer je prvi put imao napad, a u slučaju ponovnog, radi se i snimanje.
Rečeno nam je da postoji mogućnost da se opet ponovi i u tom slučaju su nam rekli da mu damo 7,5 mg dijazepama u guzu i da ga uvek moramo imati kod kuće. I da obratimo pažnju da se temperatura ne penje iznad 38 stepeni, jer su neka deca sklonija da tako reaguju na visoku temperaturu.
Sve se desilo tako iznenada, da sad kad se preispitujem, pomislim da sam bila pomalo neodgovorna. Jednostavno nisam mogla da pretpostavim da će od potpuno zdravog deteta, bez temperature, ista skočiti u roku od pola sata na 41, jer nikada tako nije reagovao i nikada mu se nije tako rapidno povećavala temperatura.
Ovo pišem samo kao upozorenje majkama da budu obazrivije kad dete ima temperaturu, da ga ne ostavljaju samo. Ja nisam slušala svoju mamu koja mi je govorila da pazim na temperaturu, jer, kaže, da sam ja često kao mala imala povišenu (ali nikad fras). Ja sam računala da je to bio početak neke upale i odlučila sam da ga ostavim da se naspava, pa da onda idemo kod doktora. Nikada sebi ne bih oprostila da se nešto, ne daj bože, zakomplikovalo.
Ranije sam čitala u knjizi o febrilnim konvulzijama, ali u tom momentu se uopšte nisam setila, pomislila sam da je ko zna šta. Jeziv trenutak!
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...