zazik poljubi malu milicu,sve najlepse vam zelim od srca.divna prica.pratim vas,ali nestizem da pisem. Divni ste i puni ljubavi ti i tvoj suprug,uzivajte! Slava Bogu i hvala za sve,vase molitve su uslisene. Veliki

Mama Zazik, pratila sam tvoje postove od početka, plakala sam toliko puta uz tvoje redove. Ti si jedno divno stvorenje koje je potpuno zaslužilo da usreći neku malu dušicu i ona tebe! Želim vam sve najbolje od srca! Toliko ljubavi skoro nisam videla!

Zazik sve najbolje vam želim i da brzo sredite i te formalnosti koje vas čekaju! Milica je sigurno presrećna što je ušla u takav dom i što ima divne roditelje. Da niste zaslužili ne bi vas ni zvala mamom i tatom! I nemoj se bojati izazova koje roditeljstvo postavlje pred vas. Ti si mama bez obzira da li si rodila to dete ili ne! A sve mame uče od svoje dece i vremenom stiču iskustvo i osećaj šta njihovi andjeli vole ili ne vole! Deca su naši najveći učitelji! I vole nas bezobzira na naše greške i naše slabosti i mane.

Zato ti draga majko čestitam od srca!

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Hvala, devojke. Dok je dobrih ljudi I Gospod će braniti ovaj svet. Moja deviza je da svaki dan učinim nešto dobro za nekoga koga ne znam ili mi ne može uzvratiti. To mi je ulepšavalo život I čuvalo dane postanem ogorčena, besna ili očajna.
danas smo sredili formalnosti, dobili smo rešenje o adaptaciji, što je praktično GOOOTOOOVOOO!

Drage ringerajke,nova sam na forumu i evo mene odmah na temi koja me najvise interesuje!
Totalno sam off.....toliko mi treba snage,zivaca.....da ja prosto ne umem da Vam opisem.....

Pre dve godine smo suprug i ja podneli zahtev za usvajanje,naravno,sa svom neophodnom papirlologijom.....Gospodje iz centra su nam bile u kucnu poset_u,dopalo im se sta su videle,ali smo tu naisli na slepu ulicu!Prilikom izjasnjavanja starosne dobi prilikom usvajanja ja sam navela da dete bude mladje od godinu dana i odmah sam bila sasecena-rekli su mi da ne moze1U tom trenutku sam bila bez posla- i to nije valjalo,sa suprugom sam tada bila tri god.u braku-rekli su da je i to malo....A,ne zivimo kao podstanari,imamo svoju kucu,suprug je u radnom odnosu....on ima 39 god a ja 35 i,na zalost,suprug ne moze biti bioloski otac.

Pomozite mi devojke...ja stvarno ne znam sta cu sa sobom.....ocajna sam.....

< Poruku je uredio Blue Angel -- 29.7.2013 13:45:39 >

Blu Angel, kada smo razgovarali o zahtevima u odnosu na dete, bilo je vrlo teško, što smo I rekli našem timu. Svaki roditelj želi lepo, zdravo I pametno dete. Mi smo prvo razgovarali , pa sstavljali listu. Vi I suprug imate godine za usvajanje bebe. ali bebom se smatra dete do tri godine. Mi smo tada imali 40 I 41, pa smo se dogovorili da napišemo dete do pet godina, jer se lakše dobija. U centru su nam rekli da je šteta da ne napišemo mladji uzrast, pa smo rekli da dete bude do tri godine, ali da ćemo prihvatiti I poziv za dete do pet godina. Prosek čekanja u našoj zemlji na prvi poziv je godinu do godinu i po dana, za usvajanje tri godine. Budi strpljiva, ako si vernik idi na sveta mesta, traži utehu duši, ako nisi, bavi se humanitarnim radom, idi medju decu (doma za napuštenu decu, bolnice....). Meni je to pomoglo sve ove godine, mi smo 16 godina bili bez deteta. Da li si ti kao konačnu odlluku napisala godinu dana? Što vise zahteva imaš, teže dobiješ dete, jer je u registru 700 parova. Budi jaka psihički, ne padaj u očajanje. Ja sam mislila da nikad neću dobiti dete posle prvog lošeg iskustav na razgovoru. I veruj, možda je I bolje dobiti starike dete, sve se već vidi, izgled, zdravlje, na čemu raditi sa detetom. Piši stalno. Meni je ovo mnogo pomoglo. Gore glavu!

Pisala sam pre neki dan da je tema o trudnickim stomacima najlepsa na RR, ali ova ju je presisala za kilometar!! Iscitala sam sad celu temu i x puta ronila suze, aman, sve mi se deca prevrcu po stomaku, moram da stanem. Svaka vam cast Zazik, i svima ostalima koji ste u ovome! Cestitam vam i na resenju o adaptaciji, pisi kako vam ide, sta ima novo, zaista je lepo procitati (:
Blue angel, nadam se da cete i vi vasu srecu docekati uskoro

U mom selu, dve kuce od nas je jedan par usvojio bas malog decaka, ona nije mogla da zatrudni, a i on je nosilac hemofilije, pa su se jako brzo odlucili za to... Deckic je divan, vec ide u osnovnu skolu, ali je tuga sto sad, posle svega sto su prosli on nju vara naveliko i sve ide ka razvodu

Pozdrav svima!Evo mene posle 2 god.opet na ovoj temi.Posle velike borbe sa azoospermijom usvajanje je jedino resenje da budemo roditelji.Sada znam da ce mi trebati konjski zivci dok dodjemo do cilja ali sta cu,nekako cu izdrzati i nadam se da vas necu smoriti.Dakle,ne znam odakle da krenem.....mozda mi neka od vas moze pomoci.Pre dve godine smo bili i podneli zahtev za usvajanje sa celokupnom dokumentacijom,imali smo kucnu posetu radnica Centra za cocijalni rad ali su nam rekle da malo sacekamo....tada nismo imali suprug i ja dovoljan bracni staz i stavilu su nas tamo u fazi mirovanja.Ja mislim da je sada doslo vreme da se ponovo angazujemo,pa me interesuje da li sada ponovo mora da se vadi sva ona papirologija kao na pocetku?

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!

Yayik, zeno heroju, dajes mi vetar u ledja,dok razmisljam da nikada necu doziveti da me neko zove @mama@! Placem dok ovo pisem, a vama od sveg srca zelim svu srecu ovog sveta!

Gde ste, cure!? Evo MAME Zazik. Posto me nije bilo dugo, jasno je da nije bilo ni lako. Ali, cure, nisam se pokajala ni sekunde. Vise ne grlim jastuk pred spavanje. Moja Mici meni bar tri puta na dan kaze da me voli. Shvatila sam sve kao da sam dobila bebu, pa nema spavanja, ima kmecanja i svega ostalog. Porucujem svima koji su neodlucni: Spasite sebe i bar jedno dete! Ona je velika, svega se seca, stigli smo i do price ko je nju rodio. Bila je tuzna, jer se bojala da ce opet doci neka teta (zene iz CZSR) i odvesti je. Objasnila sam joj da mi ne smeta sto je nisam rodila, da je volim najvise na svetu, i tata i ja, i baka i ujka, da ima svoju kucu i porodicu, da cemo je cuvati, voleti i od svega braniti. Tu srecu, te poljupce i zagrljaje ne mogu opisati.  Mi slikamo, crtamo, jurimo po parku, pevamo, igramo, voli da joj citam i pricam, mesimo mekike i mutimo slag, a sa tatom majstorise . Lepe gipsane ploce i popravljali su vesmasinu. Sinoc smo plesale pre spavanja, a tata je sedeo i igrali smo se balonom. Takvi trenuci izbrisu sve napore. Imam utisak da je znam ceo zivot i ona jeste moje dete, zaboravila sam da je nisam rodila. Nebitno je. Pre neko vece su nam bili prijatelji sa usvojenim sinom. Ostala mi je u mislima recenica, koju je moja drugarica rekla dok smo gledali decu kako se igraju: "Zamisli da nam je pre dve godine neko rekao da ce biti ovako!"

Cestitam, mama! Sad si me rasplakala. Uzivajte! :)

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

zazik, prelepo! želim vam svu sreću sa vašom devojčicom!

_____________________________

No need to run and hide
It's a wonderful, wonderful life

Divno mama! I treba da se volite najviše na svetu!

Priključi nam se i na svim ostalim temama!!! Verujem da ima svačega što te interesuje!

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

   Nela77, slobodno plači. Plakala sam i to bez stida. Doći će i tebi taj dan kad ćeš odvrnuti muziku do daske i plakti, smejati se i pevati u isto vreme. Tako je meni bilo kad su mi javili da smo dobili dete. Neopisiv osećaj, ogromne sreće i u isto vreme je izbio sav bol nakupljen tokom godina.
Meni treba pomoć. Ako ima članova koji su usvojili starije dete, tri ili četiri godine, da opišu svoja iskustva. Tražila sam na sve strane. Uglavnom su svi pisali o maloj deci, gde vaspitanje kreće od početka. Sa mojom curom imam dosta da radim, ali se bojim da ne preteram.

Zazik

Zazik procitala sam tvoju pricu i baš me dirnula u dušu. Tebi, tvome mužu i tvojoj djevojcici želim puno puno srece u životu. Uživajte u svojoj porodici punoj ljubavi, jer to je ono najbitnije

_____________________________

Common sense is so rare....... It should be classified as a superpower!

"Pticu tuge ne možete spriječiti da preleti preko vaše glave, ali možete je spriječiti da na vašoj kosi izgradi gnijezdo."

Zazik, hvala na divnoj priči, jedva čekamo isto tako divan nastavak

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Drage drugarice, evo mene opet. Nemam gde da se "izduvam" do ovde. Natera mene djavo da prelistam štampu na internetu (inače ne čitam vesti poodavno). I na šta naidjem? Na tekst o "razmaženim srpskim usvojiteljima". Pucam već tri dana. Ispadosmo bezdušni po nekim-stručnim-sekretarima. Tekst je bio o tome kako u Srbiji svi žele zdravo dete i insistiraju na brisanju identiteta. Prvo, pitam se ko je išao Boga da moli da mu se rodi bolesno dete? Već sam pisala da nisam usvojitelj da bi spasavala svet, već je to bio jedini način da imam dete. Drugo, strani državljani su uglavnom vrlo imućni ljudi, većina ima decu i to odraslu, pa decu sa posebnim potrebama usvajaju iz čisto humanih razloga. Oni imaju veliku podršku država (kod nas to nemaju ni biološka deca - pročitajte tekstove o devojčici iz NS sa Batenovom bolešću i drugoj deci). Treće, novi identitet (matični broj, imena roditelja, prezime) deo je zakonske procedure, nismo to mi izmislili. A i koji to identitet da negujem?! Dete od rodjenja po hraniteljskim porodicama, niko za dete nije ni pitao. I šta ja to treba lepo sad njoj da pričam? Teško mi je i da smislim  to kako ću joj jednog dana objasniti na lep način o ljudima koji su je rodili. Četvrto, ne znam da li znate šta podrazumeva "zdravo dete". To znači da je ono zdravo, ali da u većini slučajeva ima teško bolesne roditelje, mentalno ometene, bolesnu braću ili sestre. većina dece ima i razvojne probleme, vaspitne isl. zbog uslova u kojima su živeli. Dakle, svi nose velike rizike i usvojitelji to znaju. Ne znam kakva je to odjednom hajka, ali je čudno i ružno. Em smo propatili tolike godine, em sad nas još dodatno treba kazniti. 

Zazik, znam da je teško ne obraćati pažnju na takve stvari, ali stvarno se nemojte opterećivati, uživajte sa svojim anđelom. Isto je tako bilo kad smo želeli da se povećaju kapaciteti za vto, pa su ljudi svašta komentarisali, zašto da se daju pare nama što ne možemo da imamo dece, bolje da se daju ljudima koji već imaju dece, da mi što nemamo i ne trebamo da imamo i slično. To su površni ljudi koji nikad neće shvatiti našu borbu, borbu da se ostvarimo kao roditelji na bilo koji način. Kao što vam nisu potrebni hvalospevi što ste usvojili dete jer ste ga usvojili zato što ste ga želeli a ne da vas neko hvali, tako nemojte slušati ni one nebitne ljude koji nemaju pametnija posla nego da pišu o nečemu o čemu čak nisu dovoljno ni obavešteni, da su se malo više udubili u problematiku videli bi suštinu, a ne bi sudili po koricama, ali onda tekst nikom ne bi bio zanimljiv.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Hvala, degu, tačno je to. Problem je što je to stav državnog sekretara za.... nešto... , dakle zvaničan stav. To će pročitati neupućeni ljudi i tako se širi neznanje, a mene to zaglupljivanje dovodi do ludila. A tek to "... ne treba platiti pokušaje vantelesne oplodnje..."!!! Nemam reči. Pozdrav

Zazik, sve to sto si napisala me podseca na ono sto zdusno kazuju vec ostvarene majke, MA BOLI NJU UVO, ONA UZIVA , NEMA DECE. Ljudima je cesto bilo veoma lako da lupetaju sa stanovista drugoga, ali da se pri tome nisu zaista stavili na njihovo mesto. Ja se samo pitam, ko usvaja dete da bi bio hvaljen (iako je ta vrsta nesebicnosti u davanju ljubavi zaista za svaku pohvalu)...tako da, ne obaziri se na gluposti ljudi. Ti si srecna zena.

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

Hvala, devojke, na podršci. Često sam se u životu pitala: "Jesam li ja to luda, ili...". To što ja volim svoje dete, ne znači da je nama sve med i mleko. Ima tu posla i posla, mnogo više i mnogo teže nego sa biološkim detetom. Ali, ja o poteškoćama neću da pričam. Nikada nisam volela da kukam. stegnem zube i kažem da će sve proći. Zato sam i tražila pomoć ljudi sa iskustvom, ali još uvek nisam našla nešto tako. Na jednom mestu našla sam temu, ali su raspravljali o štekerima za struju, da li ih pokriti ili ne. Eeee, ako im je to jedini problem -  blago njima.  Na sve mi taj nesrećni tekst dodje kao so na ranu. Sad su pune novine tekstova kako za zdravo dete srpske nacionalnosti, pa još plavokosu devojčicu treba da imate 10 - 15 000 evra ili jaku političku vezu. Niti smo imali vezu, niti imamo tolike novce. Da sam bogata, otišla bih u beli svet da obijam pragove ordinacija, možda bi mi neko rekao način da rodim dete. I opet kažem: To što je dete "zdravo" ne znači da ćete ga samo uzeti za ruku i prošetati. Treba dobro zavrnuti rukave. Šta mislite zašto se nisam javila dva meseca?! Nisam imala kad. Ali: "I ovo će proći!"

 Hej, cure, gde ste?! Mi smo, cini mi se, prošli najteži deo i adaptacija nam je pri kraju. Sve manje problema, a sve više uživanja. Naša curica se lepo prilagodila novoj sredini, ima puno drugara. Imamo divne komšije sa čijom se decom igra i svi je vole. Naučila je da se igra sa decom, da deli igračke. Tu smo brigu prebrinuli. Život na kakav je naučila potpuno je drugačiji od našeg, pa smo dosta radili, ali i bili tolerantni. I još smo. Vide se velike promene  u govoru, ponašanju, jelu, spavanju. Ponekad sam mislila da ništa neću uspeti, to je to i bolje ne može, ali posle par dana strpljenja, stvari su se menjale. Kad nam pukne film, ostavimo sve i odemo u park, pa se igramo . I dalje tragam za nekim iskustvima, ali ništa. snalazimo se kako znamo i umemeo, mada mi znanje psihologije, razvojne psihologije i sl. puno pomaže. Pozdrav

Zazik, niko se nije naucen rodio
Guras dan za danom i ne primetis prodju dani, meseci i godine. A svako dete, moje, tvoje, nase, komsijino, od rodbine, je prica za sebe i svako od njih je poseban izazov. Prilagodjavanje svakodnevno i resavanje jednog po jednog problema.
Ipak se roditeljstvo uci, a diplomu nikad necemo dobiti