Istina je, u meni je pomešana I velika sreća što je priča dobila ovakav tok,neverovatan. U roku od šesnaest dana dete spava u svom krevetu, ja se petljam s činijicama, a ima I tvrde kake I svega onoga o čemu sam pre pričala. Ume da me zasmeje do suza, pametnica od tri I po razume fore I fazone, gleda balet, a danas mi je u autu rekla: "Jao, mama, pa ti voziš sama!" (suprug stalno vozi, a ja sedim pored nje na duge staze). Posle je ladno tražila da sluša operu na 202! Ako I liči na mene, kako kažu, pumo je, operu čak ni ja baš nisam nikad volela! !
S druge strane, potresno je to što tu ljubav o kojoj svi govorite, nismo imali s kim da podelimo šesnaest godina, što dete trči I ide svakome, što šalje poljupce, juče je s komšijom krečila voćke, uzela mu četku. Rekli su nam da joj ne kupujemo puno, a mi jadni nismo ništa ni stigli da kupimo (hahahaha).
Nikada ne mogu zaboraviti svoje dve bebe, za mene su one od prvog dana bile moja deca I tako će ostati I tužna sam kad čujem koliko abortusa se desi svake godine, koliko dece je po domovima ili u hraniteljskim porodicama, a ja obožavam decu I to me sve pogadja.
Takav je nekako moj životni put, da već ne postoji takav naziv, zvala bih ga Urnebesna tragedija (neko smislio pre mene). Red gorjih suza, pa red ludog smeha I BOŽIJI prst u priči: Na razgovor smo otišli 12.07: Petrovdan), dete upoznali na dan Sv. Sisoja (zaštitinik dece), a na dan kad smo naše dete doveli kući, ušla sam u crkvu, upalila sveće za nas troje, a iznad vrata bila je ikona SV.Arhandjela Mihaila. Tog dana je bio Arandjelov dan letnji. Inače, u prvoj trudnoći sam sinu htela dati ime MIhailo, a ćerki Milica. IMate tri puta pravo da pogadjate kako mi se dete zove!