Gde ste, cure! Nema nikoga.
Nevi, ima li šta novo?
Vikiveki, šta je sa devojčicom iz tvoje grupe? Da li se išta promenilo?
Moja Mimi trenutno u glavi ima popriličnu salatu i zbrku. Počela da se priseća i prvih hranitelja, pokušava sebi da objasni otkud ona na ovom svetu. Sve joj se izmešalo. Čitamo slikovnicu Milica i njeni drugari, gde se objašnjava usvajanje. Traži je svako drugo veče i onda počne da priča i kad sama skonta da je sve pobrkala, završi sa bla-bla-bla. Tako bih volela da postoji neko s sličnim iskustvom s kim ću ovo podeliti. Nekad se osetim baš usamljeno.

Zazik izdržaćeš ti sve zbog Milice,najvažnije je da si se izborila za nju, vremenom će ona sva ta iskustva kako da kažem preraditi i dovesti ih u red,ali sada je suviše mala da sve shvati i dovede u neku uzročno posledičnu vezu,budi strpljiva sa njom jer posle svega što je preživela sigurno joj treba dosta vremena da se sredi i što je najvažnije trebaće joj dosta ljubavi i podrške što osećam već ima od strane tebe i tvog muža. Ja se vama divim i podržavamvas u svemu.
Puno puta sa mm sam pričala o njegovom prethodnom braku i o tome zašto nisu usvojili neko dete,njih dvoje su bili u braku 18 god bez dece i išli su na 5 VTO.On mi je pričao da se jedno vreme dvoumio ali nije mogao da prelomi u sebi jer se jako plašio kako će to usvojeno dete reagovati kada mu on bude saopštio da mu oni nisu biološki roditelji jer gledao je neki film koji ga je jako potresao pa je odustao od usvajanja.I još jedna stvar ga je odvratila od usvajanja a to je sama ta procedura oko usvajanja,gde kako on kaže posmatraju te kao pod lupom, ili kao da si neki zločinac pa te stalno nadgledaju

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

    Skontala sam da joj odgovara da je pustim, pa onda sama priča. Verovatno joj je tada lakše. Pružamo joj podrške koliko znamo i umemo i možemo.
    Moj muž nije odmah pristao na usvajanje. Ja sam to predložila još pre nekoliko godina, pet ili šest. Imao je neke razloge, nije hteo da priča o tome. Posle mu je bilo žao što nije ranije pristao. Ja sam sad srećna zbog toga, jer to onda ne bi bila Mimi. Tako je trebalo da bude. Plašimo se mi i sada koječega, ali još više me je plašila pusta kuća. Evo je sad u vrtiću, a ja se vučem po kući (još ne radim) i ne znam šta ću sa sobom.  Ima različitih priča. Najstrašnija (za mene) je priča o paru koji je dobio dete, ali žena nije mogla da se navikne, vrate dete i posle se razvedu.

Zazik svaka vam cast, ulepsali ste zivot jednom andjelcicu.
Mislim da je kod nas ceo taj proces usvajanja potpuno pogresan, i da se bespotrbno maltretiraju i ta jadna decica i parovi koji cekaju na usvajanje.
Prva asocijacija na hranitelje je zena iz mog bivseg komsiluka koja je decu uzimala samo da bi dobijala neke pare. Svako dete je pretvorila u dzeparosa i prosjaka, i taj biznis joj je trajao decenijama

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

nisu svi hranitelji bas takvi
jedna poznanica i njen muz naravno su uzeli na hraniteljstvodecaka iz Kolevke , on je dete sa posebnim potrebama , kod njih je vec dobrih 6 - 7 godina i vidi se napredak itekako . Decaka su naravno vodili po svim specijalistima , redovno ide kod logopeda ( jos uvek ) kod defektologa , poset_e psihologu su se proredile , voze ga na treninge ( trenira kosarku ) , na engleski , vode ga na letovanja ali od njega zahtevaju da opere tanjuire , pospremi svoju sobu , izbaci smece , ode u prodavnicu
da radi ono sto rade svi njegovi vrsnjaci
nisu mogli da ga usvoje zbog razlike u godinama ( oni imaju troje odrasle dece , sina od 31 i cerke od 28 i 25 godina ) mali je sada 13 - 14 godina
i kad se spomenu hranitelji meni oni prvi padnu na pamet
naravno da dobijaju neke pare za to , mislim da dete dobija knjige i jos nesto , nisam se raspitivala jer me iskreno nije interesovalo koliko se placa hraniteljstvo


< Poruku je uredio Olga RR -- 17.12.2013 12:38:21 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Olga naravno da nisu i hvala bogu sto je tako. Htela sam reci da meni prvo to padne na pamet, jer sam, na zalost, godinama gledala mucenje te decice i to mi je ostalo u secanju.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

pa to Wivern , nekad samo jedno iskustvo formira misljenje
ne kazem da nema ljudi koji zloupotrebljavaju napustenu decu - to je za svaku osudu
ali je za svaku hvalu i predanost onih koji to rade zbog neke humanosti
mada i tu moze da bude samoreklame vise nego humanosti
to je jako osetljiva tema

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

   Ima puno dobrih ljudi, koji sve odrade kako treba, ali izgleda da moja devojčica nije imala sreće ni prvi ni drugi put. Kod nas u selu ima porodica hranitelja i imaju dva dečaka, već velika. Svaki je dobio knjige, sveske, svoju sobu, popravili se u školi. Čula sam neke komentare o toj  ženi kao osobi, lično je ne poznajem. Ljudi ne shvataju kako neka deca žive, uzimaju sve zdravo za gotovo i sve se podrazumeva. Znam da su dečaci bili srećni kad su dobili patike, mir i tišinu, malo pažnje i druge stvari koje deca iz prosečnih porodica dobijaju svakodnevno.
  Ne znam šta se tamo dogadjalo, ali čini mi se da je puno dece i da staratelji ne stižu često da ih obilaze, ne znam, neću da lupam, ali nama su se najavljivali, verovatno i hraniteljima, pa se to malo namontira, a dete malo, nema pojma. Posle smo saznali da je hranitelj, muž, išao okolo, nešto rovario, potrudio se da njena biološka porodica sazna da je na usvajanju. Ko zna šta je napričao. Stvarno ne znam koji mu je bio cilj, ali sebi je skočio u stomak, jer ne verujem da će proći reviziju. Znam samo da je žena koja je rodila moju Milicu pitala (posle tri i po godine) za nju i kad je čula da joj je sa nama dobro rekla je:"Baš lepo."

Zazik jedino sto je vazno jeste da ste svi zajedno srecni. Sta je bilo - bilo je, tvoja devojcica je u dobrim rukama i to je najvaznije. Zasluzili ste da uzivate.
Sto rece Olga, nekad samo jedno iskustvo formira misljenje...
Vama svaka cast, saljem vam jedan veeeeeliki

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

 za sve!

Pozdrav iz Makedonije.. i svima izvinite za greske u pisanju ako ih nadjete jer nisam iz Srbije. ZAZIK ti si razlog zbog kog sam pisala ovde.. sto puta sam procitala tvoje postove, plakala , smejala se, procitala mm, zajedno plakali ... Cestitam za tvoju Milicu, videla slike i diiiivna je .. predivna...A sad i moja prica .. 15 god u braku, 5 neuspesnih prirodnih trudnoca , 1 IVF (ICSI) pre mesec dana neuspelo, sanse za bebu nikakve rekao doktor u krathih crta da vam ispricam .. i mi na izlazu iz bolnice rekli .. ok to je to .. idemo posvoiti... znaci sad od januara pocinjem proceduru za usvajanje.. al nemam puno s kim da pricam.. na nasem forumu ima tako malo koje pricaju o ovome pa sam zato ovde pisala.. procedure su iste kao i u srbii i znam da sam daleeeeeko od deteta al moramo poceti od negde...imam puno pitanja koje neznam koga pitati pa zazik i svi ostali vi iskusniji mozete puno pomoci...

Dobro nam dosli Babymk

Zelim vam puno srece I nadam se da cete vrlo brzo dobiti odgovore na sva pitanja od nasih djevojaka.

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Babymak dobro nam došla,ovde ćeš dobiti informacije od zazik iz prve ruke.
Ja samo da napišem za onu devojčicu iz moje vaspitne grupr da već više od 15 dana ne ide u vrtić,došla neka ujna u vrtić da nam kaže da je tina otišla u Nemačku sa babom-hraniteljkom,to nam odmah bilo sumljivo pa smo zvali socijalnu radnicu i ona nam rekla da je pokrenut postupak revizije hraniteljstva iz Šapca ....nije mi baš jasno šta se dešava

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Babymk činite pravu stvar. negde od četvrte strane počinje naša priča i tu sam napisala sve detalje. Vidim da si sve pročitala. To su najsvežije informacije koje ovde imamo za sada.Prvi papir smo uzeli u martu 2012, a naša cura je stigla 26. jula 2013. I ja sam mislila da će sve da se otegne, ali nije. U svakom slučaju, naoružaj se strpljenjem i dobrom energijom. Čim izađem odavde, palim sveću iz Jerusalima za tebe. Do mene je stigla preko prijatelja, daje se samo za preke potrebe, za njih se i pali. Gore glavu! za tebe i supruga veliki   . Kreneš od svog centra za socijalni rad, to je prvi korak. Dalje krene da se kotrlja. Meni je puno pomoglo što sam dolazila ovde i pisala.
  Mi se izvadili iz jedne krize, skupljamo snagu za dalju borbu. Napadi besa su prošli, mislim da je problem što je počela da shvata da hranitelji nisu bili dobri prema njoj, pa je kažnjavala tatu i mene, a najviše sebe. Ljubim je i mazim po ceo dan, pričam da je najlepša i najbolja na svetu, igramo se, vodim je  kod dece što češće. daće Bog, pa će sve biti dobro.

Vikiveki, sad mi pade nešto na pamet! Kako je hraniteljka izvela dete iz zemlje!? Dok je dete pod starateljstvom države, niko ne može preći granicu sa njim. Mi smo sa Milicom mogli ići svuda unutar granica Srbije i to smo nosili rešenje o adaptaciji svuda sa sobom, za slučaj da nas legitimišu. Na more nismo išli zato što za dete nismo mogli dobiti pasoš. Nije mi jasno. Ili neko masno laže ili je neka velika mućka u pitanju. Tek sad, kad ima novi IMKR, prijavu boravišta, možemo izvaditi pasoš. Baba nije staratelj, nego hranitelj, što znači da je staratelj država. Čudno.

hvala na toplu dobrodoslicu u ove hladne dane ... hvala svima.moja pitanja ovde nece biti o mnogo papirologii, vec o razgovoru sa "dobrim tetama" kako ih je nazvala zazik, o uzrast deteta, o emotivnim stanjima u sebe , u braku i sa okolinom... sve to...
Nama nije bitna nacionalnost deteta , niti vera, ni odakle i kakve roditelje potice ... Za sad imamo ideju da hocemo bilo kakvog pola ( mada muz je rekao da bi vise zeleo devojcicu al to ce da prizeljkuje u sebe ) , da je belo dete jer smo mi beli (plavo - smedji).. i da je zdravo .. za uzrast sam razmisljala puno i ne znam sta da kazem ako me iko pita.. u sebi znam da zelim dete i dve rucice koje ce da nas grle jer imamo prelep brak pa tada bi bili jos srecniji..kompletni... ali vidim da u stvarnosti to i nije tako lako i da covek mora znati puno toga oko usvajanju.. zato sami i trazila da nesto negde saznam sta posle... citala sam sto manje biramo lakse i brze ce mo naci dete za nas al... kako je Bog niko nije... Nase je da pocnemo, nasmesimo se, sakupimo snage , udahnemo duboko i pomolimo se bogu
pisite mi svoja iskustva.. svako misljenje i iskustvo ce mi dobro doci..

Vikiveki i ja se slazem da se nemoze izneti dete tek tako izvan granice.. i kod roditelja koi su razvedeni to je veliki problem zato sto mora potpisati svaki roditelj a tek kod hranitelja .. mislim da je to farsa neka .. velika laz .. pisi nam sta se desilo ako ista cujes

Olga RR, nisam rekla da je nemoguće, ali to obavlja CZSR
, jer je država staratelj, praktično "roditelj", a koliko vidim iz posta, Vikiveki kaže da su oni obavestili CZSR da deteta nema. To znači da je dete negde otišlo bez znanja staratelja. Nama su mogli izdati papir za privremeni pasoš, ali da mi sami nešto uradimo, nemoguće. To se radi u slučajevima kada je dete dugi niz godina kod hranitelja, a ne kad je privremeno rešenje.
Babymk, moj savet je da sve vreme budete to što jeste, bez glume, iskreni, ako vam se bude plakalo - plačite, ako vam nešto bude smešno - smejte se. Mi se ni u jednom trenutku nismo folirali, rekli smo sve što nam je na srcu. Vidim različitih saveta, te nikako nemojte reći da nećete drugu veru ili romsko dete, te obavezno recite da hoćete, najbolje je da iskreno kažete šta želite. Meni je npr. bilo svejedno, ali je suprug rekao da ne želi dete romske nacionalnosti i nikom ništa. Niko nas zbog toga nije spalio na lomači. Uzrast je najbitniji od svega i uslovi u kojima je dete bilo. Ako ste mlađi par, veće su vam šanse i dobijate mlađi uzrast. Mi smo rekli da ćemo odgovoriti na pozive za decu do pet godina, jer smo imali po 41 i 40 godina.

Zazik , iskreno , mene se to ne tice pa se ne raspitujem
znam da eto oni njega vode a sigurno ga ne svercuju preko granice - znaci modus postoji


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Zazik ni meni nije jasno kako su uspeli da je izvedu iz zemlje,još pogotovu zato što je pokrenut taj proces revizije hraniteljstva,ja znam kada sam ja svoje sopstveno dete vodila u Crnu Goru morala sam imati i ovlaštenje drugog roditelja tj oca, bez obzira što ja imam potpuno starateljstvo nad ćerkom,tako da mi to uopšte nije jasno kako su hranitelji tj. baba mogli da je odvedu u Nemačku,meni to sve miriše na neku novu mutljevinu ,pošto mi je koleginica rekla da Tinini otac i majka žive u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji,i da Tina ima još jednog mlađeg brata koji je takođe kod babe hraniteljke,meni samo nije jasno kako sistem to dozvoljava , da baba bude hranitelj za 9 svoje unučadi,ajde da je staratelj pa da shvatim,ali hranitelj to je čisto očigledno da je zbog para.starateljstvo država ne plaća ali hraniteljstvo se plaća.

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Vikiveki, nije ni meni. Ako je baka hranitelj, znači da su roditelji lišeni roditeljskih prava. Znači ne mogu ni oni odvesti dete. Hranitelj nema nikakva zakonska prava nad detetom.  Jedino da je preko CZSR baba sredila papire. Ali, ako je uspela da sredi da rodjenim unucima bude hranitelj, a ne staratelj, verovatno je uspela i to.
OlgaRR, čudan ti je ton. Ispričala sam zato što znam, da ne znam, ne bih.
Inače, moje dete je počelo da jede voće . Popije i čaj, uspela sam i to da je naučim. Ostalo je da je odviknem od velike količine slatkiša. Livene bombone i lizalice smo zamenili po kojom čokoladicom, ali ona uporno traži, posebno poslepodne, jer je dan provodila na njima. Kad uspemo nešto  novo, zaboravim na sve probleme.

Morala sam da prekinem jer je Mimi povadila materijal za kolače iz frižidera. Dolazi joj društvo popodne, pa se uzvrtela .
Babymk, ako je u MK isto kao ovde, imaćete školicu za usvojitelje sa svojim timom. Na kraju imate razgovor i popunjavanje upitnika o vašim željama. Iskreno, malo sam se glupo osećala, u stilu, em tražiš dete, a sad ćeš da zakeraš. Ali to je bio samo moj osećaj. Rekla sam iskreno da ne znam šta da kažem, jer svaki roditelj želi lepo, pametno i zdravo dete. Psiholog nam je rekla (izvinite, meni je ovaj novi izraz psihološkinja glup do bola) da onda prvo kažemo šta nećemo. Meni je prva asocijacija na dete bila inteligencija, da imam dete sa kojim mogu da radim. I sad, kad Mimi počne sa svojim ujdurmama, kažem sebi kao Dugouško: "Lutka je htela zeca i dobila je zeca"!
  Važno je da pokažete sebe u pravom svetlu, jer na osnovu toga članovi tima prave profile Vas i supruga i na osnovu tih profila će centri pozivati. Da smo npr. ćutljivi, povučeni, krućih stavova, nikad nas ne bi pozvali za dete kao što je Milica. To nam je i njena starateljka rekla. Kad me je ugledala, pomislila je da sam neko ko može da se uhvati u koštac s njenim karakterom, ali i ispravi brljotine. Ono što sam pre pisala, pokazalo se tačno. Živo i inteligentno dete, radi i uči kao zmaj, ali inadžija do bola. U isto vreme me to izluđuje i mnogo je volim zbog toga.
Inače, ulaziti u detalje, kao što je boja kose, očiju, i slično je iluzija. Takvi parovi gotovo nikad ne dobiju dete, govorim u našim uslovima. U Americi, gde je sve komercijalizovano, može i to, naravno, ako ste bogati.
Strah, nedoumice, izmešana osećanja, sve je to normalno.  Sve što te bude zanimalo, pitaj, odgovoriću sve što mogu i sve što znam. Meni je puno pomogla prijateljica koja je usvojila dečaka pre mene, a radila je u grupnim uslovima, pa je čula iskustva većeg broja usvojitelja. Da nije bilo nje, ne znam kako bih prošla. Tako da ću ti pomoći koliko god mogu, ako nemaš nekoga u svojoj sredini. Držim ti palčeve i veliki .

Da se malo razveselimo: Oborili smo još jednu prepreku! Pao je i strah od ljudi. Sinoć smo bili na žurci iznenađenja za jednog mog rođaka, gde su u većini bili odrasli i nepoznata deca. Nekoliko puta smo pokušali tako šta i Mici je uvek bila nervozna, rasplakala se i bilo je ajd kući što pre. Sinoć me muž ubedi da odemo i ... joj, ljudi... dete je preigralo celo veče, slalo okolo poljupce, igrala kolo deset minuta od početka do kraja, igrala se sa decom. Jednom rečju podigla tatu da igra (ja ga nisam ubedila već deset godina). Ide kod svakog, vuče za rukav i govori: "Ajde, igraj, vidi dobra muzika!" I bila je najsladje dete tamo (nije što je moja, verujte). Nekoliko puta pošle su mi suze, i ne samo meni. I smejala sam se i plakala i bila ponosna na majkinog i tajkinog heroja. U dubini duše, ja se njoj divim i kad mi je teško, bude me sramota od nje. Šta je sve preživela za svoje četiri godinice, a kako se hrabro nosi sa svim problemima. Javite se, nedostajete mi.