Nista mi ne pricaj o fudbalu. Nama N trenira kosarku, hteli smo da izabere neki sport. Rekreativno. Znaci, terali smo ga da izabere nesto. Zbog kicme, tabana i dr, nije bitno za ovu pricu. Izmenjali smo svasta i on se za sada zadrzao na kosarci. A M od trece godine svakog dana po nekoliko puta pita kada ce on na trening? Kakv trening, pitamo? Pa, na fudbal! I tako dve godine. Prosle jeseni ga odvedemo na trening fudbala, jednom, misleci da ga prodje volja. Treneri nas pogledaju kao vanzemaljce. Gde ste, roditelji, pozurili, jos je mali. Mi odgovaramo da znamo, samo da vidi kako izgleda i da on jos nije za to. Da vidi sam. Nemam nikakve ambicije, nego mi se penje na glavu tim suptilnim pritiskom. 😂 Odvede ga mm on dohvati loptu, sutne i razvali okvir gola.😂 I to levom nogom. 😂Treneri se pogledaju i kao, pa mali je, ali ako vi bas zelite...Naravno da ne zelimo! Nista nismo time resili, samo je promenio pitanje iz: ,,Kada cu ja na trening", u, ,,Je l'' trener rekao da sam sada dovoljno porastao"? I, na kraju je ove godine krenuo. U Bubamaru. Jedini klub koji ima toliko mali podmladak. I uziva, srecan je samo dok zgazi na travu u balonu. 😂😂😂