Mikica sa bas dirljiva prica.Drago mi je da si se navikla na sve to!Uostalom kako kazes bitno je da si sa covjekom kojeg volis! Jos kad stigne beba,vasoj sreci nema kraja...........

Nisam ni znala da ima ova tema
Moracu da iscitam kad budem imala vremena i ne budem bila umorna jer u poslednje vreme dosta razmisljam o preseljenju kod muza. On ovde ne moze da nadje dobar posao, a u CG moze, a posto je to na moru a ja zavrsila turizam sigurno bih i ja nasla nesto. Koci me to sto je manja sredina, ali opet ako imas posao, drustvo, srecan si u braku ni to ne mora da bude problem...
Ne znam, ali dosta razmisljamo o ovome

A i choopa bi mi bila blizu

hvala draga anajid.
da, nije bilo lako... spasilo me je to što se mm i ja čujemo (bez pretjerivanja) oko 20-tak puta dnevno kad je na poslu. zamisli kako bih poludjela da sam po cijeli dan bila sama u stanu,čistila,prala, kuvala, peglala itd. pukla bih načisto. čim je slobodan idemo negdje vani, bitno je da osjetim njegovu ljubav i nježnost i to mi onda nadomjesti sve ono što sam ostavila... danas mogu reći da sam zaista sretna žena... nadam se da će tako i ostati

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Stvarno???? Ovdje?




_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

A dje drugo
mm je iz Bijele, sto bih ja rekla iz Bele
Ali kao sto rekoh videcemo, leti je meni tu super, ali zimi bogami malo tuzno i pusto... jos nista ne znamo, ali u poslednje vreme razmisljam dosta o tome, a on me nagovara da probamo

Maaaaaalo

Ne zurite s odlukom, mislim da za to trebate oboje bit spremni i oboje to zeljeti.

A sada malo o temi.

Moj tata je iz jednog sela kraj Kursumlije, a od 14 godine je zivio u Beogradu. Oko 30g se doselio ovamo radi posla, upoznao moju mamu i ozenio, napravio kucu i ostao da zivi naravno. Ali, on i dan danas 'pljuje' po CG, po HN, nista mu nije po volji narocito nakon otcjepljenja CG, nigdje ne valja sem u Kursumliji i BG. Ja se stalno svadjam sa njim jer mi nije jasno kako moze da bude takav. Sto puta sam mu rekla, pa ako ti se ne svidja ti idi A kako godine prolaze sve je gori. Neki dan pricam i sa mojim doktorom koji se tu doselio iz Splita i koji stalno kuka kako bi da se vrati, ali ne moze i bla, bla. Da se razumijemo, nije ovdje sjajno (upravo nam je nestajala struja ), daleko od toga, ali niko ih ne prisiljava da tu zive??? Ili je to ipak idealizovanje rodnog kraja? Da ne pricam o tome koliko je ljudi doslo za vrijeme rata iz drugih gradova i onda opet pljuju po gradu. ne mogu to da shvatim. Umjesto da budes srecan sto si nasao utociste, posao, obezbjedjujes sebi za  zivot, ti to ne prihvatas. Ja sam recimo studirala u Bg i volim da odem gore i mogla bih ladno da zivim. Smatram ga za svoj drugi dom. Nikada ne bih pricala nesto protiv Bga, tipa ljudi su ovakvi, onakvi, prljavo, guzva, nesigurno ovakvo onakvo. trebamo da volimo ono odakle smo, ali da prihvatimo i tudje, jer svako mjesto ima svoju draz, samo je treba pronaci




_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Ne zurimo, mislim trebalo bi sto pre da resimo sta cemo i gde cemo, ali necemo donositi naglo nikakve odluke, dobro cemo da promislimo pre nego sto nesto odlucimo...
Ja dok to ne isprobam mogu samo da nagadjam kako bi mi bilo, jer ja dole nisam bila duze od 4meseca (i to leti) i mesec dana zimi.
Imam nekoliko razloga zbog kojih bih odmah otisla i nekoliko zbog kojih ne...pa ce valjda nesto da prevagne. Mada ako nam ne bude valjalo ima uvek jos neko resenje.
Medjutim posto to jos nista nije sigurno, pisala sam u temi duuuga razdvojenost supruznika da ce on mozda ici na brod, moguce je da cemo doci dole dok on ne ode na brod, pa bih onda videla bar otprilike kako bi to izgledalo...a opet ne seljaka mi se sa bebom tamo vamo non stop...
Oduzih ja i zakomplikovah, al sta cu kad mi je tako stalno komplikovano i u glavi

A sto se tice ovog pljuvanja obecavam da ako dodjemo to necu raditi osim ako ne bude nestajala struja svaki dan

Salim se, i meni je to glupo, ako ti vec nista ne valja onda menjaj nesto a ne samo bla bla bla kako je ovo ovako a ono onako i tamo bi mi bilo bolje...pa sto onda ne ides gde ti je bolje... mada ima sigurno tu dosta i u tome sto kazes da svako voli da idealizuje rodni kraj...
znam i da mm voli bg ali kad previse dugo ne ode dole krene da gundja i nista mu ne valja ovde i cim malo ode dole i vrati se odjednom sve super, a onda dole nista ne valja

meni je cak bilo i drago da se preselim negde drugde, da ne ostanem na selu. uvek sam volela NS i potajno sanjala da cu tu da zivim, i iskreno da ova situacija sa Dunavom nije takva kakva jeste, nebi mi ni na kraj pameti palo da se selim...
ovde imam sve sto sam i zelela, imam kucu sa dvoristem, drvecem i puno zelenila a na 5min sam od grada, od veleprodaja koje rade 24h 7 dana u nedelji, od apoteka koje rade tako isto. Mogu da biram kod kog ginekologa cu da idem, ne moram da ide kod jednog bisera zaduzenog za celu opstinu, koji se ponasa ko da je bogom dan!
mogu da biram lekara za svoje buduce dete, ne moram da razmisljam dal uopste ima vajde da idem kad vec znam sta ce mi reci, nesto sto i sama mogu da znam. Takodje kad vec jednom zivis u gradu lakse je za zaposlenje, nego kad im kazes da ces da putujes svaki dan....

opet kazem, da nam nije Dunava i pretnje poplavom svakog proleca, mi bi sada razmisljali o prosirivanju kuce a ne o prodaji i selidbi na selo. Jer za te pare za koje ovu kucu (vikendicu) mozemo da prodamo, u gradu ni garsonjeru ne mogu da kupim  a na selu mogu da imam pristojnu kucu sa dvoristem.

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Evo ja sam se pre manje od godinu dana (već je toliko prošlo ) preselila u malo mesto (čitaj: selendru
) odakle je mm i još se nisam navikla, a ne verujem ni da ću uskoro. Ceo život živela u NS-u, gradsko sam dete, volim da izađem napolje a ono ljudi svuda, živo, ne vuku se po ulici u papučama već normalno obučeni, volim da mogu da skoknem na kafu do centra časkom, prelistam novine uz kaficu u Vremeplovu ili negde u Laze Telečkog, volim da blejim po izlozima i lovim sniženja, volim da mogu časkom da se nađem sa sestrom na pauzi da se ispričamo i popijemo kafu, volim što sve mogu časkom sama da obavim - plaćanje računa, banku, nabavku svake vrste - bez objašnjavanja mm-u zašto mi baš to treba kad mu sad dam spisak da on to obavi u gradu - osećam se kao da moram da polažem račune a to mrzim i nemam strpljenja da objašnjavam da mi treba jer ja time čistim, a on ako će samo krpom da čisti da uštedi njeka se onda iste lati.... I tako, samostalna sam jako i ovo čekićanje u kući i to što sad za sve te sitnice zavisim od njega me ubija u pojam....
Nedostaje mi lepota centra, Limana, Dunav, Kej.... - ovde kada pogledam kroz prozor, a mi smo još u sređenom delu - nije mi dobro... Ne volim kad ovde izađem u šetnju gazim po blatu jer se ulice ne čiste, ne volim što me zagledaju babe, ne volim što kad uđem u radnju imam mali izbor stvari, itd... Nismo mi uopšte daleko od grada kada ideš kolima, ali bus ide ređe, ne mogu sa strahinjom i kolicima u smrdljiv (ne lažem stvarno) i krcat bus, a taxi je preskup... Mm ode rano ujutru kolima na posao, a nekada zna da zaglavi i do uveče... sad gledamo da kupimo još jedan auto, ja sam položila vožnju, malo ću vežbati i biće sve bolje kad ne budem kao zatočenik...
Ovde nemam nijednu drugaricu, ima pun ... mm-ove rodbine, sestra puno radi i ne može više da na pauzi dođe da se vidimo i tako. Jednostavno volim grad. da je ovo mesto malo lepše, ja sam vizuelni tip, ja bih verovatno sve to lakše podnosila...

Da, ja sam u situacijama kad nme neko dira veoma prgave naravi, a ovde moram jako da se kontrolišem jer se svi znaju znaju roditelje mm-a pa i njega od malih nogu i svi svima ćute... Tako da ako ti smrdi komšijin svinjac ti treba da ćutiš, ako ti pale lišće pored kuće i ti se gušiš u dimu treba da ćutiš, ako komšija gađa vazdušnom puškom ptice, a ti se bojiš...- ja ne ćutim, pa mislim da me već ovde gledaju kao oštrokonđu, ali mislim se, ne ugrožavam ja vas, nemojte ni vi mene....

Poenta je da sam ovde došla i zbog mm-a, a najviše zbog dece, da imaju više mesta u samoj kući, ai dvorište i čist vazduh napolju...

Ako bude para, ja sam za to da se za nekoliko godina kad porastu uzme kredit i da imamo svoj stan u gradu...

Uh, i ja sam u problemu.Preselila sam se pre dve godine kod muža u drugi grad i državu( još uvek u granicama bivše Juge).Pre dolaska ovde 7 godina sam živela u Beogradu dok sam studirala,inače sam iz manjeg grada u Srbiji.
Došla sam u Bosnu i nikako se ne snalazim.Sve mi fali,sve o čemu ste pisale.Muž mi kaže da ja ovde gde se trenutno nalazim i ne živim,već da sam mislima stalno daleko.Ružan je to i težak osećaj.Ovde smo došli zbog finansijske situacije i posla.Još uvek nemamo dece,lepo se slažemo,ali ja ne mogu da se pomirim sa sudbinom.Od kupovine stana i preseljenja u Beograd u dogledno vreme neće biti ništa,a tako želim da odem u Srbiju,da treba sutra da odem,otišla bih bez sekunde razmišljanja.
Nisam se uklopila,a sada kao da više nemam ni želje.Jedino želim da nađem strpljenja i da dočekam da se preselimo.
Baš sam negativna,ali tako se osećam

Moj dragi i ja smo ovdje vec 4 godine-ja sam dosla samo par mjeseci kasnije.Bili smo 5 godina u vezi kada je on zbog posla dosao ovdje,a ja sam jednostavno znala da cu i ja za njim ili cemo puci.Da nam je bilo oboma jako tesko da se naviknemo-jeste.Malo je falilo da puknemo bas zbog tog nenavikavanja(iskreno-vise njegovog nego mog). Bilo mi je tesko bez prijatelja,ipak je sve moje bilo u Bg,u kom sam od puberteta,naviknuta sam i ja na guzvu,brzinu i to da mogu da kupim sta god hocu u 3 sata nocu.Pa jos sam ja neko ko je cesto izlazio,znao gomilu ljudi i sl.Ali,sa druge strane,naviknuta sam na preseljenja,jer se seljakam(hm,tj. bjezim) od moje desete i nigdje se od tad nisam zadrzavala predugo . Moji su inace u hrvatskoj od moje 18 tako da inace ne sjedim kod mame duze od dvadesetak dana godisnje. Sada imamo jednog bebca i drugog koji samo nije stigao(bolucka me stomak danas,mozda vas vec sutra iznenadimo ), ja imam OK drustvance-dvije vrsnjakinje koje su isto mame i moju Barbaru koju znam skoro od starta.Iskreno,mislim da svakom mjestu treba dati sansu.I ovaj grad nije vau kao Berlin ili trendy kao Minhen ili otkud znam,vise je onako malo seoska sredina,ali prijaju mi i setnje sa mojim klincem a da znam da niko nece juriti kao manijak i zgaziti mi dijete na zebri.Proljece i jesen su ovdje super...Otkud znam,svidja mi se moj zivot ovdje.Naravno da mi nedostaje Bg,ali mi recimo smeta sto dosta mojih prijatelja ne konta da ja ne mogu da ih pratim sa klincem u rukama kao ranije.OK,i oni su svi odjednom upali u neke ozbiljne veze i ozbiljne price,te mislim da bi se manje vidjali i da sam u istoj situaciji u Bg.Nemam vise milion ljudi koji mi se javljaju,ali meni dragi ljudi su i dalje uvijek tu,bilo kad dodjem ili bar preko skype...


_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Evo i ja sam do pre 6 meseci se doselila kod mog muza ,jer vise nisam mogla da putujem bilo mi je naporno putovati autobusom pa cak nekad i avionom...predjem 2000km.....pa samo odlucili da se ja preselim kod njega i da zivimo zivot kako mi hocemo,jer se zaista volimo i lepo nam je u svemu se slazemo...i eto dolazi nam beba Jeste bilo mi je tesko da napustim Srbiju inace koju volim i tamo mi je drustvo i moji rodbina....al sve u svemu lepo sam prihvatila sredinu i uklopila sam se ovde ....Mada jos nisam stekla neke prijatelje ,za sada mi je dovoljan moj muz ...a preko skyp i fb se cujem sa mojim draim osobama(sva sreca pa postoji internet )Jedva cekam da idem na odmor,al tek sledece godine,jer mi sad ne pada na pamet da idem dosta mi je ....sledece godine dolazim sa mojom bebicom i muzem kao porodica Za sad se ne kajem sto sam presla da zivim kod muza jer sam presrecna zena pa i buduca mama

U kom si gradu? Ovde ima mnogo ženica iz Bosne, možda možeš da se družiš sa njima?

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

preseljenje... ja jos toga nisam svesna...sve mislilm moji najblizi su tu, posto se svakodnevno vidjamo na skajpu a oni preko 3000 km daleko... za sada su mi pozitivni utisci, posto mi je sve novo i zanimljivo, ali kako ljudi kazu s vremeno krece nostalgija..
najbitnije mi je bilo da sam pored nekog koga volim i to je ono sto mi je pomoglo da donesem odluku...u srbiji mi je sve najblize, familija, prijatelji, tamo sam zavrsila fakultet i mozda ce moja diploma dozivotno ostati da visi kod mame u sobi .. ali ovde sada krece moj novi zivot, ovde je moja nova porodica i verujem da se nikada necu pokajati sto sam napustila zemlju

p.s. burek mi nedostaje najvise

_____________________________

„Ako nismo odgovorni za misli koje prolaze pored naših vrata,
odgovorni smo za one koje puštamo i kojima se vodimo.“

Evo i ja 4 godina vec kako ne zivim u Srbiji(ali posecujem moje kad god mogu).U pocetku je bilo katastrofa,nikog ne poznajem,sve sam ostavila roditelje,sestru,rodbinu,drugarice.. nemam sa kim da izadjem(osim sa mm)mislila sam da cu da poludim.Najteze mi je bilo kad sam se prvi put porodila, dosli su moji naravno ali nisu mogli dugo da ostanu zbog obaveza,muz radi, ja sama sa bebom, stalno sam visila na telefon.Sad je vec sve drugacije,stekla sam drugarice,izlazim, sa mojima na skajp redovno se gledam jos da se zaposlim u struci i sve ce biti savrseno.

Nadam se da cu se i ja sto pre uklopiti i krenuti normalan zivot...Sad sam kao izvidjac, avanturista... Prvo taj jezik, pa da se bacim na trazenje posla... Drago mi je da mi je decko pun razumevanja i da od njega dobijam prave savete, jel naravno ima vise iskustva od mene.. Ja se nekad uspanicim, nekako se osecam nemocna, ali zvone mi njegove reci u glavi...samo polako, sve ce biti dobro, nigde ne zuris


_____________________________

„Ako nismo odgovorni za misli koje prolaze pored naših vrata,
odgovorni smo za one koje puštamo i kojima se vodimo.“

Soni bice sve u redu ali treba malo vise vremena,bitno je da ti je decko super i da imas njegovo razumevanje.Meni je mm bio taj period najveca podrska,trebalo me je izdrzati