Mislim da u tome "osetis i ne dozivis" lezi deo problema. Kad tu pocnes malo vise toga da dozivljavas i kad delis osecanja onda se vezes za mesto i ljude. Tek su prosle 2 godine, u nasim godinama je nerealno ocekivati da cemo imati "instant" prijateljstva. Daj sebi vremena, a ljudima sansu da te upoznaju.

_____________________________

Zadrzavam svoje gradjansko pravo da skacem na pogresne zakljucke!

Verujem da si u pravu Lence, ali ne znam koliko cu u tome biti uspesna, jednostavno su ovde ljudi mnogo drugaciji od mene i od ljudi sa kojima sam provela zivot, valjda se to zove mentalitet, sta znam. A nekako sam se valjda i navikla na ovakvo stanje, pa vise ne "ulazem sebe" nesto mnogo, odustala sam. Trudla sam se jedno vreme, pa digla ruke.

_____________________________

nista nije tako crno kao sto je nebo plavo

Znam tacno na sta mislis kad se zalis na razliku u mentalitetu, nemoj slucajno da menjas svoj! Dovoljno je sto promenis stil zivota, taman posla da menjas identitet da bi se "uklopila". Ne trebaju ti nego 2-3 iskrena prijatelja, oni se steknu nekako spontano, stvarno mislim da je vazno da se ne zatvoris i da ljudima delujes odbojno (znam da to moze da bude problem kad se ljudi presele iz velikog grada u manju sredinu).

_____________________________

Zadrzavam svoje gradjansko pravo da skacem na pogresne zakljucke!

Ne menjam svoj i necu menjati, a u njihov ne mogu da se uklopim i da se bar u necemu nadjem. Nisam ni na pribliznim talasnim duzinama sa ljudima iz mog svakodnevnog okruzenja, i cak sam otvorenija od njih, daleko od toga da sam odbojna. Nikada se necemo medjusobno prihvatiti, mada ljudi koji su bili, i jos uvek su hvala Bogu, kucni prijatelji mm-a mene su odlicno prihvatili i fino se "posecujemo" s vremena na vreme, i za sad je to zadovoljavajuce. Obzirom na okolnosti i mentalitete-sasvim dovoljno  Mada.. meni nedostaje Beograd i vreva i gungula i uzurbanost i sve ono lepo i manje lepo sto se tamo odvija  Toga ovde nikada nece biti, ali vreme ce valjda uciniti da se naviknem na novonastalu situaciju  Tu sam gde sam i to je to!! A najvaznije je sa kim sam 

_____________________________

nista nije tako crno kao sto je nebo plavo

Uvek sam pricala kako nikada necu otici i udati se u drugi grad...ali ispalo je bas tako...meni je najbitnije bilo da ja i mm budemo zajedno,nije bitno gde...a da mi je jos uvek cudno-jeste...ustvari sada sam se navikla,sada mi je moj rodni grad cudan kada odem kod mojih,mada su ljudi u svakom slucaju dosta drugaciji,mi sa juga smo malo temperamentniji i otvoreniji za razliku od ljudi ovde...ili mi se samo cini

_____________________________

Ako problem moze da se resi,nema svrhe nervirati se,a ako ne moze,nerviranje nece pomoci!!!

A odakle si se gde preselila? 

Potpisujem ....mada nije tako lako..ali ljubav cini cuda, a nije cudo

meni se priblizava dan preseljenja kod mm u drugi grad, drugu drzavu i mnoooogo sam danima 
nisam spremna psihicki, a mislim da to nikada necu ni biti. pritiskaju me sa svih strana... moji, drugarice - misle da cu pre da se vratim nego sto cu da odem, a i smataju me za nenormalnu osobu sto uopste idem. opet mm bi da sto pr predjemo iako kuca nije gotova, pa bi zivei sa njegovom mamom u 40kvadrata par meseci - a meni se to ni malo ne svidja a i doslo je do nekih promena u odnosu na prvobitni dogovor o kuci. najveci problem je sto ja ne znam sta ja hocu! tj ja hocu da nas troje budemo zajedno i zao mi je da mm trenutno uskracujem dane da gleda kako nas sin raste, ali jednostavno ne mogu sa njegovom mamom pod istim krovom, meni i moja mama nekada smeta jer sam navikla (od srednje skole, 20 godina, zivim sama!), volim mir i slobodu kretanja, da imam svoj kutak. a tamo to ne bi imala i vec sad se osecaaam kad pomislim na tu situaciju tamo, kao u kavezu!


_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

ajoj, buhlice 

ne znam sta bih ti rekla osim da ces se vremenom, nadam se, navici...
uh, al' te utesih, a?

koja drzava i koji grad su u pitanju?


_____________________________

zna baba

Ma daj Buhlice, ako je samo na par meseci, izdrži... pomisli na dragog, njemu je sigurno teško bez tebe i Pavla. Znam da ti je teško, ali takav ti je život... nije uvek sve idealno.


_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

ma nije daleko... tu odma preko Drine! ali opet


_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

Šta te briga, možeš da ideš da se družiš sa Lu, Eugenijom, Nadom, gagi, anajid...

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

ne znam da li i tvoji zive u Beogradu, ali otici i ostaviti sve nije nimalo lako, da se ne zavaravamo

zivela sam godinu dana u inostranstvu, sama, i svaki put kad bih svoje gledala preko kamere na msnu, srce mi se cepalo... kako to sada odjednom ja njih samo preko kamere gledam?
nemoj da na tebe utice to sto ti pricaju kako ces se pre vratiti nego otici, iako ti, naravno, oni misle najbolje. samo ces se jos vise deprimirati... glavu gore... pavle i tvoj mm su sada tvoja porodica i bitno je da si sa svojim detetom, a isto tako je i tvom mm-u to bitno, a tada uopste nije vazno gde ste...
ja sam tako shvatila da te muci preseljenje uopste a ne samo tih nekoliko meseci sto ces ziveti sa svekrvom... i ja sam kao ti prilicno samoziva... sta ces, navikla da od mladih dana budem sama. dugo mi je trebalo i na zivot sa muzem da se naviknem. veruj mi, znalo je da bude bas gadno... ali naucices i navicices se zbog pavla, videces... nekako, kontam da od kad je beba tu, ono sto je ranije bilo tesko, vise nije uopste... zanimljivo, ali tacno

_____________________________

zna baba

ma muci me i preseljenje uopste, ali je trenutno na tapetu tih prvih par meseci. da nemam pritisak od mojih, mozda sve ne bi bilo toliko strasno. a ja budala cutim umesto da im svima kazem da me ne smaraju... moj izbor, moja stvar!

_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

bas tako! 

_____________________________

zna baba

moja Micke....sve sta si napisala, potpisujem....ja sam zivela u inostranstvu....ali sad zivim u srbiji, otisla zbog mm od svoje kuce, rodjena u sisku, sve imala, vec me posao cekao, fakultet zavrsila..i rekla zdravo, dovidjenja...ja volim svog decka i idem ziviti sa njim..tad mi je bio momak...otisla ostavila sve....jaaaaaaaaaako, jaaaaaaako mi se tesko bilo naviknuti, jos uvek nisam., da ne kazem da nisam imala nikoga, drugaricu, nikoga...samo svog muza...koji je imao sve...proces socijalizacije jos uvek traje, sad mi je vec mnogo lakse...ipak funkcionisem kako tako...ubi ja me i dalje to sto ne vozim auto , ovisim o mm kad ima vremena da idemo za bgd, uvek sve sama obavljala, bilo me svuda i nigde, sad najedanput kucanica...vrtim se u krug ko luda marta;)

mm ima veliko razumevanje za situaciju i uvek je tu pri ruci..doduse da nije takav ne bi sve to uradila....ljubav cini cuda, a nije cudo....mnogi kazu luda si....a ja ima kazem, bolje luda i srecna u zivotu, nego pametna i nesrecna:)



< Poruku je uredio maslinica -- 19.5.2010 17:37:48 >

joj mila moja...
ja sve znam...pricale smo...i razumem te sasvim.

uh..

a je l imate tamo net pa da makar caskamo na RR???

Buhla moja....samo hrabro!!! nece ti biti lako, ali prodje sve...ne znam, imas li koga svoga tamo, osim muza...doduse,, sad imas bebicu, sve ce ti biti drugacije i lakse, nego kad sam ja uradila isto...bice to sve dobro, veruj mi...prolazila sam kroz isto..bice dana., uspona i padova, suza...ali opet sve radi ljubavi..ljubav pokreca svet...draga drzi se:) sve ce to biti dobro:)

Evo ovako, prvo nepristrasno, pre nego procitam ostale postove, da iznesem svoj polazni stav. Doselila sam se pre deset godina u mm grad, nakon sto sam izgubila svoj. Posle smo bili hiljadu puta u krizama svih vrsta, od kriza identiteta, do besparice, besposlice i besmisla, ali smo uvek ostajali tu zbog toga sto sam itekako znala sta znaci ostaviti svoj grad. Ako ja moram da zivim s tim hendikepom, da bar on i nas sin ne moraju. Da sam zbog njega ostavljala svoj grad... verovatno bih se odlucila na isto, jer volim Bosnu, jer volim promene i snasla bih se u Tunguziji, avanturista sam i do krajnje ludosti hrabra (ako neko ne zna, udala sam se za frajera kog sam znala svega 5 sati, ima detaljno u temi Kako ste upoznale svoje muzeve, ili tako nesto )
Jeste izvor stresa, ogroman socijalni sok, u pocetku je sve egzoticno, pisete vesela pisma, ako je negativno, ismevate, ako je pozitivno, divite se, ali kad iznenadjenja prestanu, pocinje da se javlja nostalgija za onim vasim sto taj grad nema. Iskreno, i u svom gradu sam uvek kontala o onom necem sto moj grad nema, tako da savetujem da u takvim krizama omogucite sebi da odete u svoj grad i ostanete (podvlacim) duze od 17 dana. Ne 16, nego 17 najmanje. sasvim dovoljno da se setite svega zbog cega ste otisli iz svog grada i jos, pride, da shvatite koliko ste zavoleli novo mesto. Jer, brak, ako je iz ljubavi, svakako, je neka vrsta ponovnog rodjenja i novi zivot koji pocinjete u njemu, sa svojom porodicom, nema nijedan drugi...
Adaptirate se tako sto nadjete posao. Ni pod tackom razno ne prelazite kod njegovih, ako nemate posao. Ne samo zbog finansijske samostalnosti, vec zbog osecaja da nesto vredite. U trenucima kada ste postali majka, dobili strije, ugojili se, ili jednostavno, izgubili duh od umora, samo vam jos treba osecaj da bi taj tudj svet i tudj grad savrseno f-onisao i bez vas, jer ionako nista sem dojite i spremate kucu - ne radite. osim toga, ljudi sa posla su prvi vasi ljudi, vasi, a ne dobijeni kao muski miraz. Ako nema posla, upisite fakultet. Tacka.
Bez iskustva sam o tome mislila: Samo sto dalje od staraca i ljudi koji me prepoznaju po ulici Nije lose, uopste, al nemojte bas daleko... Ume da kosta kad se uzelite svojih, i tih sto vas prepoznaju po ulici. za to vam u novom gradu treba... paaaaa, ako je velicine Banjaluke... cela godina da vas subotom sretnu dva poznanika na korzou, dve godine za 5-oro, 5 godina za desetoro, deset godina za onoliko koliko vas poznaju u vasem gradu, od prilike. Za deset godina, studirala sam na dva fakulteta ovde, radila u dva dnevna lista, jednoj izdavackoj kuci i na radiju. I u vreme kad sam se porodila i dve godine posle toga, bas po maleru, bila bez posla i najsamija na svetu.
Eto, nadam se da nisam smorila. idem sad da citam sta ste pisale.

PS. Svekrve zasluzuju posebne teme, prema mentalitetima


_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Ja jos uvek nemam osecaj da sam se preselila, trenutno sam na odmoru 

zez. se, frka mi je, pa i ne razmisljam o tome jos uvek, tek upoznajem grad. Sreca suprug je privatnik, pa svaki cas skokne do kuce, tako da sam manje usamljena, za sada mi je fon spas, posto bas nikoga ne poznajem

mm i ja smo u zadnje 4 godine milion puta spakovali kofere i negde se selili, uopste vise nemam osecaj ni gde pripadam. Par puta me je hvatala kriza ali brzo prodje jer znam razlog svega toga. Moja ljubav 

Ja sam ovo uradila, i nije lako. Jos uvek se druzim sa starim drugaricama, preko msn-a, telefona, facebook-a... A tako mi fali da ponekad popijem kafu s njima i ispricam se k'o normalan svet... Nikako da se uklopim i nadjem ovde nekoga. Da ne pricam o tome kako mi fale mama i tata. Danas sam bas  

Moja prica:
Pet godina veze na daljinu, vidjanja vikendima, astronomskih telefonskih racuna...
Plan je bio da se on kad-tad preseli u Beograd, meni nije padalo na pamet da mrdam
Plan je bio... Sve suprotno od onoga kako je sad. A ja sam bas srecna sto plan nije uspeo
Elem, za tih pet godina on je u svom gradicu (citaj selu) razvio fin privatni poslic, a ja sam zavrsila faks i trebala da pocnem da radim u jednoj sjajnoj firmi u Bg-u. Pred samo potpisivanje ugovora, meni klikne u glavi, resim da sve napustim i preselim se kod njega.
U pocetku je bilo tesko, sve me nerviralo, mala sredina, ljudi, njegova rodbina... Olaksavajuca okolnost je bila sto sam tokom godina zabavljanja dobro upoznala njegovo drustvo, pa nam bar nije bilo dosadno...
Brzo sam upoznala i devojke, koje su mi sad divne drugarice, podjednako ih volim kao moje zenske iz Bg-a Puno je prednosti : jeftin zivot, sve ti je blizu, velika kuca, dvoriste, slobodne dana dajemo sami sebi (biti sam svoj gazda je ) U medjuvremenu smo kupili i stan u Bg-u, ali nam ne pada na pamet da se tamo vratimo. ponekad mi nedostaju mama i tata, ali ipak sam ja sada pre svega supruga, jos malo i mama, pa teko onda sve ostalo!
Meni je sasvim dovoljno sto 2-3 puta mesecno po par dana provodimo u Beogradu, cini mi se da cak vise izlazim i da se vise druzim od mojih drugarica koje zive tamo...
Mislim da je ta socijalizacija lek za nostalgiju i moj savet svoma koji su nesrecni u novoj sredini je : upoznajte se, druzite se, verujte da i u najvecoj selendri mozete da pronadjete bar dve osobe koje ce vam odgovarati.
A da ne pricam o tome da je zaista najbitnije biti sa voljenom osobom pa makar i na kraju sveta

Marija 

_____________________________

Jedno je biti stvoren, a drugo ~ biti ostvaren.