I ja sam isto bila kurva. a sada me komentarisu ovako: ma kurve najbolje prodju i najbolje se udaju.

Tasho Svi su muskarci, izgleda, *ebaci, a zene kurve. Ja bih po carsijskim pricama sad imala sestoro vanbracne dece i sve polno prenosive bolesti. Al nikad nisam marila.
Imala sam jednu drugaricu, kojoj sam pruzila i vise nego sebe celu. Bila je u g***ima do guse, zaista je prolazila kroz uzasan period, i jedina sam ostala uz nju. Volele smo se kao sestre, nije bilo ono klinacko drugarstvo, danas jesmo-sutra nismo.
Bila sam trudna 3 meseca, par nedelja pred svadbu. Moji su otisli na more, ja sam ostala sama, sa parama koje su mi ostavili, i sve sam ih drzala u novcaniku. Ona mi je ukrala novcanik. Ljudi moji, ukrala mi je novcanik, a znala je da sam sama, i da su mi to sve pare, i da sutra ostajem bez dabrostona. Sutradan sam to ispricala zajednickom prijatelju, i rekao mi je da se nedavno navukla na heroin, i da to ceo grad zna.
Ne treba ni da vam pisem dalje, sok, cudjenje, gadjenje, mrznja...ma uzas. Poslala sam njenoj mami poruku i vise je nikad nisam videla.

I ja sam bila, sto neko rece jos nevina a kurva sam! Moji "drugovi" kad sam se udaljila od njih na pocetku veze sa mm sta ce da kazu nego prokurvala sam se,a ja non stop sa mm-om i on mi brate prvi i jedini! Izadjem sa drustvom a mm-u stizu poruke kako se vatam po ulici sa nekima! Sva sreca pa nije poverovao nikome nego kaze meni sve to! Salecu ga na ulicu i kazu mu da pazi sta radim,a ja sedim kuci i cekam njega,gde god izadjem ja sa njim!
Da sam kriva i da sam takva pa da mi ne bude zao,nego ovako... Muka mi je vise ljudi...A to mi je bilo neko drustvo! I ja sam na distanci sa svima sada!

kuku majko, okidoh se od smijeha!!!!!!! hihihihihihihihihihih

...a ja mislila da sam čudna što nemam pravih prijatelja
Stvarno se pitam zašto to tako biva,nije da su me povrijedili,mada ima i takvih ,nego smo se jednostavno udaljili i kad ih sretnem ne znam šta bi pričala sa njima
Imamo neko društvo ja i mm ali šta da kažem,da mogu biti otvorena 100%,pa nisam baš sigurna jer sam se uvjerila u neke stvari.
Valjda dok nismo u braku imaš te neke prijatelje i sa njima dijeliš sve a poslije imaš muža,dijete i shvatiš da nikome ne možeš vjerovati kao njima a tako isto i ti "prijatelji" i onda tu dolazi do te faze što kaže DIABLA
svak svoj sex...
Bar je tako kod mene,mada se nadam da ću nekada opet osjetiti neko iskreno prijateljstvo

Za ovo sam ja mislila da sam luda! Mislila sam da se jedina tako osecam! Da sam postala divljak!

ima tako nekih ljudi koji te pitaju kako si i sta ima novo tek reda radi i onda krenu satima da te dave pricajuci jedino o svojim problemima.
razumem ja da je svakom svoja muka najteza, ali zasto jednoj takvoj osobi uopste padne na pamet da imam sat, dva ili tri na raspolaganju kao da mi na celu pise 'ja sam draga saveta'. a pravilo je da nikada dobronameran savet ni ne poslusaju vec uporno teraju po svom.
mozda sam malko zla, ali od kada sam trudna, uopste ne zazirem od toga da im saspem u lice kada me takvo ponasanje iznervira i tada namerno skrenem temu na to sta je bilo na poslednjem ultrazvuku i sl. pa, izvinite, ali mozda je meni dr zabranio da jedem slatko i mozda meni to tesko pada, niko nista ni da pita.
zanimljivo da je ova osobina narocito izrazena kod prijateljica koje nemaju decu. kao da sam, ne daj boze, gubava, jedva da se i jave. no, neka. vise me takve stvari ni ne potresaju. imam o cemu da brinem i mislim, a za prazne price nemam vremena i tacka.
i tako mi mnogo vise prija drustvo prijateljica koje su i same mame. :))))

Tasha!  Eee kazem ja kad to cujem kamo srece da sam bila, pa da mogu da pricaju istinu!  Ma, kazem, za TAKVE me bas briga, boli kada te oni kojim si verovao zeznu...al kazu zato u se i u svoje kljuse, i porodica je svetinja!

U ovom postu se najviše nalazim.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Najteže je uvek bilo razumeti čoveka. Moje iskustvo govori da ko me jednom nije razumeo, neće nikad, tj. to nerazumevanje će ponoviti kako vreme odmiče, ma koliko se ja trudila. Za svaki odnos uvek je potrebno najmanje dvoje ljudi. Oba ta čoveka treba da pokažu trud i razumevanje da bi uspeli da dođu do dobre i prijateljske komunikacije pune poverenja. Ako toga nema, onda džaba sve. Mrzim ignorisanje iz dna duše, tipa: uvredila si me a sad ću da zaćutim, i nema veze što ti to nikad neću otvoreno reći, nema veze što smo proveli dosta vremena skupa, nema veze što smo podelili mnogo toga, što smo prošli skupa mnogo toga, što smo se voleli.. Nema veze. Sad sam JA ljuta, a tebe ko ebe.. Nisi čak zaslužila ni da znaš zašto sam ti okrenula glavu. Tako se jednom drugarica naljutila na mene u periodu kada sam aktivno radila na svom diplomskom radu i dva puta za redom me našla u nezgodnom momentu za neku kafu.  Ja sam očekivala razumevanje, ona je očekivala da sve ostavim i da visim s njom. Nismo se razumele, ona je zaćutala, ja sam patila.. Vreme je prolazilo... Posle samu sebe išamaram i KAŽEM.. E pa nije te vredna. To nije drug kad ne može da razume da si u frkama. Nazovem je i kažem: Od danas TI više nisi moja prijateljica! Od danas, JA kažem da nisi zaslužila ni da te pozdravim na ulici! O Bože, kako se sve od tada promenilo. Nisam mogla da verujem. Svaki dan me zvala, tražila je da se vidimo, da se odljutim.. Trčala je zamnom kao zeko. Neverovatno da dobrota nigde ne prolazi, da moraš biti kuja da bi te neko čuo.. neverovatno..
Moje iskustvo isto tako govori da je mnogo više tih kvazi prijatelja u ženskom rodu, valjda zbog prefriganosti u dominatnim ženskim osobinama, tako da su mi se kroz vreme muški prijatelji pokazali boljim.
Imala sam momenata i sa lažnim rođacima i nervira me to da samo zato ako smo rođaci mora da budemo super truper dobri. E pa ne moramo!
A ako je nekom zaista stalo do druga/drugarice, otvorenim razgovorom i spremnosti sa obe strane sigurno se dolazi do razumevanja. Ljudski odnosi i problemi u komunikaciji i danas su najčešći problemi sa kojima ljudi recimo odlaze psihologu na razgovor.
Ja sad lepo imam svog psihologa koji je plaćen  da me sluša, a pravi prijatelji su tu kao i do sada, iako su nam se životi neretko razišli sticajem okolnosti. Svako se pozabavio svojim problemima, neko radi, neko nema vremena, neko studira, neko se bavi decom, neko porodičnim problemima veoma ozbiljnim, a vreme je takvo došlo da je zaista teško i izmamiti osmeh neki mali bilo kome. Sećam se jednog osmeha jedne devojke na sahrani moje bake, tako je bio topao, i baš ga je lepo bilo videti na skupu tužnih lica. Ko kaže da se u žalosti mora isključivo plakati... Topla reč, topao osmeh, nekada deluju izuzetno lekovito. Ali su izgleda skupoceni!

Bilo kako bilo, sada mogu da prepoznam prave prijatelje, odudaraju od smrada ljudskog kao beli kružići na crnoj podlozi.



_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ja ovo neznam, niti mogu da prepoznajem lazne ljude, za mene u ovome svijetu ne postoje, ja svima vjerujem i sve mislim da su dobri i imaju dobro srce i dusu i da kako sto pricaju samnom tako i jeste,nikad ne mislim sta ce biti kad mi ti ljudi okrenu ledja sta ce reci nego ja vjerujem da su svi dobri ...
a inace zbog ovog dosta cesto se svadjam sa mm jer ja ne umem da procijenim ljude, i nikad ne vjerujem dok ne vidim neke dokaze da su ti ljudi stvarno losi, ne mogu da vjerujem, niti mogu da vjerujem da meni moze neko da zeli zlo kad ja nikome nisam nista radila ...

voljela bi da sam drugacija sto se tice vezano za ovo, i da bolje prepoznam ljude, ali valjda vremenom hocu ...

Lako iskuliras lazne ljude... Ali kada su ti lazni ljudi rodbina onda imas problem....

Ali taman kad pomislim da ne postoji vece zlo i lazi... Naidjem na neopisivo zlo i bolest... Pocnem sebe da preispitujem jesam li ja mozda losa, a oni dobri... Jesam li ja negde pogresila...

Ne mogu vise da verujem kakvi su ljudi... Stvarno je strasno... Nemam snage vise ni za koga... Nemam...

_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Ja moram da priznam da nisam imala puno takvih iskustava. Imam stvarno dobre prijatelje (ne samo ja, i mm takodje ali smo toliko dugo zajedno da je to već odavno zajedničko društvo). Mislim da ima bar 10 ljudi kojima bih mogla da se obratim za bilo koju vrstu pomoći da bi mi pomogli (tu ne računam mm i porodicu). Možda grešim, ali evo sada tako mislim...



_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Imam dve osobe u svom životu koje baš traju...i nisu 'uprskale'(a tu ne mislim na užu porodicu i m)dosad...a da se zna da je mene veoma teško zadovoljiti,znači da su baš vrijedne

a dosta ih je 'palo' na sitnim i glupim stvarima...i znala sam da nisu vrijedni više ničega,i što reče neko u postu 'onda mi bude žao samo to što sam se 100% davala'...

ali bolje i prije nego kasnije da se sazna ko su oni srvarni i pravi,a ko lažni...obično sam to saznavala na početku

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Svet je pun licemera...I ne mora niko da me voli, ali licemer NISAM!!!!!! I sada sam ogorcena necijim licemerstvom!!!Sada-bas ovog trenutka....Bolesno je da neko spira savest na takav nacin!!!!!

Slazem se,ali mozda ga neko ne spira a pogoto ne prema jednoj osobi to je sigurno!

Jedini iskreni i pravi prijatelj koji nema interesa je majka. Najvise povjerenja, ljubavi i topline imam u njoj, mojoj najboljoj drugarici-kumi i sestri.  Ja imam puno drustva, ali samo sa par njih sam pravi prijatelj, ovi drugi su manje-vise prolaznici u mom zivotu. Imala sam najbolju drugaricu 9 godina, dijelila sa njom sve. I dobro i lose, i radost i bol. Zadnje parce hleba smo dijelile, sto se kaze. Roditelji su nam porodicni prijatelji. Bila sam uz nju kad je izlazila iz dugogodisnje veze, tjesila je u pola noci kad joj je bilo tesko, udala se posle godinu dana za drugog, bila sam joj vjencana kuma, ponosila se s njom. Umrla joj je rodjena sestra, ja se dvije nedjelje nisam odvajala od kume, zapostavila sve, samo da joj makar malo pomognem u tom bolu. Poradjala se, cekala u bolnici i strepjela kao da se meni desava. Postala je ljubomorna, svadljiva, netrepeljiva prema meni...Dok je ona imala svoju bebu da je cuva i uspavljuje, ja sam izlazila i provodila se. Dok sam ja zavrsavala fakultet, i uzivala sa tadasnjim momkom(sada muzem), ona se sa svojim svadjala i odlazila kod svojih. Itd. Itd. Pronasla je drugo drustvo! Sestru sa kojom godinama nije pricala, sad su nerazdvojne i ne odvajaju se. Kad sam ja prolazila svadbu i porodjaj-nje nije bilo!!! Mnogo puta sam se pitala cime sam to zasluzila, ali od prevelikog razmisljanja nista nisam uradila. Svaka prica sa nama je zavrsena, kao grom iz vedra neba. Bilo mi je tesko u pocetku, ali sam shvatila da ona nije vrijedna moje zrtve, i da je su sve godine iza nas-laz. I nije mi krivo, svako svoj obraz nosi!

joj Ivo mila koliko ih samo ima, a za majku si totalno u pravu!
Ali ono sto ja pomislim tada je da se nikada necu promeniti bolje uvek davati nego ziveti na tudjoj energiji ja volim da dam iako znam da cu u 99% slucajeva biti zaje...ana ali eto meni lakse nego posle da me grize savest da sam nekome lose ucinila,nisam pomogla... a takva si i ti emotivna i dobra dusa i takva treba i da ostanes umecee to pravi ljudi da cene!

Ja verujem u ljude 

Jedino iskreno verujem roditeljima i bratu, ostalo ...
Dok sam trebala ljudima bili su tu, prijateljice  skolske, radne kolege,  rod ...
U periodu kad smo imali "novca za bacanje" uvek smo bili okruzeni "prijateljima" sada kad situacija nije takva da mogu nekome kupovati poklone, voditi ga na nedeljni rucak, placati vikend na moru- nikoga nema! Zovu samo kad nesto treba, a koliko su nas pre zvali  govori to sto smo po 2 tel broja imali i obavezno ih gasili nakon 17 00.
"Prijateljici" nerazdvojnoj se suprug nedavno borio za zivot. Ja je zvala, ima malu bebicu, i mama joj bolesna, prosto mi je zao (citav zivot joj je biio nikakav uz oca alkoholicara) da bi ona mene 'ladno ignorisala. Druga "prijateljica" nikad za 7 godina braka nije "uspela" da navrati na kafu- nema vremena  ....
Sta da kazem- vise volim biti sama, piti kaficu uz rr i igrice nego zamarati mozak glupostima  pretvarajuci se da i ja uzvam u necijem drustvu.
Jedine osobe sa kojima sam u korektnim odnosima su moji bivsi sefovi. Sa svima se vidim, sedimo opusteno, uz smeh- retkost u danasnje vreme.
Mislila sam da je problem u meni ali iskreno vise volim nikako nego svakako

_____________________________

Hvala Vam
Sve ce jednom biti juce

Samo cu reci da sam se opekla puno puta, i i dalje mi se to desi... Volim ljude, i svakom pruzim sansu, kasno vidim o kome i o cemu se radi... a kad vidim u stanju sam da oprostim. Ipak, sto sam starija sve sam opreznija!
P.S. Nicija nije do zore gorela!!!

E, vala Sandra, naucicemo i mi kao je ne-biti budaletina....Jednog dana