U Topoli se moze ulaziti u sobu. Iako po pravilu nije dozvoljeno, sestre i dr nikoga ne opominju da ne mogu da ulaze (glavna sestra se u skolici bas zalila da im je to veliki problem), ali opominju majke ako iznose bebe iz sobe . Ono staklo da se pokaze beba postoji, ali ga ne koriste. Tako da su meni mogli uci i muz i Lu u posetu. I imali su meru, dolazili su jednom dnevno, posle rucka. Sobe su dvokrevetne, a oba puta sam imala srecu da sam imala cimerke kojima nisu dolazili u posete, a kad su otisle, bila sam sama u sobi, da sam imala TV, bilo bi mi kao da sm u apartmanu A sa druge strane, u sobi do mene je bila zenica koj su dolazili neprestano,svaki dan, od ujutro do uvece, svakakvi ljudi, roditelji, rodjaci, ujne, strine, tinejdzeri, deca, babe, dede sa sve cvece i kesama i poklonima. I svi su bili tako glasni, kad smo posle vizite u 7 zaspale, desavalo se da nas probude oko 8 sati vikom, iako sam drzala vrata zatvorena A zamislite kako je bilo onoj jadnoj prvorotki sa njom u sobi, namucila se na porodjaju a nije mogla ni da odmara od njih, kako li je tek bilo da doji bebu a oni matorci i klinci bulje u nju u sobi na kraju su jadnicu premestili u apartman.
A tek posetioci koji ne znaju gde tacno treba da idu pa upadaju u sobu dok ti dojis ili se presvlacis, ili luftiras ranu od epiziotomije