Nažalost soni, ima ljudi koji prosto ne spadaju u ovu vrstu sisara, a da ih porediš sa nekom životinjom-vređao bi im vrstu
Naime, imala sam situaciju u kojoj sam bila ugnjetavana do psihičkog bola, bukvalno. Čak sam doživela i nervni slom, a sa tim direktorom nije bilo razgovora-taj je otkidao glavu ako ne dišeš kako on diriguje
Pitanje je samo da li Meyo ima neku drugu opciju za posao ili bilo kakvu finansijsku podršku sa strane? Tu mislim na zaposlenog muža (nebitno na primanja) ili roditelje koji mogu bar privremeno da pomognu
IZVORNA PORUKA: jelena038
ama, nije sve uparama i neke stvari nemaju cenu.
... i upravo ovo! Zdravlje nema cenu. Ako tu koru hleba može privremeno da ti obezbedi neko drugi-momentalno daj otkaz!
A što se tiče inspekcije rada i Zakona o radu - tu nažalost ima mnogo rupa, bar kod nas (samo da napomenem da se moj slučaj desio 2006. i da su mi prava bila prilično nejasno formulisana
) Naime, ta firma je bila tada državana, a direktor partijski postavljen - u Subotici je mnogo toga "partijski" postavljeno!
čak mi je prećeno, kad sam počela da naslovaljavam svoja prava, da će mi se onemogućiti dalje zaposlenje uopšte ako ih prijavim, jer će se stranka za to pobrinuti... I šta onda da radiš? I da, u to vreme sam živela sama, ali mama mi je mnogo pomogla da pobegnem od tog haosa. Čak 3 meseca nisam uspela da nađem posao(poslala sam preko 200 prijava na razna mesta, išla na sajmove zapošljavanja, radila testove, razgovore-ništa...) Tek otac moje drugarice mi je pomogao da se zaposlim gde sam i danas
Skrenuh sa teme - poenta je gde radiš ( u kakvoj firmi, pa i u kojoj državi), kakvi su ti privatni uslovi života, a to koliko će ti Zakon pomoći-ne znam...