I nižu se dani...Toliko smo te želeli, radovali se, pravili planove za nas četvoro... Sada nas je troje...Srečni smo što se tvoja seka spasila, što je Profesor bio čudotvorac da je spase, a Bog milostiv da nam je podari... Tužni smo što te nismo dočekali u zagrljaj... Imao si i ime. Za tebe smo znali kako bi se zvao, za seku smo smišljali. Ona raste. Svakim danom je sve veča i lepša. Radujemo se svakom njenom osmehu, glasu, pokretu. I tugujemo za tobom... Seka če verovatno ostati sama, jer više dece nečemo moči imati. Tako su nam rekli. Nisam te mogla ni zagrliti, ni poljubiti, ni videti ... Nema dana da ne nislim na tebe, na tvoj mali , nedužni život, na to kako bi naši životi sada izgledali da je sve bilo kako treba... Nedostaješ. I kad se smejem-ja bih plakala, i kada pevam- ja bih vrištala... I šta god da uradim-ne vredi- ne pomaže... U kuhinji i dalje na istom mestu stoje dve šolje koje sam uvek zamišljala u tvojim i sekinim ručicasma, kako sedite, doručkujete i pijete mleko, veselo se smejuči... Uvek kada je uvedemo u kuhinju- seka gleda pravo u njih i nešto im priča, kao da zna, kao da oseča... U našoj sobi - jedan krevetič, umesto dva, sve stvari za devojčicu umesto... I šta god da radim, o čemu god da mislim, gde god da pođem- znam nema te... Znam da si anđeo... Anđele, čuvaj svoju seku... Čuvaj joj dan i san...
_____________________________
" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."