Falićete mi, zaista ćete mi mnogo faliti...

Tasha
Sad pročita za Lukinog pradedu

Tasho

_____________________________

superbrzasnežaheroj

Toliko dugo izbegavam ovu temu. Toliko reči imam u sebi zapisanih i neizrečenih... Toliko bola čeka da bude pušteno iz mene ali bi se vratio ponovo meni. Otkad NJEGA nema, taj bol je sastavni deo mene. Ne mogu... a želim da pišem. Ne, ne mogu sad. Možda jednom... ali ne večeras.

Nešto me stiglo ovih dana... Uskoro će mu rođendan.
Mislila sam vremenom bude lakše, ali ne. Vremenom mi je sve teže i sve je dublji taj ponor...
Nema ga...
I čemu onda reči?
Nikada mu nisam rekla koliko ga volim...
I nikada neću.

Ja nesmem ni pocheti da pishem... 

Nedostajesh mi jako...nikad vishe necu imati drugaricu kao TI

Nisam previse spavala nocas...nisam mogla...Ne mogu da shvatim sta se dogodilo, sta se desilo...kako je moglo da se desi? Gledam, ni ne pominju te stvarno u toj crnoj hronici. Ti si objekat.A ne znaju ko si ti bila.Koliko si bila i musko i zensko...Koliko si ti poslova radila..A uvijek bila nasmijana,vedra i prelijepa. Moja mama ne moze da se smiri, niko ne moze da shvati da tebe necemo vise vidjeti. Sta ce tvoji decki bez tebe? Ti si bila zvjezda koja im je sklanjala mrak sa puta. Sta ce malecki? Koliko je vezan za tebe..Sjecam se kad se rodio, bio je kao lutkica sa ona dva dugmeta umjesto ociju,kao plisani medo. I koliko si sve cinila za njih.A on je uvijek bio depresivan i ti si ga morala vuci,uvijek pozrtvovana zena puna ljubavi... Necu da pisem o njemu, ali mi je tesko kad vidim sta pisu -ti si najvise napravila tu kucicu, ne on. Ti si sve drzala na svojim ramenima i on je to morao da unisti...

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Jako mi je zao Brend New Mama!!!!

 joj baš ste me rasplakale. Mojoj baki je juče bilo mesec dana kako je umrla. Ona mi je bila prava majka koju nisam imala i jako je volela moju Adrijanu. Imala je 81 godinu, ali bez obzira na godine jako mi je bilo žao. Jedino što olakšava je što je umrla mirno u snu i sve želje zadnje koje je tražila smo joj ispunili. Ali prvih dana je bilo strašno tako mi nešto fali nemam više kome da referišem svaki dan šta jo praunuka radi i okrećem se danima nešto mi čudno. Pamtiću je po mnogo čemu, a najviše po tome što je bila vedrog duha. Volela je da opsuje kad je nešto iznervira i da se svađa. I naravno po čuvenoj piti krompiruši koju zna samo da pravi onaj ko ima bosanske krvi.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

Oliveradj razumijem te potpuno ...moja baka je umrla sa lijepe 83 godine , ali da joj je bilo 183 ona je moja ...i mislim da joj se nikada nisam uspjela zahvaliti ni oduziti na pravi način , na onaj koji je ona zasluzila 

Da jeste potpuno si u pravu, jel ti fali krompiruša koju samo znaju umesiti žene iz tih krajeva?

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

to mi ne fali...jer ne volim krompirušu...al burek, buredžici ...dolme .... a tek onaj mali japračić od jednog zalogaja
ma uzasno mi nedostaje ... dozivjela je praunučicu...čak je i kupala kad se tek rodila jer ja nisam smjela .... ma za svoju baku jedino mogu reći da je bila zmaj žena ... uvijek sa odgovorom na naše ne riješive probleme

Brand new mama


_____________________________

superbrzasnežaheroj

TATICE MOJ,LAGALI SU ME.VREME NE LECI RANE

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

 bas si me dirnula.....

Zapisano na blog-u jednog mog poznanika koji je umro od kancera koze pre 4 dana u 41. godini. Iza sebe je ostavio troje dece. Bio je strucnjak za grafiku.

Dani se vuku i svakome bi bilo jadno dosadno u toj slici... nekada sam zelio da dan traje 100 sati eto toliko se toga htelo i moglo... sada, po mojoj staroj zelji dan prodje ucas a noc traje satima beskonacno, i meni ne smeta i u svakom trenu uzivam... zapravo samo u tome i uzivam. Kad dodje dan bar 100 puta od svakog kog sretnem cujem "Kako si? i nemam odgovor jer bi pre toga morao opisivati celu godinu koja je evo josh par dana do sedmog, do 40tog rodjendana, na kraju.
Vid, koji me napusta ne dozvoljava da jednostavne stvari obavlja, svom rutinom vec i ovo malo pisanja je pravo mucenje. I koliko god da je grozno, neke se druge misli i culne pojave desavaju i ne oslanjam se samo na oci. Doddushe to nikada i nisam radio ali ovo je stanje stanje svesnog...
Nositi shtap za hodanje nikada mi nije bilo modni detalj niti sam imao ideju da ce me i to u zivotu sacekati ali eto vec jeste. Ovde ga nemam gde kupiti i da ga imam s cim kupiti. Sacekacu. Kao i sve drugo.
Telefon vishe ne zvoni. I eto sa 1460 kontakata koliko je bilo stornirano u memoriji telefona sve se vratilo na 1996. kad sam i nabavio prvi sa svih 26 imena i brojeva. Istinska slika. Na pocetku meni licno tuzna sad vech vrlo realna.
Vikend ce i cutacu svaki sat razmishljajuci shta za ponedeljak i kako da se opsta slika bar na dan promeni. Ti, probaj da budesh dobro. Prosetajte. Smejte se mnogo. Samo se to naposletku zapamti. Au revoir!
Ne mogu dalje pisati ovde jer sam uslovljen i vremenom i zzurbom, pishi na mail, odgovoricu cim budem bio u stanju. Cuvajte se.
 
 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Drugarice moja, danas je tvoj rodjendan, rano si napustila ovaj svet prerano i iznenada. Secam se nasih okuplanja za tvoj rodjendan, secam se nasih dozivljaja iz srednje skole, secam se Skadarlije, Kalisa, svega......Sve je trebalo da bude drugacije i lepse......Ne mogu da verujem jos uvek da te vise nema, i ako je proslo vec tri godine od kada nisi sa nama.

Pocivaj u miru drugarice moja neka te andjeli cuvaju

Secam se i tvoje recenice SMEJ SE MISLIM DA JE KRAJ