nema te a htela bih te zagrliti..
ne bi mi dozvolila da ovako strašno, plačem..Mama, mnogo mi nedostaješ..Mama mnogo sam sama..Mama, napravila sam veliku glupost, a nema te da je ispraviš..Mama, jesam li ovako plakala kada sam bila mala, ne sećam se..nikada me duša nije ovoliko bolela, nikada se više nisam bojala..Znaš mama, nema ko, Nes u šerpici da mi napravi! Kako godine prolaze, sve je teže, život mi sve više problema nosi..a nemam s kim nemam da ih podelim!
Nisam više jaka, znaš ujka i ujna, i tvoji roditelji su me povredili, onako baš ljudski , ali nije samo to..čekam rezultat biopsije, i strah me je, ne od raka, nego od neizvesnosti..sumljaju i da imam insuficijenciju jajnika ili predmenopauzu, kažu od stresa..hm pitam se od kog tačno, ima ih poslednjih godina. Mama, smučila mi se i svekrva, toliko licemerstva u životu nisam videla, bila si u pravu..nisam ni diplomiraala, ali sam položila matu, stoji par ispita 100 godina, ne mogu, rekla sam ti već, nema ko Nes kafu u lončetu da mi donese..znaš, nedostaju mi sestra i brat, ne živim sa njima, nervira me što ne odrastaju onako kako si ti mene usmeravala..nervira me što nemaju tebe! Joj, bre mama, mnogo si mi potrebna, stvarno ne mogu sama! I da nisam, mislim, skroz sama, ponovo si bila u pravu, mm je samnom!
< Poruku je uredio moja ciklama -- 12.5.2011 23:31:00 >
_____________________________
Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.