Nema te a htela sam ti reci da si u pravu , bez obzira na moju ljutnju , ma da ti sve znas ,kako da ne ali bio si u pravu. Nije taj diplomski bas takav bauk. Slazem se nije strasno zaposliti se i biti odgovoran za sebe. Jeste , trudnoca je Boziji dar , vidi , Marija lici na tebe a ti nisi tu da primetis. Vidi , hoda , prica , nedostajes miiiii , ista je ti , pogotovo kad se namrsti. Placem ,naravno, jer juce ti je bio rodjendan a nigde torte , samo hladnoca , grob sa tvojim imenom i glupava sveca koju sam jedva upalila. Mladen se ozenio , u julu ce dobiti bebu a tebe nema da kazes da je on sad covek i vreme mu je . Tataa , kakav je to naci da umres prerano i sve nas samo tako ostavis. Ne pitas kako je nama ,ne pitas kako je mami kad radi trista stvari samo da ne misli o tebi. Tata , volim te i htela bih da si tu.

< Poruku je uredio olga75 -- 4.12.2010 13:23:51 >

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

olga, evo još jednom me rasplaka

Jao i mene rasplaka mnogo tuzno

Oo da,na zalost....... zivot je mnogo surov!

....htela sam ti reci da sam ti zahvalna za sve,najvise sto cuvas moju tajnu i ako(Bog mi je svedok) ne zelim na ovaj nacin da mi to dokazujes,ne ovako...
falis nam  mnogo,znas i sam...hiljadu puta se pitam....zasto?zasto kad vreme nije? prerano te je zivot odveo jer mnogo toga je ostalo tebe da ceka...al neces doci! znam to i ne mogu i nikad necu zaboraviti onaj dan...najcrnji u mom zivotu,koji me vraca u stvarnost....
nikad te necu zaboraviti,nikada! 

Mamice moja,sutra je tri godine od kako te nema...

Ovog trena samo da mogu pala bih preko tvog groba i sita se isplakala...
Mnogo toga se nakupilo,znas...
Tuga velika,prevelika,preteska,....

Nedostajes majko moja,ne znam da li znas koliko...

Dobila si jos jednu unuku...
Ne vredi ni da ti pricam koliko bi lepo bilo da si sada sa nama...

I kad godu hocu da ti nesto napisem,reci su nekako prazne...
Nema nacina da opisem sve ovo sto osecam...
I zato tebi,jedina moja,uvek posvetim stihove jedne stare narodne pesme koju mnogo volim:
"Majko moja
dok narcisi miris sire i cvetaju
secanja na tebe majko
nikad
nikad
ne prestaju..."

ivaj, rasplaka me  bas bas jako

joj olga  pokida mi ova tema srce na pola

previse tuzno

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

Zao mi je sto danas nisam otisla na tvoj grob da ti zapalim svecu, zbog toga mi je jos teze... Ipak ti znas da te volim i cuvam secanje na tebe iako je proslo 21-a godina od kako te nema.Nisam zaboravila tvoj lik iako sam bila jako mala, pamtim ja sve i kako si mi grejao krevet pred spavanje jer je bilo hladno i kako si me zvao, pamtim i onu haljinicu koju si mi kupio, i znam tvoj glas, tvoj miris. Ne plasim se nicega, jaka sam oce, ti si me takvu stvorio, naucio me kako da se borim kroz zivot, da nedam da me bilo sta slomi, da koracam uzdignute glave, da nikom nista lose ne ucinim i uvek svakom pomognem, samo me nisi naucio kako da srce sacuvam, ah ni ti to nisi znao zato te srce i izdalo...Necu ti pricati o svom zivotu, znam da me posmatras i cuvas kao sto ja tebe cuvam od zaborava. Niko ne razume kad kazem da mi danas treba mir, kad kazem da me danas niko ne dira, kad mi pricaju neke prazne price oni koji nisu ni psa izgubili, oni koji se tresu za zivot nekog ko ima 90 a mene kao da ismevaju sto patim nakon toliko godina. Ne znaju oni kako je tesko kad odrastas bez roditelja, kad te zivot siba, a losih ljudi svud oko tebe, a tebe nema ko da zastiti niti utesi.Zao mi je sto sam tako rano morala da odrastem, sto nisam imala detinjstvo i uvek kad o tome razmisljam zaboli i ta bol nikad nece proci.Znam da mi ni posle ovih reci nece biti lakse, ali moram da ti se jos jednom izvinim sto ti nisam zapalila svecu, zao mi je oce...Uvek ces biti u mom srcu jer voljeni nikad ne umiru.

Teško,baš teško bilo pročitati šta je napisala Ivaj...Pa i Olga..ali,na reči od Ivaj sam se naježila. Jer,imam majku,jako staru,i kao da mi nije dovoljno svo vreme sa njom..mislim da se tog vremena ne možeš ni zasititi. Roditelji su roditelji! Ja nemam oca,umro je od srca kad sam imala 5 godina,iako tako mala,jako sam bila vezana za njega i svega se sećam tog dana..A,pošto je bio srčani bolesnik,mama je govorila da je on i osetio da neće dugo i govorio bi mami-bolje da ti ostaneš,nego ja,kasno smo je dobili,a ona ipak devojčica,ti si joj potrebnija...A,ja sam i njega godinama oplakivala,pa i 8 godina posle,čim sliku pogledam,samo se skupi nešto u grlu i ne mogu da to sprečim.Sve bi bilo drugačij e da je tu...Možda bi i brat bio živ...Ne mogu više,iako sam htela još nešto reći,ostaviću to za drugi put,n eželim da dete kada se probudi mene vidi uplakanu

_____________________________

U trenutku,ceo svet je stao,kada me je gledalo lice malo ..I moj ceo svet u jednom trenu što sam baš ja majka njemu!

  13 punih godina od kada si otisao ...

  Gdje god da si , znam da si ponosan na nas.
 
  Naucio si nas da budemo borci , da hrabro idemo k

roz zivot , da se ne okrecemo ,samo naprijed ..

Nedostajes nam


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

What's left...after almost 12

It's almost 12...years without you
and I'm wondering what is left of us, of my memory of you.
Tonight there is a your sad song on the radio, "Slovenska",
half drunk cup of lemon tea, now cold,
full ashtray, of which you disapprove, of course.
Outside, 21 day famous Belgrade wind, blowing from gray Danube, cold in November.
Old newspapers, from back in 1996, with coffee stains.
Black and white piano tips, and my violin, long time attuned,
because I can`t play without you.

Your blueprints and plans for better tomorrow in this god forsaken city.
On the table pictures, from Iceland, going yellow.
Your perfume, I use the same brand and still reminds me only of you.

Your kiss waking me on the Sunday morning, not knowing that I just fell asleep.
All those small, insignificant things, like you just popped out somewhere.
And there is a hope that you will show up, just around next corner.
And there is still a hole in my heart.
And there is a hope that answers are wright, hope that I asked the wrong questions.
And guilt, Mom, because almost 12...years later
I'm still not you wanted me to be.

znam engleski...ali imam taj ne bas lep obicaj da pisem na stranim jezicima.
Napisala sam je pre 3 godine, na dvanaest godina od mamine smrti.

Ako neko zeli, prevescu je.

_____________________________

Mame, radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.
Dusko Radovic

-Tetka, ja te VOLIM! 5. 2. 2013.

Prelepo Ognjenka=zao mi je

Hvala Verus draga
Navikne se covek...imala sam 19 kad je mama umrla.
Sad mi je tesko samo ponekad kad gledam sestrica, lici u nekim stvarima na nju.
Cudno je kad vidim mamu u njemu, i lepo u isto vreme...On je nikada nece upoznati, a deo je njega.                           


_____________________________

Mame, radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.
Dusko Radovic

-Tetka, ja te VOLIM! 5. 2. 2013.

...

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

_____________________________

Mame, radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.
Dusko Radovic

-Tetka, ja te VOLIM! 5. 2. 2013.

Ne znam kako imam snage da ovo pisem, ali moram da napisem ono sto osjecam. Iako se cijeli dan borim sa osjecanjima, smijem se, a nije mi do toga, nije mi ni do cega kad se sjetim ovog prokletog datuma i svega prokletog sto se tada dogodilo.
5 godina je proslo otkad je poginuo moj drug, neko sa kim sam dijelila sve, ko je bio predobar, ko je zasluzio zivot, a ne hladnu i tesku smrt. Uh, ne mogu da pisem ovo koliko su ozivjele stare uspomene, a rane su tu, postoje i dalje. Tog prokletog prvog aprila si trebao iz grada da dodjes kuci, i da se sjutradan vidis sa mnom, da pijemo kafu i da ti pricam sve, jer se nedjelju dana nismo vidjeli pa se nakupilo noviteta i svega. Dva sata prije nego si poginuo poslao si mi poruku da se vraces sa zurke i vozis drugove kuci i da se vidimo sjutra ujutro oko 12. Spavala sam. Zvala sam te ujutro. Bio si nedostupan. I bices zauvijek.
Kad sam dobila poziv o tvojoj smrti, moj svijet se srusio. Moj osmijeh je nestao i sva moja zelja da je to prvoaprilska sala, iako znam da se niko normalan sa tim ne sali...Na stolu nam zajednicke slike, planovi za moj, tad 18-i rodjendan. Nisam ga slavila jer si nekoliko dana pred moj rodjendan zauvijek nestao.
Nedjelja. Kisa ne prestaje, i Bog place za tobom dok slusamo tvoju majku kako zali sina jedinca, moj plac i vristanje dok ti gledam sliku...Tvoje nasmijano lice vise nije zivo, nestalo je sve u jednom trenu. Tog dana smo trebali da se vidimo, a tog dana smo te oplakivali i tog dana je bila tvoja sahrana. Bio si jedinac bas kao i ja, i imali smo jedno drugo kao brat i sestra, bio si dio mene i bices zauvijek...
Ne postoje rijeci kojima ovaj bol moze da se opise...

Drzi se Iva


_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Ognjenka , moja cerka lici na mog tatu a on je nikada nece upoznati , evo i moj brat ceka cerkicu , ni nju moj tata nece upoznati 
bile mo juce na groblji a Marija kaze : ide goblje , nosi dedi cece
i moras da places iako se sve ohladilo i koliko - toliko si navikao da njega nema

Iva , strasno je kad mlad covek jednostavno nestane


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Hvala mame...
Strasno je i nezamislivo, surova realnost.

jaoj Iva strasnoooo,uf....jako mi je zao....uz tebe smo!

< Poruku je uredio Brana -- 1.4.2011 23:07:17 >

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Znala sam da nisam trebala ovde da udjem

Olga moj tata ima sestoro unucadi a nijedno nije video

Devojke svaka me je Vasa prica rasplakala ja moju necu ni da pisem jer mi je jako tesko samo cu reci da mrzim moj rodjendan jer je moj tata na taj dan sahranjen

LJ 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !