Prvo, ja nisam za prirodni porođaj, no, eto, sada pričamo o tome.
Drugo, ne mislim da treba da vidi kako dete izlazi jer su muškarci vizuelni tip, i smatram da bi to moglo povući sa sobom odbojnost u sexu.
Treće, da su muškarci dovoljno jaki da treba da prisustvuju porođaju, oni bi imali sposobnost da rađaju.

Ovo je neko moje razmišljanje, sa mužem nikada nisam ni pričala na tu temu, te ne znam šta on misli zašto muškarac ne treba prisustvovati porođaju. Znam da to ne bi želeo, ali nisam pitala zašto, nije me zanimalo, jer imam svoje razloge zašto ne.
Ali ovo nije tema za to, Tata na porođaju KLIKNI

Ne razmisljam na tom nivou da su zene ovakve, a muskarci "onakvi". Sve je to stvar dogovora i ne vidim razlog da se bilo ko pravda zato sto (ne)zeli partnera pored sebe tok porodjaja ili na UZ-u. Mi idemo zajedno na UZ jer tako hocemo, mozda ce i prisustvovati porodjaju i ne smatram sebe ni slabom ni jadnom zbog toga. S druge strane, da nije on takav kakav jeste, verujem da bih i ja bila protiv toga da me prati. Znaci, obrni okreni, svaka zajednicka odluka je dobra

< Poruku je uredio LillyT -- 29.1.2010 11:47:20 >

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

slazem se apsolutno da je to zajednicka odluka. mislim da je suludo cak objasnjavati zasto je neko "ZA" a neko "PROTIV"... kao sto nekad neko rece "sve sto prija i jednom i drugom, bilo koja zajednicka odluka je za svaku pohvalu"...
mada  ja licno ne mislim da (ne)prisustvo oca na porodjaju umanjuje ili uvecava njegovu ulogu u ocinstvu. svaka cast svakom suprugu koji ce na taj nacin podrzati svoju suprugu pa i onima koji nece na taj nacin ali na neki drugi hoce.
stvarno je ipak to "malo neprijatna" situacija i ne treba nikome nista nametati...
MM se sam izjasnio a ja sam pristala... ne mislim da je necija tudja a drugacija odluka manje vredna od nase.

najbitnije je biti dobar i kvalitetan roditelj ceo zivot!!!


_____________________________

Bolje je biti vrabac, nego papagaj koji tripuje da je slavuj.

Moj muž zna sve o zatrudnjivanju, lekovima, mukama, trudnoći, porodjaju, mogućim komplikacijama... Da u niškom GAK-u dozvoljavaju išao bi samnom na porodjaj (i da je malo jeftinije ). Oboje smatramo da je dobro da neko bude pored žene koja se poradja, neko njen, neko ko će brinuti o njoj i postarati se da lekari ne zabušavaju. Valjda je to zato što iz već preživljenog lošeg iskustva ni on ni ja nemamo previše poverenja u lekare niškog GAK-a.
Oboje smatramo da je znanje blagoslov - da je bolje razumeti ono što ti se dešava nego biti kao ovca pred klanje koja pojma nema šta se dešava.
Definitivno ne pokazuje oduševljenje stvarima za bebu kao ja Sve odluke oko kupovine je prepustio meni. On samo ide kao nosač i neko ko plaća račune
Vidim da je sad već i on nestrpljiv i da se brine da li će sve biti uredu. Kaže da je više nego ikad u životu spreman da bude otac i da jedva čeka da mališana drži u rukama i da se maze.

Nije bio samo na prvom i poslednjem UZ jer je morao da radi. Inače je išao na svaki UZ. Kaže da je tako i on bio aktivni učesnik u trudnoći i da se zato nijednog trenutka nije osećao zapostavljenim ili kao stranac.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Mod, a da li je nabacio i stomak? Ovaj moj se prvo ugojio, pa onda smrsao, pa samo mene hoce da tovi. Nego, da li imamo negde temu o sterilnim tatama (a moze i mamama). Ja se vec zalila na ovog mog, pa cisto da vidim kako je kod drugih?

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Nemamo 

sva sreća pa nije nabasio stomak Počeo jedno vreme da večera samnom pa je onda skapirao da to nije dobro i odustao
A i ima treninge 3 puta nedeljno pa ga to održava u kondiciji koliko toliko

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

kako misliš sterilnim?

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

aaaaaaaaaa!!!! Kakva li ću ja da budem?!

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Joj ja sam uzasna u tim stvarima, ponekad se uplasim da cu biti bolesno opterecena cistocom i sterilnoscu oko bebe, a znam da to ne valja...

_____________________________

¸¸ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće kreće se po zakonima mirovanja i smrti volim sve istine koje nisu obavezne jer prava istina je stidljiva kao miris.¸¸

Ja sam garderobicu uglavnom birala i kupovala sa drugaricom koja je bila trudna u isto vrijeme kada i ja... nas dvije se fino sredimo ,pa na kafu,pa soping ,pa na kolace ... To mi je vise prijalo nego da kupujem sa mm koji nikad ne bira vec uzima prvo sto mu padne pod ruku!

Kolica, krevetac i tako te vece stvari sam birala zajedno sa mm ...



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Mm je u fazonu da me pažljivo sasluša o svemu što se tiče trudnoće, bebe, razvoja, ishrane, garderobice, opreme...I samo pita: Jel to dobro?/Jel to tako treba?/A koliko to košta?  I složi se sa tim što kažem. Ja sam birala uvek stvari za bebu, ja sam određivala kad će da jedu, šta će da jedu, kakve pelene, bočice...I sad me uvek pita pre negošto nešto uradi ili kupi, misli da JA to najbolje znam. Ali, sad kad su deca veća On voli da im bira cipele, jakne, garderobu, pogotovo igračke...ne žali pare za to. Igrice, crtaće...ma, samo gleda kako da ih iznenadi, kako da im ulepša ovo ili ono... Kad je deci dosadno, najvažnija stvar na svetu mu je kako da im ispuni vreme s nečim zanimljivim...

To je meni mnogo bitnije nego da brine o bočicama i cuclama, o stvarčicama...hm, nema mi bolje žurke nego kad sama idem u šoping! Njega to smara, samo me požuruje, uzeo bi prvo što mu dođe pod ruku.

One krupnije stvari za bebu ćemo zajedno birati mada, mislim da sam malo ekonomičnija i to bi mi prepustio ovako može da balansira, da to bude dobro, lepo, i sa cenom prihvatljivo...

Što se tiče odlazaka na preglede, porođaj i slično, ja nisam za to da on mora sa mnom da prolazi kroz to. Isto tako postoji mnogo stvari u životu gde on misli da ja treba da budem van njih, i ja sam mu zahvalna zbog toga. Kad već ne može da mi pomogne, šta će mi tu? Bolje da sredi sve što treba da ja ne moram da mislim o tome! Tako da je na taj način oboma dobro, a to je cilj svega. Ne treba očekivati mnogo od muškarca, nama nikad neće biti iste stvari preokupacija. I sad kad su deca veća, isto tako vodimo računa o različitim stvarima, svako ima svoju "užu specijalnost" i to mi mnogo više odgovara nego da mi se meša u sve, i da se ja njemu mešam u sve.

Pa naravno da su nam poslovi podjeljeni i ne ocekujem ni ja od svog da kupuje garderobicu itd. za bebe. ali odlazenje na uz i na porodjaj mislim da to nije mjesanje ni moje u njegovo ni njegovo u moje to je nesto sto je nase i nisam ga sama napravila. Vrlo mi vazno sto on to sam zeli i vazno mi je da ucestvuje u svemu sto se tice djeteta kako od zaceca tako i u svemu ostalom.

A SAD DA SE SMEJETE:

"ODGOVOR JEDNOG TATE NA TEMU STA PONETI U PORODILISTE

Ja eto, samo da uskocim, jer i mi muskii mamo sta da kazemo na ovu temu, sta poneti u porodiliste, nadam se da necete zameriti, buduce mamice

ja sam u porodiliste poneo:

1. Zenu - Doduse, zamalo da i nju zaboravim. Kada je neko zalelekao "vreme je, idemo..." strmeknuo sam se niz stepenice, seo u kola, krenuo i tek kod drugog coska, ustanovio da se sam vozim u porodiliste.... Posto nisam zeleo da se mesam u zenin posao, vratio sam se po nju, tako da sam stigao potpuno opremljen u porodiliste...

2. Kurblu i klesta - Usput mi je pukla guma, pa sam onbevideo od uzbudjenja, poneo alat sa sobom u ruci. Klesta sam koristio za otvaranje vrata, imali tada neki stari polupokvareni auto. To je prouzrokovalo opstu paniku na prijemnom i bio sam razoruzan od dva cudna, celava, snazna tipa, koji su me od onda pomno pratili. Definitivno sam bio isteran na hodnik, kad sam onako zbunjen, ne znajuci sta cu sam sa sobom, klestima i kurblom, pokusao da bolje zavrnem zavrtnje na kolicima u koje su smestili zenu (mi muskarci kanda nismo umorni, sta li), a najverovatnije i zbog toga sto sam u panici, pokusao zenu da vozim niz stepenice, na hitni porodjaj....

3. Vujaklijin recnik - U opstoj guzvi nakon startnog znaka za evakuaciju u porodiliste, neko je zaurlao :"knjizica!" a ja nisam imao vremena da to razmotrim, mada sam se cudio sta kog vraga nekom treba da cita u ovakvim trenucima... Zgrabio sam sa police najdeblju knjigu i jedva je ugurao u torbu. Kasnije me je zena dva puta gadjala tom istom knjigom. Prvi puta kad sam izjavio nakon porodjaja da je bilo zapravo "mnogo buke niokocega..." a drugi puta je zavitlala ubogog Vujakliju na mene kad sam poceo da objasnjavam da je porodjaj daleko laksi nego brijanje svakog jutra, onako mamuran, opasno po zivot. Srecom, oba puta sam bio promase za oko metar...

4. Jastuk (perjani) - dogovoreno jebilo da pristvujem dogadjaju, pa nisam imao ideju koliko to cekanje moze da traje. Od dremke nije bilo nista jer sam izazvao skandal kad sam nagovarao nekog doktora, bolnicara ili mozda i budistu (ko ce ih znati u onoj gunguli, svi u belom), da igramo "ajnca" doke ne izbije porodjaj... A problem sa stvorio i kad sam onako isteran ponovo na hodnik, trazio malo vatre da pripalim od neke muzevne sestre ( i danas sam ubedjen da na metli dolazi na posao), onakav ubitacni pogled jos nisam doziveo.

5. Plisanog medu (komada dva) - Kasnije su me ubedjiavli da sam tvrdio da hocu da mi se dete ima cime igrati, cim se rodi, da se ne dosadjuje, ne secam se tacno toga....

6. Fiksni telefon (ne znam zasto), dva bajata sendvica (ne znam zasto i odakle), tri dana stare novine (to tek ne znam, jer retko citam novine).

Sve u svemu, jedva sam nekako izdrazao da me pozovu u salu za porodjaje. Pre toga su me ufalcovali u nesto zeleno i stavili mi masku (valjda da me ne prepoznaju kao krivca za ceo dogadjaj), pa sam se skoro onesvestio jer nisam mogao disati. Doduse, bilo je kasnije glasnina da sam se zamalo onesvestio kad je porodjaj poceo, ali mislim da preteruju. Drugi puta su mi klecala kolena u sred porodjaja (dakle stvarno sam se namucio), sto su opet pripisali da ne mogu da gledam porodjaj, a sto nije tacno, jer sam sve pomno pratio, pokusavajuci da spasem ruku koju mi je zena zavrtala iz sve snage. Mislim da i danas imam kostobolju, jer mi je sve koske pomerila. I to kao da nije bilo dovoljno, vec se drala iz sveg glasa da joj vise nikada necu prici na 5 metara, da sam prokletinja i da sve muskarce treba kastrirati. Ne secam se tacno (jer su me opet iz nekog razloga polivali vodom) ali mislim da mi se unela u lice i promrsila kroz zube da ce me sigurno ubiti kad se sve zavrsi i da su muskarci obicne svinje (pri cemu je posebno naglasila da sam i ja svinja i mamlaz prokleti). Nakon teskih porodjajnih muka, bio sam vec spreman da sve napustim i odlozim porodjaj, kad se opet zacula neka dreka, ovog puta zacudo me nije zena slala u pakao - bio je to moj decak, ej, MOJ decak! Shvatio sam, gledajuci ga onako zbrckanog i nkakovog, da sad imam jos nekoga kom je vazniji od svega na svetu....
Stvarno, vredelo je izdrzati sve sto sam izdrzao tu noc..! Sin!


Naon mog teskog porodjaja, jos sam morao trcat kros kantri kuca-prodavnice -apoteke - porodiliste, u mnogo navrata. Jedva sam cekao da se vratimo svi kuci, pa da se k'o covek naspavam... Ali , gadno sam se prevario, tek je pocela moja golgota -ali to je neka druga prica, neko drugo vreme....

Uglavnom, nase mamice bi trebale da znaju da ih volimo, samo mi to nesto ne umemo bas da izjavimo kako valja...
Sretno bilo svim buducim mamicama, drzite se, mi smo uz vas, ma sta vi mislile
Nije ni nama lako, samo da znate.. 

Oti bas sam se ismejala

Mm se nije toliko odusevljavao stvarima za bebu, koliko ga je fascinirala cinjenica da postoji tako malo bice kom ce i te mrvisne stvari biti velike. Zajedno smo birali vece stvari, i one "tehnicke". O tome koju vrstu flasica, pelena, maramica, krema...cemo kupiti za bebu, odlucivala sam ja, ali sam mu sve objasnjavala-uzecemo te flasice jer su zbog toga i toga bolje. Verovao je u mene i u to da sam se dobro raspitala i razmislila oko svega, i nikad se nije protivio. Ali je zeleo sve da zna, kako, zasto, gde...
Uglavnom je on isao u kupovine, i nikad mu nije bilo tesko. Nikad nije napravio neku gresku u izboru kasice, soka, pelena, igracaka...jednostavno naucio je sve, ali ne onako knjiski kao ja, nego spontano i vremenom.
Veoma sam ponosna na njega, smatram da je bio divan otac i pre nego sto se Nesa rodio, a sad...najbolji