Srca mala.... Dok sam sa Mihajlom bila prošle godine u bolnici, bile su 3 novorođene bebe iz kolevke koje su bile tamo potpuno same i bolesne i stalno su plakale, srce mi se cepalo..................

Ja ne bih bila u stanju da usvojim dete. Ne zato sto to ne bih zelela nego mislim da nisam dovoljno psihicki jaka za takav poduhvat. Kroz sta sve prolaze ljudi koji se to odluce da bi mozda na kraju postali roditelji tom detencetu,to su prave muke. Doduse,mozda tako razmisljam zato sto imam svoje dete,da je drugacije...ne znam. Uglavnom,smatram da su ljudi koji se na usvajanje odluce i istraju ljudi za bezgranicnom snagom i ljubavlju u dusi koji mogu da ceo svet pokore. 

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

ja sam volontirala u Kolevci par meseci , to je tuga 
dok ti svu decu presvuces , nahranis , sredis , nemas vremena da ih mazis i da im tepas bez obzira koliko bi to zeleo , da ne pricam da nismo jednom skupljali pare da necija majka dodje da obidje svoje dete
a kad bilo ko nepoznat udje u sobu , sto kaze Viking , svi se zalete i visu mamaaaaa


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja ZELIM DA USVOJIM DETE!!!!!Naravno da je dezak proces usvajanja,,,ali ja bih,,cak sam predlozila muzu da usvojimo dete i onda da usput pokusavamo da inseminacijama ili vantelesnom dobijemo nase...
Kod njega to ne dolazi u obzir.........pa makar se mucili 15 godina...

Pricala sam sa mm na tu temu, ono "sta bi bilo kad bi bilo", i oboje smo se slozili da bi usvajanje definitivno bila alt_ernativa kada ne bi mogli imati svoje. Mada, kod njega bi u tom slucaju u obzir dosla jedino djeca sa nasih prostora, a ja ne bih birala, uzela bih cak i malog Kineza 

< Poruku je uredio Lilla -- 18.10.2011 12:13:18 >

_____________________________

"Divno je biti nekome nesto, divno je biti tebi sve...Sve dok te drzim cvrsto za ruku, nikog na svijetu ja se ne bojim!"

iskreno ikad nisam razmisljala o usvajanju , tj da li bih ja usvojila dete 
to mi je toliko teska tema da ne stignem u razmisljanju dalje od : da li


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Poznajem zenu koja 15-ak god. nije imala djece i usvoji devojcicu,posle god i po ostala prirodno u drugom stanju..!!!! koja radost
kad se rasteretila briga tad je i

Jao snelle kako tuzna prica nisam primetila da je ovde tako bas suprotno deca u sirotistima izgledaju sretna ali mogu rec da je tuga na licima jasno vidljiva kod dece koja su starija..npr 14 god i vise to je verovatno zato sto su svesni svoje sudbine...

Ja svojoj Yag nikad necu dozvoliti da oseti tugu sa moje strane..bas suprotno trudit cu se svim silama da jojj budem najbolje majka na svetu bas i kad rodi svoje uvek cu da je drzim u svome krilu i mazit cu je i paziti kao svoje prvo dete a ona to meni i jest...

I ja bih usvojila dete, ali mm ne mogu jos uvek to da pominjem. Veruje u to da cemo imati svoje, a ima sina iz prvog braka i bas pati za njim, mali je sa mamom. Ne znam da li bih mogla da ga nateram da bude kraj deteta koje nije njegovo a da pati za svojim, mislim da bi mu bilo jos teze . A ja sam tako zeljna materinstva da je to strasno  Volela bih da pruzim nekoj mrvici makar deo porodicne toline koju oni svakako zasluzuju. Srce mi se cepa kad ih vidim takve.
I ja sam volontirala u drustvu za MNRO iako mi to nije struka i ta deca su divna. Tako nesebicno  pruzaju ljubav a ne ocekuju nista za uzvrat duse male

Dobar dan svima.Do pre par meseci sam se vodila mislju oko usvajanja,ali sada....sada ne znam ni sama...bojim se...cak sam i isla sa suprugom da se raspitam sta i kako.Nemojte pogresno da me razumete ali nesto se slomilo u meni,pukla sam na sve strane i sada ne znam sta mi je ciniti po tom pitanju!?

Ja bi...Volim svu decu.Mogla bi da ga volim kao svoje.Mada mislim da muz nije za to.Nismo nikad pricali o tome.Radimo na detetu tako da mislim da bi on ipak prvo dugo pokusavao da dobijemo nase Mozda kad ne bi uspeli,neznam/tek smo oko dve god zajedno.Ali ja bi u svakom slucaju,i da imam svoje,.usvojila bi

Vec sam rekla da cemo mm i ja usvojiti jedno dete, bez obzira da li uspemo da napravimo nase. E sad moze li mi neko reci kako da pocenem? Gledala dam na sajtu socijanog sta sve treba i treb agomila papira, ali nigde ne pise gde se vade te potvrde, kojim redosledom i slicno 
Cula sam da je za hraniteljstvo dosta lakse papiroloski, pa moze li mi neko reci kako da krenem u taj postupak Kome da se obratim prvo?

Suncice ja bi ti pomogla ali nemam pojma sta je i kakav je proces dole zaista...  moj ti je savet usvoji ili uzmi na hranjenje ili kako se vec kaze i videces da je to najlepsa stavr koju ces uciniti ikad bezobzira jel imas svoje ili ne

Aussie slazem se svakako 

Mislim da trebas da ides u Centar za socijalni rad

procedura je dosta komplikovana : prvo u centar za socijalni rad sa papirima ( da ste  u braku , kolika su primanja , nekretnine ) pa onda oko deteta ( najvaznije je da su roditelji dali dozvolu za usvojenje ) ali najbolje je raspitati se
i najvaznije , sto pre uci u proceduru


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Cini mi se da sam negde videla da mogu i parovi koji nisu u braku 
Mi nismo u zvanicnog braku

Dodala bih da razlika u godinama između nekog od supružnika i deteta ne može biti veća od 45. godina

Što se tiče hraniteljstva, čitala sam da je sada mnogo više zainteresovanih parova nego dece tako da je i to teže dobiti nego ranije

< Poruku je uredio Vika -- 6.11.2011 15:23:00 >

zato je najbolje da odes u centar za socijalni rad pa da se tamo raspitas
znam da moji poznanici imaju dete na hraniteljstvu koje su hteli da usvoje ali ne mogu jer su oboje stariji ( no je 54 a ona 50 ) iako su situirani i vex imaju troje odrasle dece a taj decak je jos i dete sa posebnim potrebama , birokratija je cudo


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Sunčice, moj savet je da se dobro raspitaš i porazgovaraš sa Socijalnim radnicima. Možda i može biti prepreka to što nisi u braku.
I još jedan savet je da ne uzimaš dete u hraniteljsku porodicu sa namerom da ga kasnije usvojiš. Naravno sve će biti tvoja odluka, to ti govorim iz najbolje namere i zbog iskustva moje porodice sa hraniteljstvom.
Kad sam bila mala kod nas je bila devojčica u hraniteljstvu. Kod nas je došla sa 11 meseci, nije znala ni da sedi, ni da jede, beba. Do svoje druge godine sve je naučila i bila predivna, pametna devojčica i moji su je obožavali. Podneli su zahtev za njeno usvajanje, međutim bilo je još parova zainteresovanih za usvajanje. Nismo imali prednost kao hraniteljska porodica. Neko je jednostavno imao bolje uslove od nas i odveli su je. Nikad više nismo čuli za nju, a bila je naša, nije bilo razlike, ona je bila moja sestra, mojim roditeljima je bila ćerka. Jako smo teško podneli to što smo morali da se rastanemo od nje. Zato ti kažem da razmisliš o tome, jer se uvek može desiti da dete koje odgajiš u hraniteljstvu usvoji neko drugi.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Degu 
Bas tuzno

Jeste Sunči, sad je prošlo već dosta vremena od toga, ali ti kažem za tvoje dobro, da je možda bolje duže čekati na dete i ceo taj postupak usvajanja, nego da ga uzmeš u hraniteljsku porodicu, zavoliš ga kao svoje, a posle moraš da ga daš. To je strašno.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Nerazumem tu birokratiju,toliko je to surovo..