Divno receno.  Volim kako razmisljas

sigurno bih usvojila mislim da je između ostalog kod dece bitno ko ga vaspitava a ne samo ko ga rađa.Veoma je humano i lepo usrećiti malo biće koje nije krivo za situaciju u kojoj se našlo

Citam sta ste sve napisale... i morala sam na ovaj post da napisem koju...

Cipiripi, dakle ovaj slucaj koji ti poznajes ok slazem se. Ja poznajem toliko porodica kod kojih su roditelji (bioloski) sasvim normalni, sve ok znaci, a deca narkomani ispali. Evo sad ovog momenta iz glave imam 4 porodice, od kojih su u dve oba momka umrli. Jedan je moj drug iz osnovne iz razreda, umro pre 3 god, zdrav prav, umro u krevetu... rekli posle od droga...
Jos jedan, od tatine koleginice i prijateljice sin, umro sa 22 god., isto tako, u krevetu, nije se probudio... isto se drogirao, isao na lecenje, 2 puta su ga vodili i vracali... taj decko je isao na primer sa mnom u muzicku skolu, svirao trubu... a eto, nije usvojen, majka mu pravnik, kao i moj otac, sve ok znaci, poznajem licno porodice.
Od moje dobre drugarice iz razreda iz Srednje skole njen brat od rodjene tetke ispao narkoman. Niko nista pojma nije imao, oni ljudi iz Kule... isto nije usvojen, velika familija, sve ok... pruzeno mu sve... eto. Upoznao neku zensku, i ona ga je navodno navukla i drustvo. Izlecio se, ali kaze mi drugarica da njeni sada svi stalno strepe da nece opet da se navuce...

Da li je potrebno da pisem dalje... a mogla bih.

Jos nesto moram da napisem. Onima koji imaju svoje misljenje oko usvajanja dece, posebno oko toga koliko se zaista moze voleti usvojeno dete kao svoje...
Imam drugaricu koja mi je ovde bila cimerka godinu dana, pre jedno 3 god. smo zivele zajedno. Sedele smo nas 2 jedno vece u stanu, onako caskale, dosle slucajno na temu dece, jednog dana jel da... i dodjosmo i na temu usvojene dece, uopste ljudi koji usvajaju decu. Ja sam rekla da bih volela da usvojim makar jedno,ako bih imala dvoje svojih na pr. jedno da usvojim, i to neko kosooko malo slatko, devojcicu na primer... ne znam. :)
Drugarica ce na to onako s visine, sva prepametna '' znas, da, da sve je to ok, ali TUDJE dete se NIKAD ne moze voleti kao svoje'' ... bla, bla, bla... i krene ona tu meni da pametuje ne znam sta.
I ja joj kazem na to '' Milena, pa ja sam USVOJENA'' ... i ona... zanemela, shock! Tacno par sekundi pozelenela, nije znala sta da mi kaze. Ja jesam usvojena, moji nisu mogli jednostavno da naprave bebu, pokusavali su od 75.te od kad su se vencali, ja sam rodjena 82. u decembru, a usvajanje je konacno okoncano 84.te 21.marta.

Htela sam sa ovim da vam kazem da ne donosite zakljucke i konacna misljenja o necemu sto NISTE dozivele, i nikad se ne zna kako biste se vi ponasale u nekoj situaciji koja vam se nije nikad dogodila.
Eto. Iz najbolje namere...

Veliki pozdrav od mene :)

Verus,
prelepo receno ... I ja to tako gledam... bilo da sam ga ja rodila ili ne.

.... prelepo ....

sestra moje tetke ima usvojenog sina. mali je super i vole ga kao svoje. niko to nikad ne pominje i to nam je aspolutno najnormalnije. on je clan porodice kao i svi ostali.

ja sam bila ubedjena da mozda ne mogu da imam dece i htela sam da usvojim dete. u americi je jako tesko usvojiti dete svoje rase a ziva je grehota sta se desava u kini sa devojcicama. tamo imaju pravo na samo jedno dete (do skora je bar bilo tako) tako da ima jako puno ostavljenih devojcica. zato ima dosta usvojenih devojcica iz kine. i tu decu druge rase roditelji vole kao svoje i kao najrodjenije. zasto onda ne bi neko voleo bilo koje dete koje je plus iz svoje sopstvene zemlje.

ja nisam pobornik doga da bih mogla samo da volim svoje rodjeno dete samo. mislim da kad bih usvojila jedno da bih mu pruzala isto sto i svom.

po meni je to jako lepo. toliko ima neduzne dece koja nemaju sansu da odrastaju sa svojim roditeljima i mislim da je to jedna jako lepa i humana stvar kad dodas novog clana porodici na taj nacin.

a narkoman ima svako podjednaku sansu da bude to je cesto nazalost zavisno od drustva vise nego od roditelja. i ja imam koliko hoces drugova koji si otisli tom stranputicom al to je apsolutno druga tema.

ja i mm imamo želju da usvojimo crnkinju..često pričamo o tome.. ali bismo prvo voleli da rodimo naše..

_____________________________

Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.

Zasto da ne , nisu ta deca kriva sto su ostavljena ... Da su se ona pitala verovatno ne bi tako bilo... 

Sigurno bih.... Mama je skoro usvojila jednu 4-godišnju devojčicu iz Kolevke dok je bila samnom trudna, samo je bila podstanar, i trudna pa joj nisu dozvolili.

Jovana, svaka čast na iskrenosti! Ja nemam dece i razmišljam sa svojim suprugom o usvajanju deteta. Svako ko ima problem razmišlja na isti način, a ko nema može da razmišlja kako mu je volja. Lako je govoriti o tuđim problemima, deliti ili ne deliti isto mišljenje... Dete je dete i tu nema mnogo filozofiranja- ko hoće i može rodi ili usvoji, a ko neće- neće i to je to!

smatram ljude koji usvoje decu i vole ih kao svoju herojima,ja sam sigurna da to ,bar za sada,ne bih mogla da uradim.. cini mi se da sam sujetna ili sebicna ili nedovoljno odgovorna...smatram da je veca odgovornost vaspitavati usvojeno dete...uvek bih se pitala da li sam dovoljno dobra i sl...mozda mi se samo tako cini,i jako mi je drago da vidim neku lepu pricu kao sto je ova od Jovane J..svaka cast

Strah je uvek prisutan- i kad je dete tvoje lično, a posebno kada si ti starateq malog bića koje tek treba da se formira i postane čovek. Nije tu u pitnju sebičnost, već šta ako zabrljam, šta ako nije ovo ili ono u redu i mnoštvo pitanja na koje nailazi i biološki roditelj pri odrastanju svog deteta. Mnogi ljudi zato i ne prelome i ne odluče se na taj korak. Izbor je samo naš i pitanje je koliko hrabrosti imamo da se borimo sa takvim obavezama, zlim pogledima brižnika koji nas okružuju i nadasve zlim jezicima. 

Sto se tice ove teme imam u okruzenju ljude koji su usvojili devojcicu i nema razlike,u ponasanju,u odgoju.Muz i ja smo uvek bili za usvajanje,samo je procedura duga,ali ni to me ne bi sprecilo.

_____________________________

Jos nisam imala tu priliku i cas_t da me sreca upozna

ja cu da usvojim dete iz BiH verovatno..mislim nije mi vazno odakle je i kakvo je ali ovde u Melburnu nema dece u sirotistima koliko ima usvajatelja pa zato mislim da je bolje da dole kad dodzem da usvojim ipak pruzit cu mu lepu buducnost i voljeti kao svoje...isto tako se nadam da cu i uskoro da rodim sebi pa da onda usvojim naravno kad bi rodila devojcicu usvojila bi decaka ili obratno tako bata i seka odma da budu..

Generalno receno, u svetu ima svakakve dece, bilo da su usvojena ili ne.. Tako da sa tim ne treba povezivati. Usvojila bih sigurno da ne mogu da imam svoju. Ili ne vezano za svoju- mozda se jeeednog dana odlucim i na taj korak, ko zna:)
ali mislim da roditelji, odnosno vaspitanje utice na decu i formiraju ih kao licnost..kao i okruzenje, drustvo, odnosno-ima tu dosta faktora i sklopa okolnosti.. Tako da- nezahvalno je govoriti o genetici kao o presudnoj karakteristici kakvo ce dete biti/postati. .ati. .

Evo samo da pokrenem temu  ...

A što je Olga pokrenula temu o papirologiji za usvajanje u subotičkoj Kolevki to je haos!!! Imam nekoliko primera u okruženju da ne verujete... Kao da ne žele da ta deca budu usvojena

kopiram post , decak je sada srecan ali ko zna kako ova prica moze da se zavrsi

ja bih usvojila, cak sam i ranije razmisljala o tome, dok nisam postala majka. zasto bih ja stancala decu, kada ima vec rodjenih kojima je potrebna ljubav i nega.... eto to je moje razmisljanje, ali verovatno bih usvojila bebu, a ne starije dete, mada ko zna...

_____________________________

don't shit where you eat :))

[Sadržaj poruke je obrisan]

Naše komšije su isto želele da usvoje dete tamo devedesetih... On sudija, ona direktor Trgoprometa (u ono vreme), stan, auto, imali su oko 36-37 godina, ali ona nije 20 godina mogla da rodi zbog jednog nesrećnog abortusa sa 16 godina...  No, sve u svemu ni oni im nisu bili dobri kandidati 

A drugi bračni par (kućni prijatelji) imaju sad već dva velika sina, mama je volontirala neko vreme u Kolevci i prosto se zaljubila u jednu 7-godišnju devojčicu. Dozvoljavali su da je vode na ručak vikendom, sinovi je super prihvatili, i oni pokrenu postupak za usvajanje. Kažu: ne može! Zašto? Zato što dete još uvek pripada biološkoj majci. Gde je majka? U zatvoru, služi kaznu... Zašto je u zatvoru? Zbog čedomorstva!!! I njoj vraćaju devojčicu kad izađe sa služenja kazne!!!! Jezivo!!!!

pa to je ako roditelji ne daju pristanak nema usvojenja dok im sud ne ospori pravo na roditeljstvo ili vec kako se to zove 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Moram da napišem "svoje iskustvo". Letos, krenuli u park mm, L i ja. U pakriću baka sa dvoje unučića, prvi put je vidim. Kako to obično sa bakama biva krene ona mene da ispituje za moje dete, koliko je stara....L je tada već hodala, pa me pita kad je prohodala....njeno unuče sedi u kolicima, stara godinu i po dana i još ne hoda. I krene da priča kako ju je njena ćerka usvojila pre mesec dana. Ima svoje troje dece, ali je usvojila nju i godinu dana ranije još jednog dečkića (svaka čast toj ženi!!!!!). Kaže da ih u toj ustanovi odakle su je usvojili (ne znam koja od njih je u pitanju) non stop drže u krevetićima, zato nije prohodala, ne igraju se sa njima, ne pružaju im pažnju. Kada joj je "nova" mama prvi put prišla da je zagrli, mala se od straha izmakla, nikada nije osetila toplinu, ljubav i dodir, a mala preslatka, crne okice, loknice... Ne moram da pričam da mi se "slavina istog trenutka otvorila", bukvalno sam ridala na sred parka kao idiot. Razumem ja da imaju u tim centrima puno dece i da ne mogu da se posvete u potpunosti svakome, ali ako si već odlučila da radiš u toj struci, i da budeš humanista, pa majku mu, da li je teško s vremena na vreme zagrliti to malo biće, da oseti barem trunčicu ljubavi nepoznate osobe, kad već nije imalo tu sreću da ima roditelje!?
Mina, sorry

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Ne znam da li je neko od vas ikada bio u Zvečanskoj ili tako nekoj ustanovi, ali ja jesam i sva ta deca (govorim o uzrastu 2-5 godina otprilike), čim vide da neko ulazi na vrata, počnu da vam trče u susret i da vas grle, vešaju vam oko nogu, oko vrata, ne možete da im razdvojite rukice... Tuga jedna neopisiva.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla