Uh,ne znam da li spada u ovu temu,ali...Moj I. je stvarno bio poslusan klinac, buba prava,sa dve je znao da mora daa ceka na semaforu,nema trcanja preko ulice,jede se za stolom..A sada pravi glupoti.U vrticu,koji je stvarno doneo mnogo dobrih stvari,ali i onih drugih,se druzi sa vecim decacima,devojcice su mu vec "glupe","puca"...posto je mnogo agresivniji,kmezi za milion stvari,ne mozemo izaci iz kuce bez drame,stalno se svadja(ovo sam ja kriva,znam,zato sto se ja raspravljam sa njim).Ako kazem jedno,on odmah nece tako vec ovako.I jos ga mali prati u stopu. Nema trcanja po stanici metroa-malo morgen.Svaki dan rasprava.ne branim mu ja da trci,ali tu ne moze! Moze da padne na sine,oklizne se,ma bilo sta.Tu je opasno,ali ne...jutros sam mu rekla da vise nema svadje-ja mu nista vise necu reci,nek radi kako hoce,ali da ja nisam njegova mama ako nece da me poslusa.I tek tada je poceo dobro da se ponasa,hoce da me drzi za ruku,zatvorio je kisobran,nije vise "pucao" po drugim ljudim.Stvarno mi je zao,ali ja sam nekako premorena i nemam snage da mu objasnjavam.Ja cucnem pored njega i objasnim mu zasto to ponasanje nije dobro, on izbjegava da me gleda.Ako mu okrenem glavu prema meni-histerija.Plac za sve.Polomi igracku i onda drami da hoce novu...ma ne znam,bas sam umorna...valjda je samo faza,ali se bojim da cu ga sa mojim istanjenim zivcima na karaju sama nauciti pogresnim stvarima....
_____________________________
Steh auf, wenn du am Boden bist
https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU