IZVORNA PORUKA: mama Jo
Vocicana - potpisujem svaku tvoju napisanu 😊
Ali koliko god da me napadne nervoza jako se trudim da momentalno skrenem mislim na recenicu - najvaznije je da smo zdravi. To mi je milion puta proslo kroz glavu u poslednje vreme kad nam je stigla koverta da Gatrijev test pokazao visoke vrednosti koje se moraju ispitati dalje... tih 10tak dana dok nisu stigli rezultati da je sve u redu, rekla sam- sve cu izdrzati, sveeee samo da bude zdravlja...
I sta je godunu- dve - tri malo izolovanijeg zivota nasprav celog zivota posle... pa kad porastu- kad krenemo da ih vodimo u pozorista, bioskope, pa odu kod drugara/rodjaka na par sati... sve ovo ce nam biti samo uspomena
Koliko je t vazno!!! Najvaznije. Samo da su srecni i nasmejani, od kako sam prestla da se kidam za neobrisanu prasinu, zbog trcanja i organizacije, spremanja, ostavljanja svega, samo da sve bude pod konac imala sam epizode strasnih bolova u grudima, gde sam i sama videl sta pravim sa ekg-om, a neeee, neces vise. Niko vazniji od mene nije jer svi od mene cekaju i zavise, ako ja budem legla, oni ce me samo jos vise nervirati sa milion pitanja i podpitanja. Zato opusteno, sve se stigne. Ne dramim, uvek udahnem duboko, razmislim i odna pravim presek, jer cu puci ako drugacije radim. A vreme tako brzo ide, evo njega puni dve za kojih mesec i po, raste, tako je blizu recenica, mama ja bi kod bake da spavam. Pa on je moje snce, cuvamo se, svemu cemo se smejati jednog dana, mada ruku na srce trebalo je izdrzati.
_____________________________
Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!